in

Kolaps Bosne: Sarajevo na mala vrata uvodi centralizaciju, Srpska spremna da formira vojsku

Najava formiranja vojske Republike Srpske jasna je poruka Sarajevu i međunarodnoj zajednici – ili će poštovati Dejton i Republiku Srpsku kao državu sa svim pravima ili će Republika Srpska da uzme sve svoje ingerencije nazad, kažu sagovornici Sputnjika komentarišući najavu Milorada Dodika da će Srpska srušiti Zakon o vojsci i formirati svoju armiju.

Posle niza odluka kojima bošnjačka politička elita pokušava da oduzme nadležnosti Republici Srpskoj po pitanju imovine, pre nekoliko dana, Ustavni sud BiH utvrdio je da pojedine odredbe Zakona o šumama Republike Srpske nisu u skladu sa Ustavom BiH, one u kojima se navodi da su šume na području tog entiteta vlasništvo Srpske.

Na osnovu ranije prakse iz nekoliko odluka, Sud je zaključio da Republika Srpska kao entitet u okviru BiH nema ustavnu nadležnost za rešavanje pitanja državne imovine, sve dok se to ne reši odgovarajućim zakonom na nivou federacije.

Srpska uvodi u igru i formiranje vojske

Iz Republike Srpske stigao je odgovor, član predsedništva BiH Milorad Dodik najavio je povlačenje saglasnosti iz sporazuma o vojsci, kao i o Visokom sudskom i tužilačkom savetu.

Pratite naše odabrane najbolje vesti na mreži “Telegram” na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Predložićemo i o tome ćemo odlučivati narednih dana da se kroz rušenje Zakona o vojsci u roku od nekoliko meseci formira Vojska Republike Srpske, izjavio je Dodik i dodao da sve što je štetno po interese Republike Srpske treba odbaciti.

Analitičar Dragomir Anđelković za Sputnjik kaže da Republika Srpska po izvornom Dejtonu ima pravo na vojsku, kao i na mnoge druge institucije. On objašnjava da je Srpska naknadno prenela deo ovlašćenja na centralne organe, ali da isto tako može da ih opozove.

„Mislim da nije cilj Republike Srpske da formira svoju vojsku, ako je RS poštovana od strane centralnih organ i ako ti organi shvataju da je Republika Srpska pola federacije. Poruka je da ne može niko da hegemonizuje Bosnu i Hercegovinu i da nameće svoje“, kaže Anđelković.

NAJNOVIJE – Al Arabija: Ruski vojni helikopter oboren na severu Sirije u zoni dejstva turske vojske

Pokušaj da se centralizuje BiH

On dodaje da su odluke Ustavnog suda BiH vezane za imovinu zapravo jedna vrsta pokušaja da se na mala vrata nametne centralizacija Bosne i Hercegovine.

„Normalno je da Republika Srpska deluje kontra tome, normalno je da želi da jasno stavi do znanja da u tom slučaju ni jedan prethodni aranžman ne važi“, kaže Anđelković i dodaje da Republika Srpska ima pravo da uzme sve svoje ingerencije nazad.

Po Dejtonu ne postoji ni vojska BiH

Profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Banjaluci Miloš Šolaja objašnjava da po Dejtonskom sporazumu generalno ne postoji vojska BiH, da je ona nastala kasnije u okvirima reforme odbrane, tokom formiranja jedinstvenog sistema odbrane.

„Sporazum o formiranju jedinstvene vojske BiH potpisan je uz saglasnost entiteta, ali nije isključena mogućnost da se on raskine. Sad je pitanje pravnih mehanizama da li je to izvodljivo, ali ako je to sasvim sigurno protiv interesa onoga što želi da ostvari i međunarodna zajednica i drugi entitet, posebno bošnjačka strana, rešenje je moguće naći. Činjenica je da ova odluka izražava političku volju, da neko ne želi više da participira u toj zajedničkoj vojsci Bosne i Hercegovine, to je Dodik zapravo rekao“, objašnjava Šolaja.

On dodaje da je jasno da je Milorad Dodik reagovao na odluku da Republika Srpska nema pravo na svoje šume, ali kaže da se suština spora krije u drugoj stvari. Šolaja objašnjava da bošnjačka strana sada iz kasnijih propisa, koji su nastali iz sukcesije bivše Jugoslavije, koristi situaciju da kaže da je BiH naslednik prava koja se odnose na državnu imovinu.

„Činjenica je da po Dejtonu sva imovina zatečena u entitetima i pripada entitetima, ali po pravilima o sukcesiji neko je naveo BiH kao državu, pa se onda iz toga izvode neka prava kojima navodno raspolaže Bosna i Hercegovina. Inače BiH nema imovinska prava države, ona je po Dejtonu, a to stoji u preambuli, samo država kao međunarodno priznat subjekat u međunarodnom prometu“, ističe naš sagovornik.

Alibi igranka oko otimanja imovine

On podvlači da su u suštini, u državnom smislu, nosioci većine imovinskih i drugih funkcija entiteti. Zato celu situaciju sa otimanjem šuma i ranijeg pokušaja otimanja zemljišta naziva nekom vrstom igre.

„To je neka vrsta alibi igranke, mi ćemo da uradimo to, pa vi izvolite, ali tu se zaista krije dosta nejasnih stvari. Jednom bi trebalo u Bosni i Hercegovini, kao celini, da se raščisti šta je čije, ko je nosilac državne imovine, ko je nosilac imovinskih prava, a kako stvari stoje, mislim da su to po Dejtonu – entiteti. Ali su ta pravila o sukcesiji jednostavno zamutila vodu“.

Ustavni sud BiH je februara prošle godine izazvao jednu od najozbiljnijih kriza presudom da vojna imovina nije u nadležnosti entiteta, već centralnih organa vlasti, čime se takođe narušava teritorijalna podela BiH određena Dejtonskim sporazumom.

(sputnik)