in

Poreska uprava Srbije ispituje imovinu hiljadu najbogatijih

Reč je o onima koji su u prethodne tri godine stekli imovinu koja je za oko 150.000 evra veća od njihovih tadašnjih prihoda

Pod „lupom” Poreske uprave Srbije nalazi se trenutno više od 1.000 građana čiji se imovina uparuje sa podacima o njihovim ostvarenim prihodima, kako i predviđa Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu koji je počeo da se primenjuje.

Reč je o najbogatijima, odnosno onima koji su u prethodne tri godine stekli imovinu koja je za oko 150.000 evra veća od njihovih tadašnjih prihoda. Kod njih se obavlja sveobuhvatna analiza rizika, za šta je zadužena specijalizovana organizaciona jedinica Poreske uprave.

To što je više od 1.000 građana na proveri, međutim, ne znači, da će svi biti i u postupku kontrole. Pogotovo ukoliko njihovi prijavljeni prihodi odgovaraju vrednosti za koju je imovina fizičkog lica uvećana, objašnjavaju za „Politiku” u Republičkoj poreskoj upravi.

U postupku primene Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu uprava će utvrđivati vrednost celokupne imovine fizičkog lica u zemlji i inostranstvu. I to tako što će koristeći sve raspoložive podatke iz svojih i evidencija drugih institucija u zemlji, kao i iz eksternih izvora, uključiti i dostupne podatke iz „poreskih rajeva”.

Upitani zašto je limit 150.000 evra, poreznici odgovaraju da je tako propisano aktuelnim zakonom.

A na dodatno pitanje zašto je predviđen porez od 75 odsto ako je sve nelegalno stečeno, to jest zašto taj neko ne ostane bez svega što ima, u Poreskoj upravi objašnjavaju da kada se u postupku kontrole utvrdi da je obveznik uvećao vrednost svoje imovine koju ne može da dokaže prijavljenim prihodima da oni rešenjem nalažu poreskom obvezniku uplatu posebnog poreza po stopi od 75 odsto.

Međutim, ako se u postupku utvrđivanja porekla imovine i prijavljenih prihoda, utvrdi da postoji osnovana sumnja da je izvršeno krivično delo, dostavljaju se potrebne informacije Ministarstvu unutrašnjih poslova, Poreskoj policiji, Javnom tužilaštvu i drugim nadležnim organima.

Ukoliko se u krivičnom postupku pravosnažnom presudom utvrdi da je imovinska korist pribavljena krivičnim delom, ali i plaćen poseban porez, sud uračunava iznos plaćenog posebnog poreza u imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom.

Na konstataciju da javnost nikada do sada nije saznala sudbinu bogatih koji su i ranijih godina nelegalno sticali imovinu i prihode, odnosno da li su procesuirani, da li su im oduzete kuće jahte, stanovi, hoteli… napominju da je Poreska uprava dužna da postupa u skladu sa članom sedam Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i da čuva kao službenu tajnu svaki dokument, informaciju ili druge činjenice o poreskom obvezniku. Iz pomenutih razloga se nisu saopštavali podaci o osobama koje su bile predmet kontrole, kao ni rezultati kontrole.

Iz Poreske uprave navode da su oni nosioci ovog posla, ali da nisu jedini državni organ koji treba da se bavi primenom novog zakona. U ovom momentu u Sektoru za utvrđivanje porekla imovine i posebnog poreza zaposleno je 20 poreskih inspektora, koji poseduju sva potrebna znanja, stručnost i spremnost da primene zakon, odnosno sprovode postupak utvrđivanja porekla imovine i prijavljenih prihoda građana u cilju utvrđivanja imovine na koju se primenjuje poseban porez.

Sve organizacione jedinice Poreske uprave, uključujući i Sektor za utvrđivanje porekla imovine i posebnog poreza podnose redovne izveštaje direktorki Poreske uprave, koji se dostavljaju nadležnom Ministarstvu finansija.

(politika.rs)