admin
Srbija je pružila podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine, ali nije osudila Rusiju niti joj uvela sankcije. Eksplicitno nije, ali implicitno i odmereno zapravo jeste, ocenila je za N1 predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić. Evropska unija, sa druge strane, analizira ocene koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo, a sa zvaničnim stavom izaći će „blagovremeno“.
Iako se napad Rusije na Ukrajinu odvijao skoro već dva dana, žrtve se brojale u desetinama, Srbija je ćutala. Progovorila je nakon što je trezveno i hladne glave, tvrdi prvi čovek države, razmislila šta će o napadu jedne bratske zemlje na drugu da kaže. Birali su precizno, kaže predsednik, svako slovo i svaku reč i naciji saopštili.
„Republika Srbija smatra da nije njen vitalni politički i ekonomski interes da u ovom trenutku uvodi sankcije bilo kojoj državi, pa ni njenim predstavnicima ili privrednim subjektima“, rekao je Vučić.
Da Srbija Rusiji ne uvodi sankcije, a da sa druge strane smatra veoma pogrešnim kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine ponovio je dan kasnije i ministar spoljnih poslova na sastanku sa ukrajinskim ambasadorom.
“Srpski narod Ruse i Ukrajince smatra bratskim narodima i gubitak svakog života u Ukrajini doživljavamo kao tragediju. Srbija je spremna da prihvati izbeglice iz Ukrajine i da, u sladu sa mogućnostima, uputi humanitarnu i medicinsku pomoć”, rečeno je u Ministarstvu spoljnih poslova.
A da li je Srbija spremna da konačno i glasno kaže i da li je uz Evropsku uniju ili Rusiju? Predsednica Evropskog pokreta na to pitanje odgovara da je Srbija zapravo uradila šta je mogla.
“Mislim da niko nije očekivao da će Srbija uvesti sankcije prema Rusiji”, rekla je Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji.
“Ne možete očekivati od režima koji je direktni naslednik režima iz devedesetih da osudi Rusiju za nešto što je radio taj režim devedesetih i to je naš problem”, smatra Dejan Ilić, kolumnista sajta Peščanik.
Problem za aktuelni režim je i to što ga za mesec dana čekaju izbori, podseća analitičar Milan Igrutinović. Hoćemo li i kakvu političku štetu pretrpeti još se ne zna, dok je ona ekonomska neizbežna, misli Igrutinović.
“Naftna industrija Srbije ne može da se zadužuje na zapadnim tržištima sa ročnošću dospeća više od 30 dana i svoje dugoročne kredite zapravo uzima ili kod srpskih, često kod ruskih ili kod banaka sa Bliskog Istoka”, rekao je on.
Evropska unija će nam, međutim, “progledati kroz prste” uverena je Jelica Minić.
“Pustiti Srbiju niz vodu, to je takođe veoma rizičan potez”, ocenjuje ona.
Neće je možda pustiti niz vodu, ali hoće obratiti pažnju na njeno ponašanje, kao i celog Zapadnog Balkana, poručio je šef diplomatije EU Žozep Borel. Što u prevodu znači:
“Povećaće se broj vojnika u okviru misije u Bosni i Hercegovini, pomno se prati situacija na Kosovu i u Crnoj Gori, dakle to su sve poruke koje dolaze iz Evropske unije i tu se implicitno Rusija i Srbija vide kao pretnja”, kaže Minić.