in

Ako bude drugog kruga, građani će shvatiti da “svevučić” nije svemoguć

Vučić rešava sve, meša se u sve, za sve je odgovoran i za sve zaslužan, pa ne sme da dopusti čak ni minimalni poraz, tvrdi urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm, dok profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić ocenjuje da bi drugi krug predsedničkih izbora doprineo psihološkoj destabilizaciji “onoga koji smatra da ima neograničenu vlast”.

Švarm u serijalu Kvaka 23 novinske agencije FoNet uočava da je režim u politički život uveo tip komunikacije koji naziva „tabloidnom mašinom za mlevenje živog ljudskog mesa“.

Po njemu, izveštavanje tabloida utiče na birače, jer se blaćenjem ljudi, laganjem i vređanjem ljudi, učvršćuje homogenizacija vlasti, a žrtve tabloida se diskvalifikuju, ne samo politički, već i kao ličnosti.

On tumači da ustavna ovlašćenja predsednika nisu velika, ali ističe da ta funkcija ima veliku političku ulogu, jer su ga izabrali građani na neposrednim izborima.

Takođe, glasanje za predsednika ojačava i izbornu listu koju predstavlja i daje širu podršku i prepoznavanje političkog programa i stavova za koje se predsednički kandidat zalaže.

Ukoliko Vučić bude nateran u drugi krug, Švarm predviđa da će građani Srbije dobiti utisak da “svevučić“ nije svemoguć i da postoji pukotina koja može da ukaže da će toj vlasti doći kraj.

“Zdravko Ponoš i drugi opozicionari dobili bi priliku da pobude nadu kod građana da su promene u ovoj zemlji moguće“, objasnio je Švarm, uveren da bi u SNS to bio prvi znak panike i da bi došlo do demoralizacije, razočaranja i sumnje.

“Ipak, građani Srbije ne bi trebalo da očekuju spasioca, nekoga ko ima čarobni štapić“, poručio je on i ocenio da kandidat ne može da bude neko ko je popularan ili uspešan u svojoj profesiji, kao što su Nikola Jokić, Novak Đoković ili Zoran Kesić.

“Oni bi na nekim merenjima sigurno bili popularniji od političara, ali kada dođe trenutak glasanja, tada je važna politička vokacija“, zaključio je Švarm.

Radonjić: Izlaznost je ključna

Sa druge strane, profesor Ognjen Radonjić je istakao da je na predstojećim izborima ključna što veća izlaznost, jer ona umanjuje opseg manipulacije glasovima, “što su nam pokazali izbori u Crnoj Gori”.

“Oni koji se opredeljuju kao apstinenti uglavnom su opozicioni birači”, procenio je Radonjić i naglasio da je potrebno nekako dopreti do njih i motivisati ih da izađu na glasanje.

Kako je rekao, “kod glasača treba ići na emocije, a u politici se treba ponašati racionalno“.

Funkcija predsednika, po njemu, nikako nije protokolarna, on komunicira s međunarodnim faktorima, on je vojni komandant koji postavlja i razrešava oficire, ima moć da zakone vraća Skupštini.

Predsednik je zaštitnik Ustava, podsetio je on i ukazao da u realnosti imamo vlast koncentrisanu u rukama jednog čoveka koji svoju volju poistovećuje s voljom naroda.

“Na taj način on zapravo oduzima suverenitet narodu, koji je garantovan u Ustavu i pokazuje da se vlast shvata kao batina, a ne kao servis građana”, predočio je Radonjić.

Izvor : FoNet/Aleksandar Barda

Kako je ocenio, institucije su samo paravan za koncentrisanu moć koja, u dogovoru sa povezanim biznisom, javne resurse preusmerava u privatne džepove ljudi na vlasti ili njima bliskim ljudima.

U društvu koje je “institucionalno arbitrarno“ i u kojem se istiskuju stvarni kvaliteti, prema Radonjićevom objašnjenju, dolazi do depopulacije i masovnog odliva mozgova.

Kako je primetio, dolazi i do potrošnje koja je veća od proizvodnje, a potom do akumulacije dugova koje plaćaju građani, a profitiraju ljudi bliski vlasti kroz svoje korupcionaško-klijentelističke odnose.

“Zato vam je potreban predsednik, da jedno društvo, ako već nije bilo, stavi u okvire Ustava ili da ga vrati u okvire Ustava“, obrazložio je Radonjić.

Kada je u pitanju eventualni protivkandidat, on smatra da se ovako organizovanoj partijskoj strukturi, postavljenoj po strogo hijerarhijskom principu, poput vojske ili mafije, ne može suprotstaviti pomoću “nekih fleksibilnih organizacija gde sede nezavisni ljudi“, već dobro organizovana hijerarhijski ustrojena partija.

Prema tumačenju Radonjića, cilj medijskih kamapanja prorežimskih medija nije samo diskvalifikacija protivkandidata, već i da uveri građane da promene nisu moguće, da ih depolitizuju i izbace iz političkog prostora.