in

Odgovor ukrajinskom ambasadoru koji srpski mediji nisu smeli da objave – Zapanjujuće izlaganje srpskog poslanika

Odlazeći ambasador Ukrajine Oleksandar Aleksandrovič izazvao je pravi skandal govorom u Skupštini Srbije.

Ambasador je tokom razgovora sa poslanicima iz Stalne delegacije Skupštine Srbije pri NATO, uoči odlaska iz Srbije, izneo niz teških optužbi na račun Rusije i ruskog predsednika Vladimira Putina.

Evo potpune zabeleške njegovog govora kao i brutalnog odgovora srpskog poslanika Miloša Banđura.

Ambasador Ukrajine:

Hvala vam najlepše, pripremio sam neke stvari o onome što vas interesuje. Ukrajina je trenutno u žiži svetske pažnje, na žalost iz, znamo kojih razloga. Da bi smo bolje razume šta se to dešava trenutno i zašto se tako dešava, trebalo bi da kopamo malo dublje i pogledamo na uzroke rata Rusije protiv Ukrajine, a pre nego što počnemo da pričamo o tome treba da koristimo pravilne definicije, jer nije to građanski rat i nije zbog vere i jezika i drugih kulturnih razloga, nego je to rat između Rusije i Ukrajine.

NAPOMENA: Ovaj tekst neće biti objavljen na mrežama. Biće objavljen samo na našem Telegram kanalu OVDE

Međunarodni krivični sud je 2016 usvojio poseban stav  da između Ruske Federacije i Ukrajine postoji međunarodni oružani sukob. I taj stav trebalo bi svi da koristimo. Jer između Ruske federacije i Ukrajine, postoji prema međunarodnim odlukama, sukob i svi bi trebali da koristimo tu definiciju.

Što se tiče uzroka tog rata, rat je počeo ne 2014, godine nego 1990, kad smo tek postali nezavisni, kad je Moskva ponovo krenula, da vrat sebi Ukrajinu, Ali, naravno da ne postoji samo jedan uzrok i samo jedan razlog, nego makar četiri. Ne znam koji je glavni.

Jedan od razloga je i geopolitički.

Sam Putin je pre nekoliko godina otvoreno rekao da je najveća geopolitička katastrofa 20 veka bila raspad Sovjetskog Saveza. Dakle, ne Drugi svetski rat, ne holokaust, ne genocid nad Ukrajincima, ne milion poginulih Srba u Prvom svetskom ratu, nego raspad Sovjetskog Saveza.

I to ukazuje ne na njegovu nameru da u bilo kom obliku obnovi Sovjetski Savez. Može i drugačije da se to zove i da svaka od bivših 15 republika bude formalno nezavisna, ali sa vladom kao u Belorusiji, tj da rade ono sta Moskva kaže.

Dakle glavni geopolitički razlog je što Putin želi da Rusija bude velika imperija, da bude velika sila i da on sedi za stolom direktno sa Amerikom, sa Kinom, sa Evropom i tako vlada svetom, što je nekako megalomanično. Ali bar razumemo odakle „noge rastu“.

Drugi uzrok ovog rata jeste unutrašnji ruski, unutar Ruske Federacije.        Ako ne računamo Moskvu i Sankt Peterburg, ostatak zemlje je u vrlo teškom stanju, nema razvoja i to je bilo još pre ekonomskih sankcija, nema razvoja, Vlada samo pljačka, pljačka sopstveno stanovništvo, prodaje naftu, gas i oružje i izvozi novac na zapad. To je suština ekonomije i ruske privrede.

Ako izađete 50 kilometara van Moskve i Peterburga, to je nešto užasno. Ja sam jednom probao da na gugl mapu stavim malog čoveka negde u Arhangelsku, u Nižnjem Tagiru, u Jakutsku u Novosibirsku. Strašno je kako ti gradovi izgledaju, da ne pričamo o selima. Ljudi su veoma siromašni.

Po prvi put ove godine, prosečna zarada i penzija u Ukrajini su postali veći od ruskih. Na početku ovog rata, kao stimulans, Rusi su ljudima na Krimu rekli, hajde uđite u Rusiju i dobićete više zarade i više penzije, jer Ukrajina ima dugove. Da ne pominjem alkoholizam i narkomaniju i vrlo loše zdravlje kod Rusa.

Ova vakcina koju su napravili Sputnjik, nju su ukrali od Astrazeneke. Postoji i  druga vakcina za koju su sami zvanično priznali da ima negativan efekat, tj kad dobijte tu vakcinu obavezno dobijate i koronu posle toga. „No coment“, da tako kažem.

Dakle, zato što je ovako vrlo loše stanje u Rusiji, za vladu u Kremlju mnogo je lakše umesto da rešava te probleme, da napravi neku spoljnopolitičku avanturu i agresiju, da skrene pažnju svog sopstvenog stanovništva sa siromaštva i da koristi sovjetsku propagandu. Kao „svi nama prete, mi smo okruženi samo neprijateljima i ne pitajte nas da li imate dobru hranu, jer nije vreme sad zato što se borimo protiv NATO, Amerike i Unije“. To je drugi uzrok.

Treći uzrok, tiče se evropskih vrednosti, onoga sto se desilo u Ukrajini 2004 godine i u vreme narandžaste revolucije 2014. godine, kako je mi nazivamo „Revolucija dostojanstva“. Samo u ruskim medijima išla je propaganda da to što se desilo u Ukrajini je dolazak na vlast nacista, fašista.

Ali to što se desilo kod nas mnogo liči na 5. Oktobar ovde u Srbiji. To znači da je narod jednostavno ustao protiv predsednika Janukoviča koji je bio pod punom kontrolom Rusa. On je bio jako korumpiran, imali smo ekonomski rast od 6,7,8 posto, ali ljudi nisu imali plate, nisu imali penzije i na kraju kad je on pobegao u Rusiju, uzeo je nekoliko kamiona gotovine dolara, evra, nekoliko milijardi.

Naš trezor je ostao prazan, sve je bilo pokradeno. Zlatne rezerve Nacionalne banke je ukrao, jednostavno sve. I kad je bio „majdan“, naredio je policiji da puca u demonstrante i preko 100 ljudi je poginulo tamo. Sada se otkriva da je prethodna vlada, kako bi savladali proteste, dobijala je sredstva iz Ruske Federacije, šok bombe, granate i suzavce koje je policija koristila na narod.

Janukoviča je logistički pomagala čitava grupacija iz FSB, koja je direktno radila sa njim i još ne znamo ko je zapravo izdavao naredbe da se ljudi ubijaju. Osim predsednika i ministar odbrane imao je ruski pasoš, kao i šef obaveštajne službe.

A Putin je plan za okupaciju Krima i drugih delova Ukrajine pripremio pre pobede revolucije. Tu ništa nije bilo spontano i urađeno je dok je bio haos u zemlji i dok su ljudi su bili dezorjentisani. Ukrajinski predsednik je pobegao na Krim, a zatim ruskim vojnim brodom u Rusiju. Dakle on (Putin) iskoristio je taj trenutak kad su policija i vojska bili veoma slabi, da zauzme Krim a posle i da krene sa ratom na Ukrajinu.

Dakle, taj treći uzrok su evropske vrednosti koje Ukrajinci žele da poštuju, da bi ušli u Evropsku Uniju, pa i posle u NATO, ali to su vrednosti koje se uopšte ne poštuju u Rusiji, jer bi za Putina bila ogromna pretnja postojanje evropske slovenske pravoslavne zemlje koja ima vladavinu prava, slobodne medije, zaštitu manjina itd., pošto i Rusi na to slično gledaju pa bi rekli i mi hoćemo ovo isto.

I najzad četvrti uzrok jeste istorijski.

I sad ću nešto reći o „jedinstvenom istočnom slovenskom narodu“ koji nije nikad postojao. Činjenica je da je Ruska Imperija i ruska država nastala tek na početku 18. veka, jer ona se do tada u svim mapama zvala ili Moskovsko Carstvo ili Moskovija, Moskovska Kneževina ili Moskovija Tatarija. Samo odlukom Petra Prvog 1721. godine, kad je Ukrajina bila okupirana od strane Moskve, on je promenio naziv svoje države u Rusija ili Ruska Imperija. Dakle, on je „pozajmio“, zapravo ukrao našu istoriju i naš identitet.

Zašto tako? Zato što je glavni i jedini argument Ruske Federacije, da je sredinom 13. veka kad su Mongolo tatari stigli u Kijevsku Rus, navodno čitavo stanovništvo, krenulo je na severoistok tako da su tamo umesto Ugrofina svi postali Sloveni. Ali to je apsurdno zato što su dve godine pre pada Kijevske Rus 1240, Tatari zauzeli istočnu zemlju.

To je kao da su u Drugom svetskom ratu svi Srbi pobegli u pravcu Berlina ili u Prvom svetskom, da su Srbi pobegli u pravcu Beča, a ne Soluna kako je i bilo. Naravno da su i Ukrajinci i Rusini pobegli na zapad, tako da teorija da je čitavo slovensko stanovništvo pobeglo na severoistok nema nikakvo utemeljenje.

Ja nisam rasista da kažem da je neki narod dobar a neki loš, ja samo kažem da smo mi potpuno drugačiji. Na teritoriji centralne Rusije, oko današnje Moskve nekad su živeli i još uvek žive Ugrofinci a istočno od Moskve, tamo su Tatari i tek u sredini 18. veka, savremeni literaturni ruski jezik je stvoren na osnovu ukrajinske gramatike i crkvenoslovenskog tj. starobugarskog jezika, a 60-70% svih reči bile su ugrofinskog ili tatarskog porekla.

Moskva je ugrofinska reč i znači „trula voda“ jer je grad izgrađen na blatnom mestu. Volga, Ural, Kostroma, Perm, Tula, Rjazanj, Suzdalj …sve su to  ugrofinske reči.

Na teritoriji Ukrajine je živelo jedno pleme koje se zvalo Roslan na reci Ros, ali u svakom slučaju nemaju bilo kakve veze sa Moskvom. Ruski istoričari i arheolozi  Kuvarov i Bogdanov, sredinom 19. veka istražili su oko 8000 grobova u Moskvi i okolini, i svi ljudski ostaci su bili ugrofinskog porekla, što antropološki i antropomorfno može da se dokaže. Ne kažem da je to nešto loše, ali kažem da su nam drugačiji koreni.

Kad je Petar Prvi došao na vlast u Moskvi i Ukrajini koja je bila okupirana, on je poslao svoje ekipe u Ukrajinu u svaki manastir, u svaku crkvu, u sve biblioteke, akademije, škole, univerzitete i oni su pokupili su sve stvari, knjige, letopise, rukopise i dokumente. I posle je carica Katarina druga je oformila komisiju, koja je tokom deset godina napisala istoriju Ruske imperije i sve originalne letopise su „izgubili“ i sad kažu da smo jedan narod i da smo istog porekla.

Zašto o ovome pričam? Kad bi Ruska Federacija priznala „javnu tajnu“ da su oni potpuno drugačijeg porekla to bi uništilo današnju rusku državu, jer to je temelj na kom uopšte stoji ruska istorija. Oni su hteli da imaju neko plemenito poreklo, koje ide od Rima, preko Konstatinopolja, preko Kijeva, do Moskve. A zapravo, oni su bili pod okupacijom „Zlatne horde“ a posle „Krimskog kanhanata“ sve do početka 18. veka plaćali su danak Krimskom Kanu.

Dakle, njihova istorija je potpuno drugačija. Rusija nije samodovoljna zemlja, zanimljivo je da oni uopšte ne mogu živeti bez Ukrajine. Ukrajinci mogu da prežive bez Rusa, nas uopšte nije briga, mi cenimo svoju kuću, radimo svoj posao, idemo u Evropu, imamo dobre odnose sa drugim susedima, nas Rusija uopšte ne zanima. Rusija ne može zbog svojih „fantomskih bolova“ bez nas. Umesto da rešavaju sopstvene probleme oni moraju da zauzmu Ukrajinu, jer bez Ukrajine Rusija nema kontinuitet i to je glavni uzrok ovog rata.

Hajde sad, vratimo se malo na današnji dan, vrlo važno je da posmatramo šta Moskva radi, a ne slušamo šta Moskva govori. I treba da dobro pogledamo redosled događaja. Trenutno u ovim predlozima, Rusija u sklopu garancija bezbednosti od NATO zahteva da Ukrajina nikad ne postane članica NATO.

Do početka ovog rata 2014. godine, Ukrajina je bila potpuno vojno neutralna zemlja. Mi smo hteli da budemo članica EU i Rusija nikad nije rekla da ima nešto protiv toga. Do tada se samo 18 posto građana su se izjašnjavali za ulazak u NATO, a preko 60 do70 posto su bili protiv.

Ukrajina je imala odlične odnose sa Rusijom, imali smo zonu slobodne trgovine, dozvolili smo ruskoj floti da i u sledećih 25 godina ima svoje mesto na Krimu. Sve to nas nije spasilo. Nismo hteli u NATO ali nas je Rusija ipak napala. Svo nuklearno oružje na žalost je bilo delimično uništeno, delimično povučeno u Rusiju.

Rusija je nas dovela do toga što sad tražimo zaštitu i hoćemo da budemo članica NATO-a. Danas 70 posto Ukrajinaca podržava članstvo u EU i oko 60 posto članstvo u NATO. I na jugu i istoku zemlje gde su većina Rusi, podrška članstvu u NATO je ista, izuzev naravno okupiranih delova.

Dakle, mi se šalimo po neki put, da je Putin taj čovek, koji je uradio najviše povodom ujedinjenja svih Ukrajinaca i u korist našeg kretanja prema NATO. i verovatno da nije bilo zauzimanja Krima i istoka Ukrajine pre 8 godina, mi ni danas ne bi znali gde hoćemo. On je zapravo ubrzao taj proces.

Dakle, redosled događaja je važan, jer sada kad imamo gomilu ruske vojske na granicama Ukrajine, oko 150.000, a istovremeno nas zapad naoružava, jer nećemo da izgubimo, Rusija lako manipuliše. Oni kažu, vi naoružavate Ukrajinu, a mi smo na svojoj teritoriji i zato možemo da radimo šta hoćemo.

Zato je vrlo važna ova hronologija, šta je desilo pre toga, posle toga, zbog toga itd. I nije važno ko je predsednik Ruske Federacije, danas je to Putin, pa u nekom trenutku neće biti, ali sistem koji se zasniva na spoju obaveštajnih službi, kriminalaca i tajkuna postoji u različitim oblicima još iz doba Carske Rusije.

Taktika Rusije za ekspanziju i okupaciju drugih zemalja je ovakva: Oni idu malim koracima. Zauzeli su jednu teritoriju 1990 i stali su čekaju reakciju. Ako nema reakcije, oni kreću dalje. Zauzeli su Abhaziju, zatim su ruski tenkovi bili u Karabahu u Azerjbejdžanu, pa Južnu Osetiju, Krim i td.

Zapadni političari koji pokušavaju da razumeju Rusiju i vode dijalog tzv „Putin feršten“ kažu: „Nemojmo da provociramo Ruse, jer ako ništa ne radimo, možda će se Rusija smiriti“. Međutim, Kremlj i Putin rade potpuno obrnuto. Ako ste slabi i ne štitite se, oni će vas sigurno napasti i obrnuto, ako imate jaku vojsku koja znači velike žrtve sa obe strane, on će se zaustaviti. On nije hrabar, on deluje grubo i podlo.

Setimo se kad je ruski avion bio oboren na nebu u Turskoj, i šta, ništa, progutao je. Kad je ova vojska Vagner, bili su ubijeni oko 300 ljudi negde u Siriji od strane američkih helikoptera i opet ništa, nema rata između Rusije i Turske ili Rusije i Amerike. Dakle, samo jači otpor, jaka odbrana, to je jedino što može da ih zaustavi trenutno.

Mnogo vremena sam potrošio, samo još da vam kažem, da li će biti rat sada, veliki rat, niko to ne zna, ne možemo da ulazimo u glavu Putina, ali ukrajinska vojska i ukrajinsko stanovništvo je potpuno spremno. Mi ne želimo rat, ali ako on napadne, mi ćemo se braniti. Mi imamo izreku: „ako Rusija prestane da puca, neće biti rata, ako Ukrajina prestane da puca, neće biti Ukrajine“.

Dakle, mi smo na svojoj zemlji, branimo svoju zemlju, nije Ukrajinska vojska pod zidovima Moskve. Ako Rusija misli da nešto nije u redu na teritoriji Ukrajine, navodno da je ruski jezik ugrožen ili pravoslavlje, pa uobičajena stvar je da se ide na Savet Evrope, UN, da se pokrene ambasadorska misija. Sada je misija OEBSA u Ukrajini i nije zabeležila nikakvo gonjenje ni Ruske pravoslavne crkve ni bilo koga.

Polovina Ukrajinaca ima ruski jezik za maternji, na žalost, i pričaju tim jezikom. Veliki skandal je izbio kad je ruska televizija čula odgovor jednog starijeg čoveka u Harkovu koji je rusko jezični grad. Čovek je rekao, da, ja pričam ruskim jezikom, meni je ruski jezik maternji i ja ću se boriti protiv Rusije. To je stvorilo neku kognitivnu disonancu u glavama u  Rusiji, jer kako on može da priča ruskim jezikom a hoće da se brani od Moskve.

I najzad, niko ne zna da li će biti tog rata ili neće, moje lično mnjenje je da neće, jer Putin i njegovi tajkuni drže oko jedan trilion dolara ili evra u zapadnim bankama. Oni tamo drže svoje porodice, svoje ogromne kuće,na primer u London sitiju, ostrvu…., u Americi. Da ne pominjem konkretne persone ali obe Putinove ćerke žive na zapadu. Ćerka Lavrova živi u Americi i zaboravila je ruski jezik. I ovi ljudi kažu da mrze Ameriku i da njima Amerika preti, pa to je smešno.

I po mom ličnom mnjenju, glavna ideologija u današnjoj Rusiji je ideologija novca i to nama daje nadu jer ako pokrene rat, zna da će izgubiti taj novac.

Što se tiče Srbije i srpskog parlamenta, ja sam to rekao i predsedniku Vučiću i drugim zvaničnicima, ja sam vrlo zahvalan na izjavi državnog sekretara spoljnih poslova Nemanje Starovića, pre nedelju dana, da se Srbija kao relativno mala zemlja neće se mešati u taj sukob i ja to potpuno razumem. Imam samo dve molbe: da Srbija ipak promeni svoj stav tokom glasanja u međunarodnim organizacijama, jer ovde na žalost, niste neutralni, jel glasate uvek protiv Ukrajine. Na dnevnom redu Generalne skupštine OUN, 23. Februara biće opet ukrajinska rezolucija o Krimu i istoku Ukrajine, i oko toga treba da se dogovorim sa gospodinom Selakovićem, da zamolim da se Srbija barem uzdrži od glasanja.

A druga molba je da ako, ne daj Bože, dođe do velikog rata, da Srbija i vaša skupština ipak da neku izjavu, jer je toliko jasno šta se dešava.

Na ovo izlaganje odgovor je dao poslanik Miloš Banđur bez dlake na jeziku. Bilo je ovo surovo suočavanje sa istinom ukrajinskog ambasadora.

Miloš Banđur:

Jel možemo da komentarišemo?

Svako od nas ima svoje viđenje situacije.

Ja bih na početku pitao predsedavajućeg, bez obzira što je ovo razgovor, tribina sa njegovom ekselencijom ili kako se već zove ovaj razgovor, mislim da je ovaj sastanak trebao da bude službeno snimljen jer se odvija u prostorijama Skupštine Srbije. U Skupštini Srbije nema privatnih sastanaka. Zapisnik je jedno, tu svašta može biti napisano ili ispušteno, a službeni snimak je nešto sasvim drugo. Uostalom ovde je instalirana oprema za snimanje.

Ono što imam kao utisak posle Vašeg izlaganja, je da je meni jako žao što jedan diplomata govori na takav način! Umesto da govorite o načinu kako da se kriza prevaziđe, vi ste sat vremena potrošili govoreći ružno o Rusiji, o ruskom narodu, o ruskom predsedniku.

Gotovo sam siguran, da nikada ni jedan ruski ambasador ne bi na takav način govorio o Ukrajini, o ukrajinskom narodu, o ukrajinskom predsedniku. Ja sam ko zamenik gradonačelnika Niša primio veći broj ambasadora, razgovarao sa njima i sve su to su bili razgovori kakvi i treba da budu.

Ovo meni liči, nemojte da se uvredite, kao kad jedna komšinica ode na kafu kod druge komšinice da ogovara treću komšinicu koja nije prisutna. Dakle, prilično neozbiljno za nivo sastanka u Domu Narodne Skupštine Republike Srbije.

Mi smo u školi učili istoriju i mi odlično znamo i ko su Rusi i ko su Ukrajinci i ko su Belorusi i ko je sve živeo na prostoru Sovjetskog Saveza i kakva je istorija tog regiona tamo, znamo sve. Ja sam u srednjoj školi na časovima Ruskog jezika, iz udžbenika čiji su autori Srbi a ne Rusi, učio lekcije sa obiljem istorijskih činjenica sa naslovima „Kijevska Rus“, ili „Kijev mat ruskih garadov“- „Kijev majka ruskih gradova“, čiji naslovi govore sami za sebe,.

Slobodno mogu da vam kažem da većina Srba razmišlja na ovaj način: Mi sa veće distance vidimo i Rusiju i Ukrajinu i Belorusiju, i ceo taj slovenski pravoslavni svet mnogo bliže jedne drugima, nego što vi sebe vidite i vi ste za nas uvek bili jedna celina, sa određenim razlikama. Znamo da postoje razlike, ali one su male i mi smo želeli i nadali se da ćete vi uvek biti jedno telo, da ćete imati iste interese, iste puteve, iste ciljeve i da će se te razlike koje su male između Rusa, Ukrajinaca, Belorusa, da će nekako da se prevaziđu.

Govorite kako je Putin oteo neku teritoriju nekom???

Ja to ne znam, al znam da je Ukrajina proširila svoje granice na zapadu na samom početku Drugog svetskog rata, zahvaljujući Staljinu. Od Poljske je izdvojena Galicija. Čehoslovačka, Rumunija i Moldavija same su ustupili teritoriju koja im ne pripada, te je veliki deo zapadne Ukrajine ušao u sastav Sovjetske Ukrajinske republike, samo zato što je Sovjetski Savez koji je bio moćan stajao iza tadašnje Ukrajine. Nikakvo pripajanje teritorija ne bi bilo moguće, da nije bilo te sile. Ni Krim i jug ne bi bio Ukrajina da Carska Rusija nije ratovala sa Turskom i oslobodila svoje južne teritorije.

Možda će slično Vama govoriti neki crnogorski ambasador u Beogradu, jer od prilike, to je ta retorika, to je ta logika, slična paralela… Nisu Rusi Vama ukrali deo istorije jer je to zajednička istorija u najvećem delu. Kasnije se putevi malo razilaze, ali to što je zajedničko treba da vas spaja. Razlika nije tako velika i nije tako moćna.

A što se tiče krize, setite se da ste 2014. protivno Ustavu svrgnuli legitimno izabranog predsednika Ukrajine. Kažete: „mi smo imali dobre odnose sa Rusijom do tada, do 2014.“. Pa naravno, upravo su ih gradili predsednici koji su bili, kako vi kažete, proruski. Šta ste uradili 2014. godine na Evromajdanu, koji su organizovale zapadne obaveštajne službe?

Svrgli ste legitimno izabranog predsednika Ukrajine, ruski jezik izbacili kao zvanični i krenuli ste na rusku, ajde da kažem, nacionalnu manjinu, tako da su oni morali da ustanu da se brane. To je ista situacija kao kada su u Hrvatskoj krenuli na Srpsku Krajinu i na Srbe.

Srbi su morali da se organizuju i da se brane. Krim, kada je Krim proglasio odvajanje? Pa posle Evromajdana. Kada je Donbas ustao? Posle Evromajdana. Sve se desilo posle Evromajdana, kada su na vlast došli oni koji su Rusiju videli za glavnog neprijatelja!

Vi imate veliki problem zato što mislite da Ukrajina može da se vrati na Stepana Banderu i njegovu fašističku ideologiju i da postane etnički čista zemlja Ukrajinaca u kojoj neće živeti ni Poljaci, ni Rusi, ni bilo ko drugi. Svi znamo koliko je on zločina počinio na zapadu Ukrajine u toku Drugog svetskog rata, protiv Jevreja, Poljaka, Rusa. Jednostavno ubijao je sve koji po njegovom mišljenju nisu bili etnički Ukrajinci i sada se ta ikonografija Stepana Bandere vratila, isto kao ikonografija ustaštva u Hrvatskoj.

I šta vi očekijete? Jel ste li pogledali mapu kako glasa Ukrajina? Ukrajina je po jednoj, ne horizontalnoj, već po kosoj liniji podeljena zemlja. Donji tj južni i  istočni deo zemlje glasaju proruski, a gornji i zapadni deo, glasaju prozapadno. Tako glasaju, tako govore, tako se osećaju.

Vi kažete za svoje sunarodnike da „na žalost, polovina Ukrajinaca ima za maternji jezik ruski i da govore ruski“! A kojim jezikom treba da govore? Pa svako govori jezikom koji mu je maternji, jezikom kojim valjda oseća da treba da govori. Pa to su najelementarnija ljudska prava, koja garantuje povelja UN.

Umesto da govorite o Ukrajini i odnosima Srbije i Ukrajine, Vi nama ovde sat vremena ogovarate Rusiju, predsednika Rusije i podučavate nas istoriju kakvu  ovde niko od nas ne zna. Mi smo učili jednu drugu istoriju, ja sam duboko ubeđen da smo učili onu pravu.

Sovjetskim Savezom su vladali ukrajinski lideri. Nikita Hruščov, Ukrajinac, 1954, samo godinu dana posle Staljinove smrti je Krim izdvojio iz Rusije i pripojio Ukrajini. A znate zašto? Zato što tada unutrašnje granice nisu bile bitne u SSSR, kao ni u SFRJ, kad je Tito delove srpskih krajeva pripajao drugim republikama.

Tada, unutrašnje granice između republika, navodno nisu bile važne, jer su bile samo administrativne linije i nikada međunarodne granice. E, tako je Krim pripao Ukrajini, po prvi put u istoriji. Jednom odlukom, jedan Ukrajinac Nikita Hruščov svojoj matičnoj republici dodelio je Krim! I bio je Krim ukrajinski, sve dok vi niste Euromajdanom započeli antirusku histeriju, koja je imala za cilj, da omalovaži Ruse, da protera Ruse, da protera ruski jezik.

Uostalom, Rusija je složena država, Rusija je federacija. Što Ukrajina ne bi bila federacija, što Ukrajina ne bi imala autonomne jedinice? Što Ukrajina ne sprovede Minske sporazume? Imate dva Minska sporazuma od 5. Septembra 2014. i od 12. Februara 2015. Na te sporazume, potpis je stavio i vaš predsednik. Obavezali ste se da osnujete autonomije, a niste ih osnovali. To je isto kao što su se kosovski Albanci obavezali Briselskim sporazumom da formiraju Zajednicu srpskih opština pa je nisu realizovali do danas.

Žao mi je što se Ukrajina, kao jedna velika slovenska zemlja koju ja volim i gde sam boravio dva puta kao student, ponaša na ovaj način. Volim ljude koji žive tamo i smatram da mi Srbi nemamo genetski bliže srodnike od ljudi koji žive na teritoriji Ukrajine , što se to vidi i po fizionomiji i po svemu ostalom. Uostalom, jedan deo našeg naroda je ne želeći da živi pod Turcima otišao i naselio Novorusiju, odnosno, naselio baš krajeve u kojima su sada sukobi. Bili su to vojnici Krajišnici koji su čuvali granice Ruskog carstva. 

Žao mi je što jedna tako velika slovenska zemlja, pravoslavna, mada ne u potpunosti, da ta zemlja svesno pristane da bude instrument NATO-a u igrama protiv bratske Rusije i da misli da joj se to isplati.

Ja iskreno mislim da se Ukrajini ne isplati da bude instrument NATO-a u kidanju Rusije, u slabljenju Rusije kroz međusobno sukobljavanje, jer ćete u tom sukobu vi i Rusija da se iscrpljujete, a neko treći će sa strane da zadovoljno „trlja ruke“. A ja želim da i Ukrajina bude jaka, da Rusija bude jaka, i da se problemi reše uz međusobno poštovanje.

Pa ne može da se zanemari činjenica da, kako vi sami kažete, pola Ukrajine govori ruski, pa verovatno se tako i oseća, a videli smo da tako i glasa. Tako da, meni je zaista žao zbpg svega što sam od vas čuo, i ja neću vama da repliciram na sve ono ružno što ste rekli o Rusiji i o predsedniku Putinu, jer vi ste u stvari promašili izlaganje tj temu, misleći da ovde sede ljudi koji ne znaju ništa o Rusiji…

Vi nama kažete da su Rusi ukrali vakcinu Sputnjik od Astrazeneke. Pa to je potpuno neozbiljno! Pa vakcina Sputnjik je za dve generacije kvalitetnija od Astrazeneke, što su dokazala klinička ispitivanja. Astrazeneka je koristila isti vektor nosilac za obe doze vakcine što se pokazalo kao problem, a Sputnjik dva različita vektora nosioca u startu, ali nećemo sad o tome, znamo mi dovoljno i o vakcinama.

Mislim da, ako vi ovako gledate na stvari, onda sam zaista zabrinut za sudbinu i Ukrajine i Rusije i čitavog regiona, čitavog sveta i da će ako dođe do nekog velikog sukoba, oružanog konflikta, koji može da bude regionalnih i svetskih razmera, onaj ko vodi Ukrajinu biti najodgovorniji za svetski sukob!

Znate, život nije komedija gde kadar može da se vrati, gde krv može da se obriše i da se kaže, hajde opet ćemo da snimamo scenu. To može samo na filmu, ali u životu to ne može. Jer, kad se pritisne crveno dugme za nuklearnu bombu, onda je sve rešeno i sve gotovo. Hvala!

Ambasador: ja mogu da odgovorim…

Banđur: pa nemate na šta da odgovorite, jer ni jedno pitanje Vam nisam postavio.

Banđur: Jel bi Vi Ambasadore da izbrišete Ruse sa mape Ukrajine? Jel priznajete da Rusi postoje tamo, da tamo žive ili hoćete jednonacionalnu Banderinu državu u kojoj će živeti samo Ukrajinci? U tome je vaš problem!

Mogu ovako da razgovaram, zato što je ovo debata, tribina, nije ovo oproštajna poseta, u oproštajnu posetu se ide kod predsednika parlamenta, ide se u spoljnopolitički odbor. (ovo je upućeno Šormazu)

Ambasador: Ja sam pomenuo istoriju, zato što Putin koristi istoriju, u ruskim novinama je izjavio da su Ukrajinci i Rusi isti narod i zato treba da osvaja Ukrajinu. To je njegov argument. I kao što sam rekao, Ukrajina može da živi samodovoljno, bez Rusije.

Što se tiče toga da sam pričao ružno, kako bi ste vi pričali o susednoj zemlji koja je ubila 15000 Ukrajinaca?

Banđur: Pa nemojte, nemojte to molim Vas, …a šta su radili vaši fašisti sa zapada Ukrajine, ubijali su pripadnike Crvene armije, 1.500.000 Jevreja ste ubili za vreme Drugog svetskog rata, ubili ste nekoliko stotina hiljada Poljaka. To su uradili Bandera i oni koje sada slavite, slavite naciste i podižete im spomenike. Umesto da se ponosite i da slavite Crvenu armiju u kojoj su bili milioni Ukrajinaca vi slavite sto hiljada nacista.

Ambasador: Bandera je stradao u nacističkom logoru…

Banđur: Nije tačno, nego je živeo tamo u stanu u Minhenu. Nemojte protiv Crvene armije, njena uloga je pozitivna.

Ambasador: Što se tiče Kosova i NATO Bombardovanja, želeo bih da istaknem, Ukrajina je bila protiv NATO bombardovanja 1999. Ja sam bio u Srbiji, u Beogradu, dva sata pre početka bombardovanja, sa mojim ministrom spoljnih poslova, došli smo, tada je Ukrajina bila nestalna članica SBUN i došao sam kao mladi diplomata sa svojim ministrom spoljnih poslova, posle Černomirdina, pričali smo sa Miloševićem i pokušavali smo da nađemo neki kompromis da ne počne bombardovanje. Ali, direktno kad smo pričali sa NATO, u Americi u Evropi, Ukrajina je bila stalno protiv toga. Znate, mi smo rekli to, da bez obzira ko je kriv na Kosovu, nemojte da bombardujete…

Banđur: A šta mislite, ko je bio kriv na Kosovu?

Ambasador: Ne znam…

Banđur: A ne znate ko je bio kriv na Kosovu?!

Ambasador: Naša dužnost je bila da napravimo mir, da sprečimo bombardovanje, na žalost nismo uspeli. I zbog toga mi verujemo da je međunarodno pravo bilo prekršeno i da je nepravedno Srbija bila bombardovana i samo zbog toga Ukrajina nije priznala nezavisnost Kosova, ne zbog Krima sad.

I bili smo tamo 1999. u KFOR-u i izgubili smo tamo 5 vojnika kad smo štitili srpska sela. Zato Ukrajina poštuje integritet i suverenitet Srbije na Kosovu i ja mislim da je to temelj naše saradnje, osim stava koji se verujem neće promeniti ni u Ukrajini ni u Srbiji.

Što se tiče mog boravka u Srbiji, ja sam već govorio, ova kuća u Beogradu gde živim, to je kuća u kojoj živim najduže u svom životu, ako ne računam kuću svojih roditelja i od svoje sedamnaeste godine, najduže sam bio u Srbiji, ovde u Beogradu i ne samo u Beogradu, obilazio sam skoro sve opštine, bio sam na Kosovu u srpskim manastirima zajedno sa svojom suprugom i da vam kažem, srećan sam da sam upoznao dole srpski narod i vi ste najbolji prijatelji Ukrajine i verujem a će tako biti i ubuduće. I preneću vašu poruku da ima mnogo Srba koji su uz Ukrajinu, to je za mene najbolje iskustvo koje sam imao. (Ovo poslednje se odnosi na Šormaza i prof Dragišića koji su kroz formulacije zvanične politike jasno provukli ličnu podršku Ukrajini za NATO integraciju i u sukobu sa Rusijom)

Banđur: Znam da Srbi obožavaju narod u Ukrajini, baš zato što osećaju tu bliskost, ali znam da većina Srba ne podržava politiku ukrajinskog režima. To je to.

Zapažanje:

Šormaz i Dragišić su podržali zahtev Ukrajine da uđe u NATO i pravo da vojskom osvoji teritoriju koju su zaposeli „separatisti“.

Podržali su i naoružavanje Ukrajine i savez sa Velikom Britanijom i Poljskom. Tu je Banđur ušao u polemiku sa kolegama poslanicima zahtevajući da Ukrajina umesto vojnog rešenja primeni Minske sporazume i da niko nema pravo da granatira Donbas i ubija rusku decu i ruske civile samo zato što su Rusi.

NAPOMENA: Ovo je izvorni tekst koji je Webtribune.rs dobio ljubaznošću Miloša Banđura.

Miloš Banđur je dr tehničkih nauka iz oblasti elektrotehnike, poslanik u Skupštini Srbije, član SNS.

Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE

Webtribune.rs