in

Bez poziva na Samit o demokratiji predsednika SAD – kakva se poruka šalje Srbiji

Stevan Nedeljković sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu i politikolog Stefan Surlić složili su se da je nepozivanje Srbije na Samit o demokratiji predsednika SAD Džozefa Bajdena “slanje poruke i opomena”. Surlić ističe da vidimo da demokratija nije kriterijum, dok Nedeljković kaže da “znamo da su u Srbiji poruku čuli, a drugo pitanje je da li su je razumeli”.

Nedeljković kaže da bi nepozivanje Srbije na Samit o demokratiji predsednika SAD Džozefa Bajdena moglo da se tumači kao iznenađujuće.

„Ali, ako pogledamo na osnovu kojih principa su države pozivane, onda i nije toliko. Pozivane su države koje su demokratije. Nismo ni država posebno interesantna za SAD, kakve su recimo Pakistan ili neke države iz Afrike, nismo potpali ni pod taj geografski kriterijum. Postoji element prekora SAD i Srbiji i Kosovu za nenapredovanje u dijalogu koji traje bezmalo 10 godina i gde se zaista ne nazire kraj. Tumačim kao poruku državama i narodima na Zapadnom Balkanu, pogotovo onima koji nisu pozvani“, kaže Nedeljković.

Surlić ističe da vidimo da demokratija nije kriterijum.

„Pozvane su neke zemlje koji imaju ozbiljan problem sa demokratijom. Albanija je u mnogim parametrima gora u odnosu na Srbiju“, kaže.

Dodaje da je ovo „jedna vrsta opomene“.

„Ja se bojim da je ovo mnogo dublja poruka, dok god se kod nas predstavlja da je dijalog Beograda i Prištine neka vrsta utakmice, u kojoj jedna ili druga strana pobeđuje, zabija golove, to su autogolovi“, kaže Surlić.

Nedeljković kaže da znamo da su u Srbiji poruku čuli, a da je drugo pitanje da li su je razumeli.

„Nije dobra poruka da Srbija ne bude na takvom skupu. Po različitim indeksima Srbiji tu jeste mesto, ali SAD ovim upućuju poruku da ‘nećete sedeti za stolom gde pripada jedan skup vrednosnih država’“, kaže on.

Surlić je mišljenja da se Srbiji u ovom trenutku više šalju poruke, da nema jasno formulisane politike uslovljavanja.

„Ne bi trebalo pridavati toliki značaj ovoj inicijativi kongresmena. I politika SAD i zemalja EU je bila dvostruka prema Srbiji, s jedne strane slali su se signali, jasne potuke, setite se da je Nemačka blokirala poglavlja koja nisu imala nikakve veze sa vladavinom prava i demokratijom, a blokirali su ih upravo da bi poslali takvu poruku, a onda smo imali ubrzo dvodnevnu posetu Angele Merkel, gde je poslala blagonaklone poruke, ukazala veliko poštovanje Srbiji. Isti slučaj može biti i sa SAD“, kaže Surlić.

Nedeljković kaže da Srbija očigledno može da dobije „mnogo više žutih kartona neko devedesetih godina“.

„Ali ni taj broj nije neograničen“, dodaje.

Pismo kongresmena je, prema Nedeljkovićevom mišljenju, „nevešto sastavljeno“.

„Nisu ga sastavljali kongresmeni SAD, što se vidi po referencama, fusnotama, temama koje oni nisu mogli da znaju, reč je o kongresmenima koji se ne bave preterano Srbijom i Zapadnim Balkanom. Meni ovo deluje kao plod lobističkih napora u SAD. Ja se nadam da imamo naše kongresmene, pozitivna je stvar što Srbija radi na jačanju srpsko američkog kokusa u Kongresu SAD, utom gore da vam dolazi ovakva vrsta pisma. Sve i da jedan kongresmen može da se uhvati za teme vladavine prava, slobode medija, korupcije i da Srbija dobije neki negativni prizvuk, nije dobro da se ta priča širi dalje, nije dobro da se daje prostora da se o tome priča, piše i govori“, kaže on.

Surlić je izrazio nadu da „ima sluha da su ove poruke bitne i važne“.