in

Da li država predmetima od nacionalnog značaja želi da potisne privatne izdavače

Nekadašnji pomoćnik ministra prosvete Želimir Popov, u vladi premijera Mirka Cvetkovića (2008-2012), kaže da priča o besplatnim udžbenicima nije nova i da je u vreme njegove funkcije od 2009. tri godine Ministarstvo prosvete finansiralo besplatne udžbenike, podsetivši da su svi u tadašnjoj skupštini to prihvatili kao dobar predlog. Podseća da 2012. dolazi nova vlast “i to se polako sklanja, i dalje postoje besplatni udžbenici, ali ne za svu decu, već samo za socijalno ugrožene”. Na pitanje kako tumači da je Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak protiv izdavačke kuće Klet koja objavljuje školske udžbenike, on navodi da ne zna zašto, ali da “na osnovu glasina zna da tu postoji neki problem oko kuće Klet, ali ne i drugih izdavača”. Dodaje i da proglašavanjem tri predmeta – srpskog, istorije i geografije – predmetima od nacionalnog značaja, što su, kako pojašnjava citirajući zvanične organe, predmeti kojima se razvija nacionalna svest u Srbiji, misli da država polako hoće da potisne privatne izdavače, odnosno da ima svoju kuću čije udžbenike će morati đaci da kupuju.

Govoreći o privatnoj izdavačkoj kući Klet, on u Danu uživo na TV N1 kaže da sa tom kućom „nikada nije bilo problema, među prvima je osnovana, i njihovo je iskustvo pomagalo drugim privatnim izdavačima da se podigne kvalitet udžbenika“.

Goran Vesić, tableti

Na pitanje da li je ovo sad prilika da se na scenu vrati Zavod za izdavanje udžbenika kao glavni izdavač, on podseća da „od ove godine imamo tri predmeta od nacionalnog značaja (srpski, istorija i geografija).

„Čuo sam da su za tri predmeta formirane komisije. Izgleda mi da polako hoće, ako ne mogu da ukinu privatne izdavače, ali da država ima svoju kuću čije udžbenike če morati đaci da kupuju“, smatra on i dodaje da misli da bi to važilo i za Republiku Srpsku, odnosno da bi i ona koristila pomenute udžbenike.

Ističe da je „obrazovanje povezano sa politikom na različite načine, i od toga ne treba bežati, ali se treba pozabaviti ozbiljnom obrazovnom politikom“ i dodaje da treba naglasiti dodatno da „školu nose nastavnici“.

A na to zašto je kada je došla na vlast 2013. tadašnja vlada ukinula besplatne udžbenike, osim za socijalno ugrožene, on kaže da su rekli da nemaju para, da imaju samo udžbenike za siromašnu decu. Pita „kako nemaju, kada se radi o parama iz budžeta, a ne nekom posebnom fondu“.

Podseća da u Evropi sve zemlje imaju besplatne udžbenike, a da je i u regionu to tendencija.

Kaže da su generalno problem i udžbenici za stručne škole kojih uopšte nema, jer su to niskotiražni udžbenici, i tu izdavači nemaju profit.

Dodaje da se u Srbiji za obrazovanje iz budžeta izdvaja oko četiri odsto, dok je u razvijenim zemljama to između šest i osam odsto.

„Za bolje obrazovanje morate izdvojiti novac. To sve zavisi od političkih partija, svi hoće što bolje da bude za decu, ali kad treba izdvojiti novac izdvaja se četiri posto“, ukazuje Želimir Popov.