in

Tri naslednika Ruskog carstva

Tri naslednika Ruskog carstva

Poput Hrvatske i Crne Gore, gde se delovi društva upinju u pokušajima prekrajanja istorijskih činjenica i brisanju veza sa Srbijom, i ukrajinske vlasti pokušavaju da preinače istoriju i raskrste sve veze sa Rusijom i istrgnu zajedničke korene ruskog i ukrajinskog naroda.

Ako je ranije ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski govorio da Rusi i Ukrajinci nisu jedan narod, sada ih naziva „dalekim rođacima“ i „nećacima“ i još tvrdi da je Ukrajina jedina naslednica Kijevske Rusije, jedne od najmoćnijih država srednjovekovne Evrope.

Ukrajinski lider je u video-obraćanju povodom 1033. godišnjice pokrštavanja Kijevske Rusije istakao da su Krim i 24 oblasti Ukrajine „njena deca“ i njeni „naslednici“, čime je „između redova“ odgovorio i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, koji je više puta isticao da su Rusi i Ukrajinci jedan narod.

Kijev bi da promeni istoriju

Međutim, Zelenski smatra da „daleki rođaci“ i „nećaci“ ne bi trebalo da zadiru u nasledstvo Kijevske Rusije i da „pokušavaju da dokažu svoju uključenost u istoriji staroj hiljadu godina i hiljade događaja povezanih s njom, nalazeći se hiljadama kilometara od mesta gde se ona odvijala“.

Težnju Kijeva da preinači istoriju i da Ukrajinu predstavi kao jedinu naslednicu Kijevske Rusije ruski istoričari i politikolozi smatraju apsurdnom, a prekrajanje istorije neprihvatljivim.

„Od Zelenskog se nije moglo očekivati ništa drugo. On samo ponavlja propagandu koju 30 godina vode pristalice teorije da Ukrajina nije Rusija. Zelenski ovde nije rekao apsolutno ništa novo, već je samo ponovio kliše da Rusija navodno ne može da pretenduje na istoriju Kijevske Rusije, ali da Ukrajina može. To je, naravno, apsolutna glupost“, kaže za Sputnjik Dmitrij Radionov, direktor ruskog Centra za geopolitička istraživanja Instituta za inovativni razvoj.

Tri naslednika Kijevske Rusije

Radionov ističe da su priče o tome ko je, u većoj ili manjoj meri, naslednik Kijevske Rusije besmislene, dodajući da Kijevska Rusija, u stvari, ima tri naslednika: Rusiju, Ukrajinu i Belorusiju.

„Iz istorije znamo da je, nakon što je došlo do usitnjavanja feuda u Kijevskoj Rusiji, zemlja zapravo podeljena između susednih država. Nastalo je Rusko carstvo, deo zemlje je potpao pod uticaj Litvanije, kasnije Poljske, a nakon nekog vremena svi delovi nekada Kijevske Rusije ponovo su se ujedinili pod vlašću Ruske imperije, a kasnije Sovjetskog Saveza“, kaže Radionov.

Govoreći o periodu Sovjetskog Saveza, ekspert podseća da su unutrašnje granice između republika bile uslovne, budući da su sve republike činile jednu veliku državu.

„Uprkos činjenici da su Rusija, Ukrajina i Belorusija bile zasebne republike u sastavu SSSR-a mi smo u stvari bili jedna država i među nama nije bilo razlika. A od ta tri naslednika Kijevske Rusije, raspadom Sovjetskog saveza, nastale su tri nezavisne države“, podseća Radionov.

Prema njegovom mišljenju, govoriti o tome ko od njih ima veće pravo da se naziva naslednikom a ko manje, apsolutno je pogrešno. On smatra da se time bave samo oni koji su sebi postavili zadatak prekrajanja i falsifikovanja istorije.

„Ako država postavi takav zadatak i pokušava da stvori neku novu naciju, da budućim generacijama ubaci u glavu potpuno suprotne ideje od onih koje su njihovi preci imali tokom vekova, onda ona počinje da iznosi neuverljive, nelogične tvrdnje i da dokazuje da ima više veze sa Kijevskom Rusijom nego Rusija“, objašnjava Radionov.

Ukrajinizacija i politizacija

Anton Gorski, doktor istorijskih nauka i izvršni urednik zbirke „Srednjovekovna Rusija“, takođe smatra potpuno besmislenim rasprave oko toga ko je veći naslednik Kijevske Rusije.

„Ako govorimo o kontinuiranoj tradiciji državnosti, onda možemo reći da je upravo ruska državnost naslednik drevne Kijevske Rusije, jer ako uzmemo istoriju teritorije današnje Ukrajine, ta zemlja je bila u sastavu Velike kneževine Litvanije i Državne zajednice Poljske i Litvanije.

Tek u 17. veku napravljeni su prvi pokušaji izgradnje neke vrste posebne ukrajinske državnosti. Isto važi i za Belorusiju. Ali, ako govorimo o stanovništvu, kulturi i religiji, onda su, naravno, sva tri istočnoslovenska naroda naslednici drevne Rusije. Sve su to političke trzavice“, kaže istoričar.

Komentarišući izjavu Zelenskog da su Krim i 24 oblasti Ukrajine „deca“ i „naslednici“ Kijevske Rusije, Gorski podseća da Krim nije bio u sastavu te drevnoruske države. On napominje da je postojala veza i da je Sveti Vladimir kršten na tom poluostrvu, ali da je Krim ušao u sastav Ruskog carstva 1783. godine.

„Južna obala Krima je pripadala Vizantijskom carstvu, stepski deo Krima zauzeli su nomadi, uglavnom u predmongolsko doba to su bili Kumani, a zatim je stepski deo ušao u sastav Zlatne horde i potom Krimskog kanata. U vizantijskom delu, tokom krize Vizantije, bile su italijanske kolonije. Krajem 18. veka Krim je pripojen Rusiji“, podseća Gorski.

Najnovija anketa pokazuje inače da je više od 40 odsto Ukrajinaca saglasno sa izjavom ruskog predsednika Vladimira Putina da su „Rusi i Ukrajinci jedan narod, koji pripada istom istorijskom i duhovnom prostoru“, dok se 55 odsto njih ne slaže sa tim stavom.

Rezultati istraživanja razlikuju se u zavisnosti od dela Ukrajine gde je anketa pravljena i političkih preferencija. Dakle, 65 i 56 odsto ispitanika na istoku i jugu zemlje slaže se sa tezom o jednom narodu, dok se na zapadu Ukrajine više od 70 odsto njih ne slaže sa ovom izjavom.

Eksperti ne isključuju mogućnost da bi mogla da usledi „nova runda ukrajinizacije“ i smatraju da ovo istraživanje neće zaustaviti ukrajinske vlasti u antiruskoj, rusofobnoj politici.

Stručnjaci upozoravaju da se proces ukrajinizacije u zemlji nastavlja u svim pravcima – istoriji, humanitarnoj politici, religiji, jeziku, pa je očigledno da se ideja zajedničke prošlosti ruskog i ukrajinskog naroda u današnjoj Ukrajini ne doživljava istorijski, već politički.

(sputnik)