in

Kad Srbiji otimaš vekovnu teritoriju pa Lukašenka nazoveš diktatorom

Evropska unija uvela je nove sankcije Belorusiji, Pa ipak, uprkos svim dosadašnjim sankcijama, beloruski vladar Aleksandar Lukašenko opstaje na funkciji.

DW analizira: kako i koliko su sankcije efikasne?

Diktatori pobeđuju i na izborima.

Aleksandar Lukašenko kandidovao se šest puta u poslednjih 27 godina i svaki put je bio pobednik. Ili navodni pobednik, nakon nameštenih izbora. Veći deo svoje vladavine proveo je uz sankcije, a sada su stigle i nove, još oštrije kaznene mere.

Kristijan fon Zest sa hamburškog instituta GIGA ne očekuje da će nove, oštrije sankcije EU baciti na kolena 66-godišnjeg Lukašenka. “To je stav koji opterećuje taj komplikovani instrument s previsokim očekivanjima”, ukazuje Fon Zest.

Neprestano pod sankcijama

Kakav instrument predstavljaju sankcije pokazuje analiza slučaja Belorusije koju je sproveo DW. Nakon prvog izbora Lukašenka 1994. godine okončano je oprezno otvaranje te bivše sovjetske republike. Belorusija se razvila u autokratiju.

Politički protivnici počinju da nestaju bez traga, mediji i civilno društvo se maltretiraju, a protesti civilnog društva suzbijaju. SAD i Evropska unija, koje su najaktivnije na svetu kada je reč o uvođenju sankcija, zbog toga gotovo dosljedno uvodile sankcije Lukašenkovom režimu od početka 2000-ih.

Sjedinjene Američke Države su 2004. donele takozvani “Belarus Democracy Act” – zakon koji je do danas na snazi, a koji omogućava podršku civilnom društvu i kažnjavanje vladajuće elite.

Godine 2006. tadašnji predsednik SAD Džordž V. Buš naredio je zamrzavanje kompletne imovine i računa Aleksandra Lukašenka i njemu bliskih osoba u Sjedinjenim Državama. EU je dodatno donela odluku o zamrzavanju računa i imovine u Evropi, a Unija je iste godine izrekla i zabranu ulaska Lukašenku. Embargo na oružje stupio je na snagu 2011. godine.

Diplomatsko proleće

No kad je Rusija 2014. godine anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim i podržala separatiste na istoku Ukrajine, Evropska unija ponovno se obratila vlastodršcu u Minsku zbog sopstvenih bezbednosnih interesa.

U to vreme je Minsk, glavni grad Belorusije, postao važno mesto za diplomatske napore, a EU je 2016. ukinula sankcije protiv Belorusije. Ostao je na snazi samo embargo na oružje.

Ta faza popuštanja odnosa okončana je lažiranim predsedničkim izborima i nasilnim suzbijanjem mirnih, a masovnih protesta u avgustu 2020. Brisel je u tri navrata uvodio nove zabrane ulaska i zamrzavao račune i imovinu u inostranstvu. Do sada se na crnoj listi nalazilo 88 ljudi i sedam firmi, a od pre nekoliko taj spisak je proširen.

Spirala sankcija

Samom Aleksandru Lukašenku zabranjen je ulazak u Evropsku uniju od 6. novembra 2020. godine. Uprkos tome, on progoni svoje protivnike i na teritoriji EU.

Njegov režim je 23. maja 2021. prisilio avion tvrtke Rajaner da sleti u Minsk kako bi uhapsio blogera Romana Protaševiča koji je pobegao u Litvaniju. Otada je EU zatvorila svoj vazdušni prostor za avione iz Belorusije i to je mera koja pogađa sve u zemlji.

Dalje ekonomske sankcije protiv važnih industrija poput proizvodnje veštačkog đubriva stupaju na snagu već krajem juna, a SAD su takođe najavile mnogo oštrije sankcije.

Ipak, svako pooštravanje je mač sa dve oštrice, kaže istraživač sankcija Kristijan fon Zest. “Ako se budu uvodile dodatne ekonomske sankcije, to će pogoditi i stanovništvo”.

(dw)