in

POČEO NOVI SVETSKI POREDAK – Putin: Minski sporazumi više ne postoje, Rusija više nije mogla da toleriše genocid

 

Rusija je sve vreme bila zainteresovana za primenu Minskih sporazuma, pošto je ovaj dokument bio rezultat kompromisa, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin i dodao da Minski sporazumi više ne postoje.

„I zato želim još jednom da istaknem da smo bili zainteresovani za sprovođenje ovog Paketa mera, jer je to rezultat kompromisa“, naglasio je šef države. On je podsetio da je on bio među autorima ovog dokumenta u ime Ruske Federacije.

Ukrajinske vlasti su javno saopštile da neće poštovati Minske sporazume i Rusija više nije mogla da toleriše genocid nad narodom Donbasa.

Evropa nije mogla da natera Kijev da se pridržava Minskih sporazuma, pa je Rusija bila prinuđena da donese odluku da prizna DNR i LNR, dodao je Putin.

Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE

Naporima sadašnjih kijevskih vlasti Minski sporazumi svedeni su na nulu, ubijeni su mnogo pre nego što je Rusija priznala DNR i LNR, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin na konferenciji za medije.

„Na kraju je kompromis pronađen i to je zaista bio pravi pokret ka rešenju mirnim putem. Svih ostalih godina, kako je juče ovde rečeno na sednici Saveta bezbednosti, naporima sadašnjih kijevskih vlasti sve se svelo na nulu. Stoga su Minski sporazumi ubijeni mnogo pre jučerašnjeg priznanja narodnih republika Donbasa, i to ne od nas, ne od strane predstavnika ovih republika, već od strane aktuelnih kijevskih vlasti“, objasnio je Putin.

Na pitanje novinara o granicama DNR i LNR Putin je rekao da je Rusija, priznavši ove republike, priznala sve dokumente, uključujući i ustav, gde su njihove granice naznačene.

„Unutar kojih granica ćemo priznavati ove republike? Već smo ih priznali, što znači da smo priznali sve njihove osnovne dokumente, uključujući i ustav. A ustav propisuje granice unutar Donjecke i Luganske oblasti u vreme kada su one bile deo Ukrajine“, objasnio je Putin.

„Ali očekujemo, želim to da istaknem, da će sva sporna pitanja biti rešena tokom pregovora aktuelnih kijevskih vlasti i rukovodstva ovih republika“, dodao je on.

Predsednik je primetio da, „nažalost, u ovom trenutku shvatamo da je to nemoguće, pošto borbena dejstva još uvek traju i, štaviše, imaju tendenciju eskalacije“. Putin je pri tome izrazio nadu u rešavanje spornih pitanja u budućnosti.

Demokratske zemlje moraju priznati volju stanovnika Krima i Sevastopolja
Situacija u Ukrajini će se smatrati rešenom nakon priznavanja rezultata referenduma o Krimu, posle kojeg je region pripojen Rusiji, rekao je Putin.

„Mislim da to nije javno rečeno, ali ću reći. Pitanje glasi – šta bi trebalo da se desi sa obe strane ili sa strane Kijeva da se, po našem mišljenju, situacija u dugoročnoj istorijskoj perspektivi smatra rešenom, kako bismo živeli u miru i da nema govora o bilo kakvim sukobima, pogotovo oružanim?

Otkriću vam ovu strašnu tajnu – uostalom, tu nema ničeg tajnog. Prvo što svi treba da urade je da priznaju volju ljudi koji žive u Sevastopolju i na Krimu“, naglasio je ruski lider.

Prema njegovim rečima, Rusija je razgovarala „o ovim pitanjima tokom višesatnih pregovora i sastanaka sa našim evropskim partnerima. Da, i sa Amerikancima smo takođe više puta razgovarali o tome“, dodao je predsednik.

Demokratije moraju da priznaju odluku stanovnika Krima i Sevastopolja da se ponovo ujedine sa Rusijom, istakao je Putin.

„Prva stvar koju svi treba da urade jeste da priznaju volju naroda koji živi u Sevastopolju i na Krimu. O tome sam mnogo puta govorio i ponovo ću naglasiti: Po čemu je ovo gore od onoga što se desilo na Kosovu? Ni po čemu, samo je tamo odluku doneo parlament, a ovde na nacionalnom referendumu“, objasnio je predsednik.

„Želim još jednom da istaknem da niko nije mogao ni puškom ni bajonetima da tera ljude na birališta. Oni su došli dobrovoljno i doneli svoju odluku da se ponovo ujedine sa Rusijom“, istakao je Putin.

„I ta odluka se mora poštovati. Ako se oni, koji na ovaj ili onaj način to osporavaju, i dalje smatraju demokratskim državama, moraju to konačno priznati. To je najviši oblik demokratije – referendum“, zaključio je ruski predsednik.

O ruskoj vojsci u Donbasu

Ruski predsednik je napomenuo da nije govorio da će ruske trupe krenuti u Donbas „odmah“.

„Prvo, nisam rekao da će trupe krenuti tamo odmah nakon našeg sastanka sa vama ovde. Drugo, nemoguće je predvideti neki konkretan nacrt mogućih dejstava, to zavisi od konkretne situacije koja se razvija na licu mesta, na terenu“, objasnio je Putin.

Prema njegovim rečima, ako bude potrebno, Rusija će ispuniti svoje obaveze pružanja vojne pomoći Donjeckoj i Luganskoj republici.

„Mi smo juče potpisali sporazume i u tim sporazumima i sa Donjeckom Narodnom Republikom i sa Luganskom Narodnom Republikom postoje odgovarajuće tačke koje govore da ćemo tim republikama pružiti odgovarajuću, uključujući i vojnu pomoć. Pošto tamo postoji sukob ovom odlukom jasno stavljamo do znanja da, ako bude potrebno, nameravamo da ispunimo svoje obaveze“, zaključio je Putin.

O nuklearnim ambicijama Ukrajine

Govoreći o izjavi ukrajinskog predsednika o nuklearnom oružju, Putin je rekao da su u Rusiji čuli izjave Ukrajine o nuklearnim ambicijama i da su one, pre svega, upućene Rusiji.

Osim toga, šef države je rekao da pojava taktičkog nuklearnog naoružanja u Ukrajini znači stratešku pretnju Rusiji.

„U čemu je pretnja za nas? Čak i pojava taktičkog nuklearnog naoružanja u Ukrajini za nas znači stratešku pretnju. To treba da imamo na umu, jer sa 110 možete povećati domet na 300, na 500… I Moskva će biti u dometu. Za nas je ovo strateška pretnja i tako smo je i shvatili. I, naravno, to moramo i shvatićemo veoma ozbiljno“, konstatovao je Putin.

Predsednik je primetio da Ukrajina još od sovjetskih vremena ima široke nuklearne nadležnosti, „tamo postoji nekoliko nuklearnih blokova i nuklearna industrija je razvijena dosta široko i dobro“.

„Oni imaju sve da reše ovo pitanje mnogo bržim tempom nego one zemlje koje rešavaju te probleme od nule“, dodao je Putin.

Situacija na kontakt liniji u Donbasu eskalirala je ujutru 17. februara. U samoproglašenoj Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici saopštili su o najintenzivnijem granatiranju iz Ukrajine poslednjih meseci. U petak 18. februara su lideri LNR i DNR, Leonid Pasečnik i Denis Pušilin, najavili evakuaciju stanovnika republika u Rusiju zbog rastuće pretnje od borbenih dejstava.

Rukovodstvo Donjecke i Luganske Narodne Republike apelovalo je ranije na Putina da prizna njihovu nezavisnost. Putin se u ponedeljak, posle vanredne proširene sednice Saveta bezbednosti, obratio građanima Rusije, rekavši da smatra da je neophodno doneti odluku o momentalnom priznavanju suvereniteta LNR i DNR, jer oni koji su krenuli putem krvoprolića, nasilja i bezakonja nisu priznali i ne priznaju nijedno drugo rešenje sukoba u Donbasu, osim vojnog. Odmah nakon obraćanja, predsednik je u Kremlju potpisao ukaze o priznavanju LNR i DNR.

Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE