in

Zašto Mađarska i Češka žele članstvo Srbije u EU?

Mađarski premije Viktor Orban snažno se založio za integracije Srbije u EU na Bledskom strateškom forumu, rekavši da je članstvo Srbije u savezu geopolitički interes Unije, a podršku Beogradu dao je i premijer Češke Andrej Babiš.

Kakvi motivi stoje iza želje takozvanih „neposlušnih” članica EU, Mađarske i Češke, za što bržom integracijom Srbije?

Kako za Sputnjik kaže Aleksandar Mitić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, izvesno je da ove dve države, kao članice Višegradske grupe i EU koje blisko sarađuju po mnogim pitanjima, već godinama iskazuju neku vrstu potrebe da podrže Srbiju u njenim evrointegracijama.

„Činjenica je da su to dve zemlje koje su imale i još imaju određene probleme sa Briselom, odnosno sa institucijama EU po mnogim pitanjima, a naručito po pitanju migracije. Sa druge strane, pitanje migracije je svakako jedno od pitanja u kojima Češka, Mađarska i Srbija jako dobro sarađuju.

Srbija sa Mađarskom sarađuje po pitanju granice, ali i sa Češkom zbog činjenice da je ta zemlja u više navrata slala svoje policijske misije na srpsku granicu, naročito sa Severnom Makedonijom i Bugarskom.

Saradnja između ovih država takođe postoji i zbog izuzetno dobrih odnosa koje, pre svega, ima predsednik Češke Miloš Zeman sa srpskim rukovodstvom, kao i izvanrednih odnosa koje mađarski premijer Orban ima sa rukovodstvom u Beogradu. Tako da tu ima i tih ličnih odnosa“, ocenjuje Mitić.

Kakvi motivi stoje iza želje „neposlušnih”

Tu je, dodaje naš sagovornik, i pitanje vrednosti iza kojih stoje Prag i Budimpešta u pogledu jačanja suvereniteta u odnosu na institucije Brisela.
„To su sve neka pitanja koja dovode do toga da se podržava jedna zemlja koja u velikoj meri deli te njihove stavove.

Međutim, to ne znači da, kako to neki ocenjuju, Mađarska time želi da „razvodni“ Evropsku uniju. Ne bih rekao da je neki ultimativni cilj Viktora Orbana da, na neki način, oslabi Uniju i uvede Srbiju kao neku vrstu „trojanskog konja“, već je jednostavno sasvim prirodno da države ili lideri koji dele određene vrednosti po pitanju suvereniteta u okviru Evropske unije, dakle jačanja država nauštrb centralnih institucija, žele da imaju saveznike.

Srbija već dugo, bez obzira na to ko je vlast u Beogradu, deli jedan takav stav i verujem da ima takvu viziju članstva u Evropskoj uniji – sa jakom ulogom država članica, a ne sa jakim federalnim sistemom u EU, pa i u Budimpešti i u Pragu na Beograd gledaju kao na prirodnog budućeg saveznika“, smatra Mitić.

„Umor“ od proširenja EU jači od lepih reči i želja

Međutim, primećuje naš sagovornik, uprkos zalaganju Mađarske i Češke, kao i lepim rečima i porukama koje stižu sa Bleda u pogledu procesa proširenja EU, činjenica je da se ta priča koja dolazi iz Brisela neprestano ponavlja, pa mi tako svake ili svake druge godine imamo neku navodnu, novu energiju koja dolazi iz Brisela.

„Ali, to se ne vidi i bilo bi lepo videti neke konkretne primere. Imali smo taj sporazum oko železnice Beograd-Niš i to je recimo nešto što je pozitivno, ali ne vidim tu neku novu energiju vezano za same integracije i otvaranje klastera.

U junu je otvoren jedan klaster koji je bio formalni, ali ne vidim da je bilo nekih posebno pozitivnih poruka po pitanju otvaranja nekih drugih klastera, a pogotovo ne vidim da se retorika i konkretni zahtevi koji dolaze od strane najzahtevnijih članica ublažavaju.

Naime, taj „umor“ od proširenja unutar EU traje već više od 15 godina i to je jednostavno dominantan stav, naročito u Parizu, ali sve više i u nekim drugim državama EU koje imaju sve tvrđi stav po pitanju proširenja, poput Danske ili Belgije, a čak su i u Nemačkoj sve teži kriterijumi koji se traže kada je u pitanju članstvo, pogotovo za Srbiju, iako ne samo za nju“, primećuje Mitić.

On dodaje i da svaki put kada Kina napravi neki novi projekat, kada potpiše neki dobar sporazum sa Beogradom, i svaki put kada se postigne neki dobar dogovor sa Rusijom u bilo kojoj sferi saradnje, dolazi do neke vrste upozorenja ili brige iz Brisela, dok se, sa druge strane, odmah reaguje i nekom pozitivnom porukom kako se ne bi izgubio uticaj na Balkanu.

„Zato mislim da predstoji jedan dosta težak period za evropske integracije, pogotovo u kontekstu dijaloga Beograd-Priština, kao i svega onoga što se dešava vezano za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru.

U tom smislu verujem da, bez obzira na lepe reči, sledi period u kome će evropske integracije dosta sporo napredovati, ako uopšte budu napredovale“, zaključuje Aleksandar Mitić.

(sputnik)