in

Nakon nedavnih događaja u Avganistanu, sve su glasniji pozivi za nemačkom i evropskom vojnom nezavisnošću

Nemački vojnici su dve decenije bili rame uz rame sa Amerikancima u Avganistanu. No, odluka o povlačenju doneta je jednostrano u Vašingtonu.

To u prvi plan vraća ideju da Evropa treba da ima sopstvenu moćnu vojsku.

Nakon što su talibani osvojili Kabul, očajni Avganistanci su se zaputili ka aerodromu u nadi da će se evakuisati iz zemlje. Odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel je na konferenciji pre par sedmica izjavila da je situacija “teška, dramatična i užasna” i da “trenutno deluje kao da je sve bilo uzaludno”.

Za Nemačku, čije su trupe u Avganistanu provele dve decenije, gubitak ljudskih života i finansijski troškovi su bili pozamašni.

Nakon terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine, nemačka vojska Bundesver poslata je u, kako će se kasnije pokazati, najdužu i najveću međunarodnu vojnu misiju. Nemačka se obavezala da pomogne u izgradnji Avganistana, ali su te nade sada srušene.

Pratite nas na mreži “Telegram” na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Demohrišćanski kandidat za kancelara Armin Lašet govorio je nedavno o velikom udarcu transatlantskim odnosima i izrazio čuđenje prema postupcima američkog predsednika Džoa Bajdena. “Razočaralo me je kada sam čuo njegovu izjavu 14. aprila da će ispuniti Trampovo naređenje za povlačenje trupa iz Avganistana, a da se pritom nije konsultovao sa saveznicima u ovom ključnom momentu”, rekao je Lašet.

“Ovako se gubi poverenje i dovode se u pitanje američke vojne sposobnosti kao velesile”, kaže Štefan Birling, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Regenzburg,. “Nakon četiri katastrofalne godine pod Trampom, imali smo pozitivna očekivanja od Bajdena, ali se sada raspoloženje promenilo.”

Nejednak odnos

Nakon Drugog svetskog rata, Amerika je igrala ključnu ulogu u tome da se Zapadna Nemačka zasnuje na principima kapitalističke liberalne demokratije. SAD su garantovale bezbednost tokom Hladnog rata i postarale se da Zapadna Nemačka opstane paralelno sa komunističkom Istočnom Nemačkom.

“Amerika je pobedila Nemačku u Drugom svetskom ratu, a zatim je kao okupaciona sila pomogla da se izgradi nemačko društvo”, kaže istoričarka koja se bavi proučavanjem američko-nemačkih odnosa Rut Hatlapa.

Sa jedne strane su Nemci iz Zapadne Nemačke podržavali dublje odnose sa Amerikom, ali je sa druge strane postojala ogorčenost zbog prevelikog oslanjanja na bezbednosne snage SAD. Time se, prema ocenama istoričarke, stvorio kontradiktoran odnos.

Vijetnam je Nemačka drugačije doživela

Američko-nemački odnosi su imali teških momenata. Jedan od takvih primera je rat u Vijetnamu. U Zapadnom Berlinu je 1968. godine oko 12.000 ljudi protestvovalo protiv rata. Jedan od njih je bio i pisac Fridrih Kristijan Delijus.

“Postojalo je veliko razočarenje time što Amerikanci, kojima smo se toliko divili, odlaze u rat koji je toliko suprotan njihovim principima. Uzburkali su naše strasti, baš kao i strasti stotine hiljada američkih studenata”, rekao je Delijus za radio Dojčlandfunk, osvrćući se na događaje od pre pet decenija.

Nemačka je odbila pozive SAD da učestvuje u ratu u Vijetnamu. Umesto toga, Nemci su krenuli u humanitarnu misiju i poslali brod pun medicinske opreme u ratnu zonu 1966. godine, pod pokroviteljstvom nemačkog Crvenog krsta.

Raskol oko Iraka

Drugi udarac američko-nemačkim odnosima bio je 2003. godine. Tadašnji američki predsednik Džordž Buš je insistirao da se Nemačka pridruži ratu protiv režima Sadama Huseina u Iraku. Za razliku od vojnih pohoda u Jugoslaviji i Avganistanu, o Iraku je tadašnji ministar spoljnih poslova Joška Fišer iz stranke Zelenih izgovorio čuvenu rečenicu: “Niste me ubedili.”

Sumnje oko opravdanosti rata sa Irakom je izrazila nemačka obaveštajna služba. “Prema našim informacijama, razloge koje je Kolin Pauel predočio Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija nisu opravdani i pritom su netačni”, izjavio je za Velt tadašnji predsednik nemačke obaveštajne službe BND August Haning.

“Greške koje su SAD napravile i danas ostavljaju posledice: konflikt između sunita i šiita, uspon terorističkih organizacija poput Al Kaide i Islamske države, politička nestabilnost”, rekao je nemački analitičar koji izučava terorizam i bezbednost Rolf Tophoven. “Ne bismo imali migrantsku krizu da u tom regionu vlada mir. Ljudi ne bi morali da beže u Evropu”.

Ipak, današnja slika izgleda potpuno drugačije. „Glavna razlika je očigledna. U Avganistanu imate nemačke vojnike koji su tamo onoliko dugo koliko su i američki vojnici”, kaže istoričar i profesor na Univerzitetu Ahen Klaus Švabe.

Udarac transatlantskim odnosima

“Situacija u Avganistanu je naterala one koji su imali velike planove za transatlantske odnose na preispitivanje”, kaže Bastijan Gigerih sa Međunarodnog instituta za strategijske studije. “Nemačka upletenost u nedavne događaje čini stvari još bolnijom, jer su pomešana osećanja poraza, razočarenja i poniženja.”

On je dodao da je pad Kabula kristalno jasno pokazao Nemačkoj i evropskim silama da nemaju načina da tako daleko od kuće grade strategiju nezavisno od SAD. Poslednjih dana se čulo da Nemci i ostali ne bi bili u stanju ni da evakuišu sami sebe iz Kabula – da nije bilo Amerikanaca.

Nakon nedavnih događaja u Avganistanu, sve su glasniji pozivi za nemačkom i evropskom vojnom nezavisnošću. “Evropska unija mora da bude u stanju da reaguje bez američkog partnera. Mi moramo da budemo u stanju da obezbedimo aerodrom u Kabulu sami”, rekao je kandidat za kancelara Armin Lašet u intervjuu za Frankfurter algemajne cajtung.

Prema ocenama političkog analitičara Gigeriha, odlazak trupa iz Avganistana je možda bio kontraproduktivan. “Nemačka i Evropska unija posmatraju misiju u Avganistanu kao čin solidarnosti sa SAD. Mnogi će se na to osvrtati i pomisliti -’eto, uradili smo to za Amerikance i pogledajte kako se završilo.’”

Na mreži “Telegram” možete pratiti sve naše vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima ili desktop računarima. Tamo možete otići ako kliknete  OVDE

(dw)