Kad Australija napadne Kinu pa Rusija pokupi kajmak …

Nakon što je Peking odlučio povećanim carinskim tarifama ugasiti uvoz uglja iz Australije, jača energetsko partnerstvo Rusije i Kine.

Prisetimo se da je trgovački rat Kine i Australije započeo nakon što su službeni glasovi iz Canberre zahtevali detaljniju istragu o izvoru pandemije.

Od tada je Kina uvela dodatne poreze na uvoz australskog mesa, vina, uglja i drva. Australija je odgovorila preprekama na uvoz kineskog aluminijuma, gvožđa i papira.

No, energetski analitičari iz Kine i Rusije zagovaraju rešenje “popunjavanje rupe” u dotoku uglja u Kinu: uvoz iz susedne Rusije. Naime, Kina je daleko najveći potrošač uglja.

Troši više od 50% svetske potrošnje. Za uporedbu, druga na listi Indija troši 12%. No, odakle dolazi ugalj Kini? Kina je, osim najvećeg potrošača, ujedno i najveći proizvođač uglja.

Ipak, još uvek ne može proizvesti dovoljno uglja za svoje potrebe, naročito uglja koji je visokokvalitetan i potreban za proizvodnju metala. U 2019. najviše uglja Kina je uvozila iz Australije (77 mil. tona), Indonezije (48 mil.), Mongolije (36 mil.) i Rusije (30 mil.) Takav omer uvoza sada se, zbog carinskog rata, naglo menja.

Kina se, u potrazi za dodatnim ugljom, okreće svom severnom susedu. Trgovinska razmena Kine i Rusije neprekidno raste od 2014. Prošle nedelje, Vladimir Putin je najavio porast izvoza uglja prema Aziji za 30% u iduće 3 godine.

Najavio je dodatnu modernizaciju železnica Bajkal- Amur i Transsibirske željeznice. Osim toga, u decembru je ruska firma Elgaugol dogovorila izvor uglja s istoka Rusije uz pomoć kineske brodsko-prevozničke firme Fujian Guohang. Tim dogovorom bi 2023. izvoz kvalitetnog uglja za Kinu trebao duplo narasti.

(geopolitika.news)