in

Posledice blokiranja ruskih zlatnih rezervi SAD će uskoro osetiti – DESIĆE SE OVO

Ova 2022. godina može se pokazati kao godina masovnog povlačenja zemalja iz štednje u dolarima i američkim hartijama od vrednosti, pošto je američka valuta prešla „tačku bez povratka“, a ceo svet već aktivno traži novu zajedničku rezervnu valutu.

Ovo mišljenje je u intervjuu agenciji Prajm izneo ekonomista Jegor Klopenko , koji je podsetio da su u poslednje vreme razne zemlje – Kina, Indija, Brazil, Turska i druge – objavile da prelaze na nacionalne valute prilikom obavljanja plaćanja.

Štaviše, naglasio je ekspert, ove zemlje su izrazile želju da sklapaju obračune u nacionalnoj valuti ne samo sa Rusijom, koja je, pošto je potpala pod zapadne sankcije, bila odsečena od mogućnosti korišćenja dolara, evra i jena, već i u trgovini sa drugima i državama ili međusobno.

Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE

„Svi su uplašeni činjenicom da je američka ekonomija dostigla istorijski maksimum u pogledu javnog duga i da nastavlja da raste, a postoji razumevanje da je nerealno vratiti takav dug. Posebno za ekonomiju koja ide u recesiju“, rekao je Klopenko.

Ekspert je rekao i da ne treba potcenjivati efekat koji je Zapad imao na sve zemlje sveta, blokirajući ruske zlatno-devizne rezerve i time joj oduzima pristup imovini vrednoj 300 milijardi dolara.

Ovaj korak bez presedana, prema rečima Klopenka, svedoči o političkom defoltu Sjedinjenih Američkih Država, koje su potpisale da ne daju nikakve bezbednosne garancije za rezerve trećih zemalja uskladištene u dolarima.

„Ova situacija ne može da odgovara najvećim vlasnicima američkih hartija od vrednosti i valuta, kao što su arapske zemlje i Kina.

2022. će biti godina masovnog povlačenja zemalja od štednje u hartijama od vrednosti i američkoj valuti“, naglasio je ekonomista.

Prema ekspertu, ako se udeo dolara i američkih hartija od vrednosti u rezervama raznih zemalja i međunarodnoj trgovini makar i malo smanji, na primer, za 10%, to će ipak podstaći inflaciju u Sjedinjenim Državama i pokrenuti novi talas finansijske krize.

Štaviše, velike su šanse da će se to dogoditi već 2022. godine, što se poklapa sa procesom deflacije „finansijskog balona“ na američkoj berzi. Kao rezultat toga, razmere krize će rasti eksponencijalno.

A to će zauzvrat ubrzati povlačenje međunarodne imovine trećih zemalja iz američkih hartija od vrednosti i dolara, i krug će se na ovaj način zatvoriti.

Rusija će, dodao je u zaključku Jegor Klopenko, biti među retkim državama koje će manje nego druge trpeti od takvog razvoja događaja, a možda i imati koristi od onoga što se dešava.

To će postati moguće zahvaljujući neviđenim sankcijama koje su uvedene protiv Ruske Federacije, usled kojih je zemlja zapravo bila izolovana od finansijskog i ekonomskog sistema SAD.

 

Webtribune.rs