in

VETERINAR I STRUČNJAK ZA ŽIVINU: Treća doza daće sigurno efekat – Mešanje različitih vakcina pa analize …

Dr Milanko Šekler rekao je za RTS da će treća doza, za koju god vakcinu da se opredelite, imati efekta. Neka će dati bolji neka nešto slabiji efekat a, kako je istakao, uloga treće doze vakcine je da poveća nivo zaštite od virusa i produži period njenog trajanja.

Za dva dana počinje školska godina. Đaci u Srbiji će uglavnom biti u školskim klupama. Broj zaraženih kovidom dnevno je oko 2.500, a broj vakcinisanih je malo veći od 50 odsto punoletnih.

U junu je od posledica kovida preminulo devetoro i bilo tek nešto više od 500 obolelih, ovih dana – isti broj žrtava, ali dve hiljade pozitivnih dnevno.

Doktor Milanko Šekler, virusolog i mikrobiolog Veterinarskog instituta u Kraljevu, rekao je za RTS da ima više razloga za takvu situaciju.

On je naveo da većinu novozaraženih čine mlađi ljudi, a oni uspešnije prebrode koronu, lakše ih je zbrinuti i obezbediti da im život ne bude ugrožen, da ne bude izgubljen. Ne raste broj umrlih.

“Lekari su uvežbani, ima dovoljno kapaciteta, opreme, nije prebukiran zdravstveni sistem i to su dobri rezultati”, rekao je Šekler.

Koliko polazak u školu može da pogorša situaciju

Šekler kaže da je Krizni štab doneo neke odluke. “To je sve preko mojih znanja, to je ono što moderna epidemiologija može da uradi sa analizom rizika, sa stratumima, sa spremnošću na različite scenarije, pripremni plan je odličan, a kako će se sprovoditi, drugo je pitanje”, kaže Šekler.

Prema njegovim rečima, osnovna stvar je da deca mogu da obolevaju, simptomi su uglavnom blagi, kod zdrave dece bez nekih komorbiditeta, ali mogu da zaraze svoje ukućane.

“S druge strane, ukućani su mogli da se vakcinišu i da se ne boje vlastite dece. Deca treba da idu u školu, roditelji da vode računa o svom zdravlju i trebalo je da se vakcinišu. Svakako je dobro povesti računa o provetrenosti prostorija, koristiti svaki trenutak da uđe svež vazduh, voditi računa o temperaturi kao simptomu najlakšem i najjednostavnijem – koji može objektivno da se izmeri, to je konstanta da to bude prvi alarm”, rekao je Šekler.

“To su moje puste želje”, rekao je doktor Šekler, a da li može da se organizuje – zavisi od ljudi.

Buster doza i kombinacija “Sinofarma” i “sputnjika”

“Za neke iz grupe koji su se vakcinisali po istom programu prvi rezultati su odlični, videćemo dalje, to je par uzoraka. Svi koji smo učestvovali čekamo da se urade analize – drugačije je kada pogledate nekoliko desetina nego par pojedinačnih slučajeva, jer može da bude individualno”, kaže on.

Za sada je sigurno da će treća doza, za koju god vakcinu da se odlučite, dati efekte, neke će dati bolji efekat, neke nešto slabiji. “Treća doza vakcine ima ulogu da povisi nivo zaštite i da ga produži u funkciji vremena”, naglasio je Šekler.

Osvrnuo se na pogoršanu epidemijsku situaciju na KiM, gde raste broj novozaraženih.

“Juče sam sreo čoveka koji radi za kompaniju koja proizvodi medicinske, industrijske i ostale gasove, oni ne mogu da stignu da dopreme dovoljno kiseonika. To su desetine kamiona, šleperi idu svaki dan, istovaruju se boce direktno na manja dostavna vozila, tolike su potrebe za kiseonikom, a broj umrlih je pre neki dan bio 36”, podvukao je Šekler.

Jedan od razloga je 20 odsto vakcinisanih, a drugi razlog potpuno nepoštovanje mera, zaključio je Šekler.

Milanko Šekler istinomer

Rođen 1967. godine.

„Osnovnu školu je završio u Kraljevu, a potom i Srednju veterinarsku pri Poljoprivrednoj školi u istom gradu. Veterinarski fakultet je završio u Beogradu, a potom je specijalizirao zdravstvenu zaštitu živine, da bi magistrirao imunologiju na katedri za mikrobiologiju Veterinarskog fakulteta“. (Ibarske novosti, 10. 3. 2006. godine)

U zvaničnoj biografiji navodi da je 2009. doktorirao na Veterinarskom fakultetu u Beogradu (sa tezom: „Ispitivanje prisustva specifičnih antitela na avijarni virus influence, Newcastle bolesti, Mycopolasmae gallisepticum i Mycoplasmae synoviae kod divljih ptica u prirodi“). А 2016. postao je „specijalista uže specijalnosti iz oblasti mikrobiologija sa imunologijom“. 

Od 2008. zaposlen je u Veterinarskom specijalističkom institutu “Kraljevo”. Viši naučni saradnik Fakulteta veterinarske medicine. 

Navodi da je član u organizacijama: Srpsko veterinarsko društvo, PSA of USA (Poultry Science Association), Društvo virusologa Srbije, Ptice pevačice faune Evrope, Ekološki pokret “Ibar”, Fond za razvoj doline “Ibra” (IDA), član sekcije za Zoonoze SVD-a.

Ističe da je od 2016. redovni član Akademije veterinarske medicine SVD. 

„Kraljevčanin Milanko Šekler dospeo je u žižu javnosti kao načelnik vodeće i jedine referentne laboratorije u Srbiji za ispitivanje virusa ptičjeg gripa. I pre ove zaraze koja preti pandemijom, Šekler se bavio divljim pticama; specijalizirao je na temi mikroplazmoza ptica. To tada, naravno, nije interesovalo širu javnost, pa nije ni mogla znati za ovog naučnika i njegov rad. Opasnost i strah od nove bolesti koja preti i pticama i ljudima učinili su da njegovo ime i lik budu gotovo svakodnevno u štampanim medijima i na TV ekranima.“ (Ibarske novosti, 10. 3. 2006. godine)

Piše drame i kratke priče. 

“Inače, ovaj naučnik koji je preko noći postao poznat širom Srbije, bavi se i pisanjem. Kaže da ima dosta toga napisanog i nada se da će jednoga dana moći na miru da se bavi pisanjem. Uglavnom piše drame i kratke priče i ima nekoliko zbirki pripremljenih za štampu. Oni koji su ih čitali, veoma pozitivno su se izjasnili o njima. No, Milanko nema nameru da se ovoj svojoj ljubavi potpuno preda, pre nego što završi karijeru naučnika.” (Ibarske novosti, 10. 3. 2006. godine)

Deo je tima koji je „samoinicijativno sekvencirao desetak uzoraka virusa korona i tako utvrdio njegov genetski sastav“. U julu 2020. otkrili su da je virus u Srbiju došao iz nekoliko evropskih država.

„Milanko Šekler, doktor veterinarskih nauka, jeste prvi, sa svojim stručnim timom u Veterinarskom specijalističkom institutu Kraljevo, ‘pročitao’ genom koronavirusa u Srbiji. To je upisano u svetsku bazu podataka. Kaže da koronavirus nije respiratorni, već sistemski virus, da maska nije potpuna zaštita, ali sprečava da pojedinac koji je nosi udahne 95 odsto kapljica virusa, i da težina kliničke slike najviše zavisi od količine virusa koji je osoba unela u organizam.“ (RTS, 5. 12. 2020. godine) 

(rts,istinomer.rs)