in

Zapad nije shvatao da u Republici Srpskoj ništa nije kao pre – A ONDA SU DOŠLI RUSIJA I KINA …

Bosna i Hercegovina se nalazi u stanju permanentne krize, sa povremenim oscilacijama, a eventualna odluka Kristijana Šmita koji u Sarajevu boravi kao nemački turista ne bi proizvela povlačenje srpskog člana Predsedništva BiH, kaže u razgovoru za Sputnjik doktor političkih nauka Nenad Kecmanović.

Zahtev bošnjačkog člana predsedništva Šefika Džaferovića upućen novom visokom predstavniku u BiH Kristijanu Šmitu da smeni Dodika, srpskog člana Predsedništva, jer nije glasao za odluke tog tela, podigla je novu buru u BiH.

Šta će se desiti ako Šmit zaista smeni Dodika? Šta mogu Rusija i Kina kad ne priznaju Šmita, a šta je potez RS?

„Šmit za RS naprosto nije visoki predstavnik i kako je već zvanično saopšteno u Banjaluci, on u Sarajevu boravi kao nemački turista ili bivši ministar u poseti Federaciji. Dosledno tome, njegova eventualna odluka o smeni Milorada Dodika ne bi proizvela povlačenje srpskog člana Predsedništva BiH.

Jedino bi još više zbila redove vlasti i opozicije u Srpskoj i dodatno zaoštrila loše entitetski i nacionalne odnose u BiH. Utoliko više što inicijativa ne dolazi iz OHR-a, nego od Šefika Džaferovića, odnosno sa bošnjačke strane. Zajednički stav Rusije i Kine, pa i Srbije, obavezuje Srpsku da ne ide ispod tog nivoa i pravi bilo kakve kompromise.“

Da li bi se takvom potencijalnom odlukom Šmita otvorila vrata za zaista ozbiljniju krizu u BiH ili za nešto još gore?

„BiH se nalazi u stanju permanentne krize, sa povremenim oscilacijama. Sada se, međutim, kriza zaista internacionalizovala. Formalno je BiH i do sada bila protektoratom međunarodne zajednice, ali je to zapravo bio protektorat zapadnog dela međunarodne zajednice.

Rusija i Kina se nisu mešale, dok su SAD, NATO i EU zapadni Balkan smatrali svojim nezavršenim ili do pola završenim poslom koji može da sačeka zbog nekih važnijih poslova u regionu.

Međutim kada su se u tom vakumu pojavile i Rusija, Kina, Turska, prenuli su se. Ali to je već bio simptom prelaska sa unipolarnog na multipolarni svet i kriza u BiH se zaista internacionalizovala. Rusija i Kina su u SB UN ponudile rešenje: prihvatiće Šmita za visokog predstavnika ali na godinu dana i bez bonskih ovlašćenja

Optimistički predviđam kompromis sa Zapadom: Šmit će dobiti čitav četvorogodišnji mandat, ali bez bonskih ovlašćenja. Ja povlačenje SAD i NATO iz Avganistana ne doživljavam samo kao njihov poraz, nego prije svega kao pozitivno prilagođavanje Zapada novim globalnim odnosima. Utoliko i ova kriza u BiH može da bude nagoveštaj povoljnog raspleta po Srpsku.“

Svojevremeno je visoki predstavnik BiH Pedi Ešdaun, smenio više od 70 srpskih funkcionera – kakva je danas razlika u odnosu na taj period? Da li je uopšte ima?

Razlika je velika! U ono vreme Srpska je bila pod još većim pritiskom nego danas. Haški istražitelji su vozali kontejnere od Krajine do Hercegovine. Saslušavali su ratne poslanike i ministre, pretili im, ucenjivali ih, fizički i psihički iscrpljivali. Prilikom privođenja mnogi su bili ranjeni, neki i ubijeni.

Ešdaun je otvoreno govorio da po bonskim ovlašćenjima ima pravo da učini šta god hoće. Tokom njegovog mandata i bilo je zaista tako: nametao je zakone, smenjivao izabrane funkcije, otimao entitetske nadležnosti.

Prešao je sve civilizacijske granice, pa su ga i u domovini počeli da porede sa kolonijalnim namesnikom britanske imperije u Kalkuti. Preokret je započeo sa Dodikovim drugim premijerskim mandatom i dugim kontinuitetom vlasti njegove stranke i koalicije tokom koje je zaustavio diktaturu visokih predstavnika.

Već Incko tokom 12 godina nije više koristio bonska ovlašćenja, sem poslednjih dana mandata. Zakon koji je nametnuo pred polazak izazvao je pravi džumbus ne samo u BiH, mobilisao je jedinstven otpor RS, blokirao zajedničke organe, isprovocirao reakciju Moskve i Pekinga. Najzad, Srpska i Srbi nisu više pod stigmom zločinačkog naroda kao što je bilo onih godina.

(sputnik)