in

SAD gube kontrolu u Ukrajini

SAD gube kontrolu u Ukrajini

Amerikancima se obilo o glavu to što su prošle godine insistirali na tome da bi Ukrajinci trebalo da nastave za borbama, zato što više ne mogu da kontrolišu svoje „čedo“ u Kijevu

Na početku sukoba u Ukrajini, tamošnji predsednik Vladimir Zelenski bio je otvoren za mirovne pregovore. Predloženi sporazum mogao bi da okonča borbe pre nego što su desetine hiljada Ukrajinaca izgubile život, a infrastruktura zemlje  potpuno uništena.

Sjedinjene Američke Države su, ipak, pritisle Ukrajinu da nastavi da se bori, ne zbog ukrajinskih, već zbog širih američkih ciljeva, piše američki „Libertarijanski institut“.

Otvorite Telegram da bez cenzure primate izbor naših najboljih vesti

Nakon što su šanse za početak pregovor a između Ukrajine i Rusije konačno zakopane, portparol Stejt departmenta Ned Prajs je rekao da je „ovo rat koji je na mnogo načina veći od Rusije, veći od Ukrajine“, insistirajući da Ukrajinci moraju da nastave da se bore i umiru za „ključne principe“.

SAD su dobile ono što su tražile. Godinu dana kasnije, pošto se situacija ne terenu ne razvija onako kako bi Ukrajinci želeli, Kijev je postao očajan i počeo je da sledi sopstvene ciljeve.

Ironično, to danas dovodi do eskalacije sukoba na način koji ugrožava američke interese, navodi američki portal.

Ukrajina sada pokušava da zaštiti svoje bezbednosne interese na način koji direktno šteti Sjedinjenim Državama, aktivno kršeći ograničenja koja im Vašington postavlja.

Nakon više meseci popustljive politike i nesposobnosti Vašingtona da Kijevu kaže „ne“, Ukrajina je ohrabrena da prekrši ograničenja koja su im postavljena kada je u pitanju korišćenje američkog oružja.

Jedan od ključnih ciljeva administracije predsednika Džozefa Bajdena je da pomogne Ukrajini „koliko god im bude bilo potrebno da odbrane svoj suverenitet i teritorijalni integritet“. Tako glasi obećane Ukrajincima.

Ali drugi cilj američkog rukovodstva je da izbegne direktan sukob Rusije i NATO-a. To je Bajden obećao Amerikancima.

Nedavni napadi na teritoriju Rusije – ne na Donbas, ne na Krim, već na međunarodno priznatu teritoriju Rusije – preti da prekrši Bajdenovo obećanje Amerikancima i ugrozi američku bezbednost, navodi „Libertarijanski institut“.

Ukrajina već duge obećava da „neće napadati rusku teritoriju oružjem koje dobijaju sa Zapada“. Oni su nedavno ponovili to obećanje, tvrdeći da će britanske rakete dugog dometa „storm šedou“ biti korišćene „samo na suverenoj ukrajinskoj teritoriji, a ne u Rusiji“, a slične poruke poslali su i Amerikancima kada je reč o potencijalnom slanju aviona F-16.

Ali Ukrajinci ne drže mnogo do svojih obećanja. U pokušaju da ispune svoje ciljeve – što je razumljivo, pošto je Vašington od njih tražio da ih stave u drugi plan kako bi ispunili američke – prešli su crvene linije svojih sponzora i upotrebili zapadno oružje za napad na rusku teritoriju.

Takva prkosna strategija povećava opasnost od potencijalnog uvlačenja NATO-a u rat protiv Rusije.

Dva drona su početkom maja oborena iznad Kremlja, u onome što Rusi smatraju napadom na Rusiju i pokušajem ubistva njihovog predsednika Vladimira Putina.

Ukrajinci su demantovali svoje učešće u napadu, tvrdeći da „Ukrajina vodi isključivo odbrambeni rat i ne napada mete na teritoriji Ruske Federacije“. Zelenski je takođe demantovao da Ukrajina stoji iza tih napada.

Ali insistiranje Kijeva da je ispunio svoje obećanje i nije napao teritoriju Rusije je neiskreno. „Njujork tajms“ je preneo da američke obaveštajne službe veruju da iza napada dronom stoje „jedna od ukrajinskih specijalnih vojnih ili obaveštajnih jedinica“.

Napad na Kremlj nije jedinstven slučaj. Istog meseca, Ukrajinci su napali kasarnu i naftnu rafineriju na teritoriji Rusije, dok su u decembru sproveli dva udara na vazduhoplovnu bazu „Engels“.

Tokom napada na rusku Belgorodsku oblast 23. maja, koji se sproveden sa ukrajinske teritorije, korišćena su čak i borbena vozila za koja se veruje da su američke proizvodnje.

Ukrajina je ponovo negirala svoju umešanost u napad, za koji je odgovornost preuzela grupa Denisa Nikitina, poznatog i kao Denis Kapustin. Njegova grupa je početkom marta već sprovela sličan napad na Brjansku oblast.

Nikitin je osporio ukrajinske tvrdnje da nisu umešani u napade kada je u martu za „Fajnenšel tajms“ izjavio da su ukrajinske vlasti odobrile njegov napad.

„Da, naravno da je to bilo dogovoreno“, rekao je on, „inače se nikada ne bi dogodilo“. On je dodao i „da nije bilo koordinacije (sa ukrajinskom vojskom), mi bismo bili potpuno uništeni“.

Pojedini ukrajinski zvaničnici su u privatnim razgovorima sa zapadnim novinarima potvrdili da je postojala saradnja sa napadačima na rusku teritoriju.

Vašington deluje frustrirano zbog gubitka kontrole nad Kijevom. Kritike na njihov račun izrekli su načelnik američkog generalštaba general Mark Mili, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi, kao i Stejt Department.

Napadi na rusku teritoriju, ipak, nisu prestali ni nakon nekoliko američkih „packi“.

Na početku sukoba Amerikanci su ignorisali ukrajinske interese i insistirali na tome da bi Ukrajinci trebalo da se bore i ginu za američke ciljeve. Četrnaest meseci kasnije, Ukrajinci su ti koji svojim interesima ugrožavaju američku bezbednost.

SAD su izvesno izgubile kontrolu nad Kijevom, a Ukrajina danas sprovodi politiku koja povećava rizik od konfrontacije NATO-a i Rusije, zaključuje „Libertarijanski institut“.

(RT)

Pratite tokom 24 sata bez cenzure naše najbolje vesti samo na Vkontakte