MALO IM ZEMLJA: Lideri NATO svemir proglasili petim poljem ratnih operacija

Ranije je težište bilo na sajber ratovanju, a sada se, na žalost, to proširuje i na petu dimenziju rata, imajući u vidu da su u decembru 2019. godine lideri NATO-a svemir proglasili petim domenom operacija Alijanse.

U tom smislu verovatno je da će se ta utrka u naoružanju ubuduće prebaciti i na kosmos.

Ovako oficir u penziji, prof. dr Ilija Kajtez gleda na ovonedeljno proširenje člana 5. osnivačkog ugovora NATO-a i na napade u svemiru. Ovaj član o kolektivnoj odbrani Alijanse kaže da će se napad na bilo kog od 30 saveznika smatrati napadom na sve njih i do sada se primenjivao samo na tradicionalne vojne napade na kopnu, moru ili u vazduhu, a od nedavno i u sajber prostoru.

Svemir – poprište pete dimenzije rata

„Istorija ratovanja pokazuje da se sve najnovije tehnologije i sva naučna otkrića prvo upotrebljavaju u svrhu vojnog nadmetanja, odnosno demonstracije vojne moći. Poražavajući su podaci da oko 80 posto naučnih potencijala služi za vojnu industriju i tu kreće to nadmetanje koje sada dobija potpuno iracionalnu razmeru. Dok u svetu milioni dece gladuju, a ogroman broj ljudi ne može da dođe do vakcine protiv kovida-19, oni koji upravljaju svetom i navodno se zalažu za humanizam, govore o kosmičkim ratovima“, kaže Kajtez.

Uoči samita NATO-a generalni sekretar Alijans Jens Stoltenberg rekao je da će „svaki napad na svemirske sposobnosti, poput satelita i slično, ili napadi iz svemira pokrenuti ili mogu pokrenuti član 5“. Kajtez napominje da NATO-u u svemiru, u smislu razvoja kosmičke tehnologije, eventualno mogu da priprete samo Rusi i Kinezi, pa je stoga i jasno na koga se odnosi proširenje ovog člana.

„Priča o „ratovima zvezda“ nije samo naučna fantastika i za očekivati je da će oni koji upravljaju svetom to nadmetanje izmestiti i u kosmos. Svet danas zaista nije na dobrom putu i ovo proširivanje člana 5, u nekoj perspektivi, ne tako dalekoj, može postati i realnost“, ukazuje Kajtez.

„Orvelovska“ retorika

I dok oko Zemlje kruži gotovo 2.000 satelita, od čega sa više od polovine upravljaju članice NATO-a, pokrivajući gotovo sve – od mobilnih telefona i bankarskih usluga do vremenskih prognoza, čelnici Alijanse neprestano govore o takozvanom „agresivnom ponašanju Rusije i Kine u svemiru“. Ilija Kajtez na to kaže da smo svedoci – „orvelovske“ retorike.

„NATO se stalno „brani“ od Rusije, a iz meseca u mesec se približava ruskim granicama. Dakle, imamo zaista jedno novo poimanje istine i demonstraciju onoga što je Orvel rekao – „istina je laž, rat je mir, sloboda je ropstvo“, pa reči koje slušamo sa samita Alijanse prosto nisu uverljive. Ovde se zapravo radi o pokušaju Amerike i NATO-a da na sve moguće načine spreče tu multipolarnost, da spreče pristizanje drugih velikih sila, jer osećaju da će kosmičko oružje vrlo brzo doći u posed Kine, Rusije, ali i Indije i danas-sutra Brazila, možda Irana. U tom smislu, oni žele da spreče gubljenje svoje apsolutne supremacije, a u današnjem svetu ono što imate morate, pre svega, sačuvati u smislu vojne moći“, ocenjuje Kajtez.

Proširenje člana o kolektivnoj bezbednosti NATO zbog navodnog straha od Rusije i Kine je američka maska, jer su SAD još za mandata Donalda Trampa proširili svoje kosmičke snage, kaže za Sputnjik general u penziji i profesor Fakulteta bezbednosti Božidar Forca.

„To se shvata kao trka u naoružanju sa Rusijom, nakon što je Bajden produžio ugovor Start. Oni dakle žele da Ruse malo nateraju u tu trku u naoružavanju u svemiru, odnosno finansijsko iznurivanje jer je reč o ogromnim finansijskim sredstvima, a u suštini je sve to zamka za Kinu, koja ima najveći stepen napretka u kosmičkoj tehnologiji.

Međutim, iako se igra naizgled „zaigrava“ u kosmosu, prava će se igrati dole, na Zemlji, pre svega na Balkanu i u Južnom kineskom moru“, uveren je Forca.

Danas satelite u svemiru ima oko 80 zemalja, a na tom polju se pojavljuje i sve više privatnih kompanija. Osamdesetih godina prošlog veka, samo je deo NATO komunikacija bio putem satelita, a danas taj procenat iznosi najmanje 40 odsto.

Klauzula o kolektivnoj odbrani NATO aktivirana je samo jednom, kada su se članice okupile iza SAD nakon napada 11. septembra 2001. godine.

(sputnik)