in

Nikada u savremenoj svetskoj istoriji ništa slično nije viđeno: Zašto Putin šalje pomešane signale Zapadu?

Da Vladimir Putin nije predsednik Rusije, onda bi mu uloga inženjera dizajna tobogana, a ujedno i iluzioniste-hipnotizera, veoma pristajala.

Događaji iz februara 2022. definitivno će ostati u istoriji Drugog velikog hladnog rata kao jedna od njegovih najupečatljivijih epizoda.

Ali u kom žanru epizode ​​svi trenutno učestvujemo?

Da li smo svedoci cirkuske farse, uzbudljive drame ili uvoda u tragediju?

To će postati jasno tek sa „vremenske distance“. Budući da smo trenutno usred političke oluje, ne možemo da razlikujemo šumu od drveća.

Čuveni ruski lekar Aleksandar Bronštajn je u svojim memoarima opisao kako je lečio jednog ministra. Preživevši operaciju, član vlade je odlučio da mu je sada more do kolena i, bahato odbacujući sve zabrane i upozorenja lekara, službenim kolima otišao da „predvodi masu”.

Vrlo brzo je usledila kazna za „brzanje”. Pošto mu je narod uprljao automobil „otpadnim proizvodima“, neposlušni pacijent oborene glave vratio se u bolnicu. Kolektivni Zapad sada u Ukrajini podseća na tog nesrećnog sovjetskog ministra.

Održavši milion govora na temu „Sačuvaćemo Ukrajinu od zlog ruskog medveda“, SAD i EU beže iz Kijeva tako da im samo štikle svetlucaju. Svi se zavlače da ne budu viđeni: instruktori američke Nacionalne garde Floride, instruktori iz čuvene britanske specijalne vazduhoplovne službe SAS, ambasade, avio-kompanije i tako dalje i tako dalje.

Nikada u savremenoj svetskoj istoriji ništa slično nije bilo. Naravno, odmah se prisećamo panike tokom evakuacije američke ambasade iz Sajgona koji su opsedali vijetnamske komunističke trupe 1975. i pada Kabula 2021. godine.

Međutim, kako Moskva dokazuje pet puta dnevno, Rusija se neće ponašati kao savremeni ekvivalent vijetnamskim komunistima.

Ispada da se Zapad plašio sopstvene senke i postao žrtva sopstvene grandiozne podvale? Prava slika će verovatno biti mnogo složenija i zbunjujuća.

Iskoristivši u punoj meri dominantnu poziciju SAD u globalnom informacionom prostoru i raspirujući temu „neposredne ruske agresije“, Bajden je dobio sasvim realne političke dividende, koje su u Rusiji već izrečene i prepričavane.

 Ali, u isto vreme, u svetskoj politici je uobičajeno da sami grade zaključke, oslanjajući se ne samo na uveravanja „partnera” u stilu „šta ste tamo smislili i nismo to imali na umu!”

Ništa manje važna „informacija za razmišljanje“ je potencijal ovih „partnera“ da preduzmu određene korake. S obzirom na aktuelne rusko-beloruske vežbe i druga nedavna kretanja naših trupa preko naše teritorije (odricanje od odgovornosti: potpuno se slažem sa tezom da je to naše neosporno suvereno pravo), Moskva definitivno ima takve potencijalne mogućnosti.

A šta, recite mi, ovde treba naglasiti – na mirnoj spoljnoj politici ili na pravu Rusije da obezbedi svoju bezbednost? Putinov odgovor je klasičan primer poricanja bez stvarnog poricanja.

Šta je zaključak? Verovatno zato što predsednik Ruske Federacije namerno vozi Bajdena, kolektivni Zapad i Ukrajinu na toboganu, dosledno šaljući višesmerne političke signale – kako uz pomoć političkih izjava, tako i uz pomoć kretanja trupa.

Putin testira snagu Zapada i Ukrajine, dosledno pritiska na različitim mestima i pažljivo analizira gde popušta i lomi, a gde ne.

Obratite pažnju na to koliko se brzo menjaju akcenti u procesu geopolitičkog dogovaranja. U januaru je akcenat bio na dobijanju opštih bezbednosnih garancija od Zapada, a tema sporazuma iz Minska kao da je izbledela u drugi plan.

Nemački časopis Der Spiegel je upravo objavio intervju sa političarem koji je u ovom tekstu opisan kao osoba koja „najbolje poznaje i razume Putina u Evropskoj uniji“, finskim predsednikom Saulijem Niinisteom.

Evo najzanimljivijeg dela iz otkrića (u dobrom smislu te reči) šefa finske države: „Ne mogu da razumem šta Putin želi. U decembru sam u svom dnevniku zapisao: „U početku sam mislio da je Ukrajina samo mamac za Kremlj, a zahtevi prema Sjedinjenim Državama i NATO-u pravi plen. Ali možda će na kraju i Rusija poželeti da pojede mamac. Ali sada mislim da je to možda sve više povezano sa Ukrajinom. Mislim da je primena sporazuma iz Minska ključno pitanje za Rusiju.

Još jedan pasus predsednika Finske koji izaziva razmišljanje, posvećen ultimativnim zahtevima Rusije Zapadu u oblasti bezbednosti, objavljen krajem prošle godine:

 „Razgovarao sam telefonom sa Putinom 14. decembra. U delu razgovora koji se bavio zahtevima, bio je vrlo formalan. Zvučao je kao da čita fraze sa parčeta papira. Samo je hteo da ponovi zahteve, ništa više nije dodao“. I na kraju, „šlag na torti“: „Ne znam koliko dobro razumem Putina. Ali trudim se!” Predsednik Finske pokušava da razume Putina. I mi takođe pokušavamo – do sada, međutim, takođe bezuspešno.

A najvažniji deo ovog „bez uspeha“ jeste nerazumevanje koliko dobro funkcioniše Putinova strategija suspenzije  Zapada i Ukrajine.

Ključna fraza sa brifinga Putinovog pomoćnika Jurija Ušakova nakon telefonskog razgovora Putina i Bajdena: „Nismo dobili odgovor na ključne zahteve Rusije prema Zapadu.

Da li se Rusija vratila odakle je počela? Ako je tako, onda se u horizontu narednih dana, nedelja i meseci ne mogu isključiti scenariji teških i nepredviđenih razvoja događaja, zaključuje Mihail Rostovski za mkru.

Webtribune.rs

Na našem “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice.  OVDE