in

Može li Kristijan Šmit na funkciju šefa Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u Sarajevu bez Rusije?

Da li će nemački političar Kristijan Šmit 1. avgusta, kako je to najavljeno, zvanično preuzeti funkciju šefa Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u Sarajevu, u ovom trenutku još nije sasvim izvesno.

S jedne strane stižu uveravanja da je njegovo imenovanje za novog visokog predstavnika završena stvar, ali ima glasova i da to nije baš tako i da se, uz poštovanje svih obaveza i pravila, situacija može i te kako promeniti.

Razlog zbog kojeg je smena u vrhu OHR-a izazvala toliku pažnju javnosti i brojne negativne reakcije, prevashodno iz Republike Srpske, jeste to što Šmitovo postavljenje nije izvršeno na transparentan način. Naime, odluku o njegovom imenovanju, i to bez saglasnosti Rusije, doneo je Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira (PIK), iako za tako nešto, prema tvrdnjama stručnjaka, nema ovlašćenja.

Osim toga, Upravni odbor PIK-a nije, kako je za „Politiku” rekao Milan Tegeltija, pravni savetnik srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika, poštovao ni mehanizam odlučivanja prema kojem su njegove odluke važeće samo ukoliko su donesene konsenzusom. To svakako nije bio slučaj s odlukom o imenovanju Šmita.

Teško je objašnjivo i to što je Upravni odbor PIK-a pogazio i obavezno i ustaljeno pravilo, koje kaže da „na osnovu Dejtonskog sporazuma imenovanje visokog predstavnika vrše strane potpisnice, a potvrđuje ga Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija”. Od dosadašnjih sedam visokih predstavnika, tu potvrdu, slučajno ili ne, nije imao samo Kristijan Švarc Šiling, koji je takođe bio nemački diplomata.

U razgovoru za naš list Tegeltija naglašava još dve stvari. Prva je ta da i odluka u Savetu bezbednosti vredi samo ako bude izglasana konsenzusom, a druga da Šmit neće imati nikakav legitimitet u BiH ukoliko bude uložen veto.

„Ukoliko ne bude imenovan na način koji je predviđen sporazumom i rezolucijama UN, on neće imati legitimitet. Neće biti legalno izabrani visoki predstavnik. A to znači da on može da bude na toj funkciji i da predstavlja zemlje koje su ga izabrale, ali ne može da ima status visokog predstavnika i ovlašćenja koja proizlaze iz Aneksa 10, onako kako je to predviđeno sporazumom i Rezolucijom 1031 iz 1995. godine”, objašnjava Tegeltija.

Uprkos svim ovim činjenicama, proisteklim iz zvaničnih pravila i dokumenata, prisutna je i bojazan od nastavka već započete netransparentnosti. Na to ukazuje i profesor Univerziteta u Istočnom Sarajevu Radomir Lukić, koji procenjuje da postoji realna mogućnost da zapadne sile zaobiđu proceduru i da bez rasprave u Savetu bezbednosti zvanično postave Šmita za novog šefa OHR-a. U slučaju da se to i dogodi, Republika Srpska, kaže on, može zaustaviti takav scenario tako što će „odbiti da sarađuje pod pretnjom svega”.

„Ako je neko spreman da se bori za ono što jeste pravo, a ne nečija samovolja, onda ne treba da sarađuje s takvim visokim predstavnikom. Bombardovati nas ne mogu”, rekao je Lukić, prenosi „Glas Srpske”.

Nakon što je Upravni odbor PIK-a 27. maja imenovao Šmita, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je više puta da Srpska ne može, „zbog elementarnog nepoštovanja vladavine prava u vidu kršenja Aneksa 10”, da prihvati nametanje bilo koje ličnosti za visokog predstavnika. Istovremeno je i podsetio da je postavljanje visokog predstavnika „uslovljeno saglasnošću” strana potpisnica Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma.

„Strane potpisnice moraju da utvrde predlog, koji se potom potvrđuje relevantnom rezolucijom Saveta bezbednosti, a ne da nekakvi ambasadori i neka samozvana tela pokušavaju da nam nameću visoke predstavnike kršeći međunarodno pravo”, izričit je Dodik.

Politički direktori zemalja članica Upravnog odbora PIK-a započeli su juče u Sarajevu putem video-linka dvodnevnu sednicu, kojom predsedava odlazeći visoki predstavnik Valentin Incko. Baviće se, kako je najavljeno, „sprovođenjem Dejtonskog sporazuma i sveukupnom situacijom u BiH”, a postoji mogućnost da će i „potvrditi imenovanje Inckovog naslednika Kristijana Šmita.

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa Incko je, između ostalog, kazao da je imenovanje Šmita „najava ofanzivnijeg pristupa međunarodne zajednice u rešavanju problema u BiH” i da bi on u svom delovanju „trebalo da koristi i ovlašćenja (bonska) koja mu omogućavaju nametanje odluka i kažnjavanje”.

U izjavi za sarajevski portal „Kliks” bivši visoki predstavnik Volfgang Petrič ocenio je da „izbor Šmita nije dobar potez”, a glavni razlog za to vidi u „neslaganju Rusije s tim, i stavu da Šmit neće izaći na kraj ni s njima ni s Miloradom Dodikom”.

(politika.rs)