in

Biblijske suše u Evropi pogađaju i Srbiju, cene hrane i dalje će da rastu

Zbog najveće suše u Evropi u poslednjih pet vekova, rečna korita su sve praznija, brodski transport otežan. Ovako drastičan stogodišnji minimum vodostaja reka doneo je velike štete, ocenio je u Novom danu agroekonomski analitičar Žarko Galetin i dodao da prokopavanje korita Dunava kao rešenje zvuči neverovatno, i da ćemo u budućnosti morati da se okrenemo alternativnim vidovima transporta, poput prevoza kamionom ili železnicom.

Koridor Rajna-Dunav sa svojim kapilarnim putevima je stožer transporta u Evropi, a on trenutno ne funkcioniše, podsetio je Galetin. Problema ima i na donjem toku Dunava, pa su se tako, kako je rekao, barže koje su prevozile srpsku robu ka luci rumunskoj Konstanca, čak i sa manjim tovarom zaglavile negde u Bugarskoj.

Podsetio je da Srbija Dunavom doprema ugalj i rudu gvožđa za železaru u Smederevu, a izvozi žitarice.

Planirani izvoz srpske poljoprivrede je otprilike 1.000 barži nosivosti 1.000 tona. „I ako vam se taj put amputira mi ćemo biti u ozbiljnom problemu (…) Skoro polovina izvoza kukuruza i trećina izvoza pšenice idu na Konstancu. To je jedno sabirno mesto, tu su najveći svetski dileri žitaricama koje odatle idu širom sveta. Ako izgubite to tržište, vi ste u ozbiljnom problemu“, upozorio je.

Galetin je dodao da mu prokopavanje korita Dunava kako bi se obezbedila plovnost, deluje neverovatno, te da ćemo očiglednom u narednom periodu morati da se okrenemo alternativnim vidovima transporta – kamionima i železnici.

„Primetna je u poslednje tri godine orijentacija ka kamionskom prevozu. Italija je najozbiljniiji partner kupac naših žitarica“, predočio je gost Novog dana.

Katastrofalna hidrološka situacija utiče na enrgetiku, pa srpske hidroelektrane tako danas proizvode za trećinu manje struje nego uobičajeno. Galetin je podsetio i da je Srbija uvozna zavisna od gasa i naftnih derivata, a da je kriza na tom polju evidentna.

„Kada se na to nakači problem na kopovima uglja Kolubara i ovaj problem oko dopremanja uglja, definitivno će se ući u neki problem“, upoziro je Galetin.

U poslednjih deset godina, čak sedam su bile sušne, i svaki put se pokreće tema navodnjavanja, dok rezultati izostaju.

„Navodnjavanje je ozbiljan problem, treba mu prići stručno i ozbiljno. Nije to baš tako jednostavno, kada se svi vodni resursi balansiraju, ne možete pored svake njive zavosti štap i da vam voda curi“, kazao je Galetin, ali je istakao da Srbija definitivno ima problem malih površina pod zalivnim sistemima.

Prema različitim izvorima u Srbiji je zalivnim sistemom pokriveno tek tri do sedam odsto njiva. Galetin je istakao da se ne treba pozivati samo na klimatske promene, već da se suočavamo i sa ozbiljnim nemarom, budući da je kanal Dunav – Tisa – Dunav pre nekoliko decenija odlično funkcionisao, a danas ne.

Kada se sve sabere, Galetin očekuje da će cene hrane u Srbiji nastaviti da rastu, ali ne tako drastično kao u prethodnih šest meseci kada su porasle čak 30 odsto.

Dramazično jeste, poručio je sagovornik N1, ali i zaključio da je ključni aspekt svega ekoligija, i da bolje neće biti dok se ne pristupi rešavanju klimatskih problema.