in

Elite Ukrajine i baltičkih država počele da shvataju da im je opstanak povezan sa povratkom u Rusku federaciju

To što su neke zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza odbile strateško partnerstvo sa Rusijom, preti da ih u roku od 10-20 godina pretvori u „divlje polje“.

Raspad SSSR-a za sobom je ostavio negativne posledice po većinu republika koje su bile njegov deo. U većoj meri, te posledice su povezane sa ekonomijom.

Tako, građani srednjoazijskih država radije odlaze da rade u susedne zemlje i po pravilu biraju Rusiju. Milioni Belorusa i Ukrajinaca koji nisu uspeli da nađu pristojan posao u svojoj domovini radije idu u istom smeru.

Međutim, ako po pitanju Belorusije nije sve tako jednostavno, onda je Ukrajina pravi primer propale države.

Nasledivši od Sovjetskog Saveza dobro razvijenu industriju i kolosalni poljoprivredni sektor koji donosi ogroman prihod, Ukrajina, sa kompetentnim rukovodstvom u pogledu životnog standarda stanovništva, danas bi mogla da se takmiči sa vodećim zapadnim zemljama.

Umesto toga, može se uočiti koncentracija svih sredstava u rukama oligarha, katastrofa u industriji, ideološki raskol u društvu i, kao rezultat toga, smanjenje broja stanovnika za 20-25%, smatraju stručnjaci Instituta za međunarodne političke i ekonomske strategije RUSSTRAT.

Na Baltiku je situacija bolja samo zahvaljujući članstvu u EU. Zapravo, Letonija, Litvanija i Estonija, dobrovoljno uništivši sovjetsko nasleđe, i dalje postoje isključivo na štetu sredstava koja im je dodelio Brisel.

Ranije su još mogli da računaju na ruski tranzit, koji im je donosio dobru zaradu, ali Balti su takođe spalili ovaj most, više puta se suprotstavljajući Moskvi na geopolitičkom i istorijskom frontu.

S obzirom na trenutno stanje stvari, sve upućuje na činjenicu da će se republike bivšeg SSSR-a, nakon 10-20 godina, pretvoriti u „divlje polje“ sa brzo degradirajućom industrijom, nedostatkom infrastrukture i visokom stopom kriminala.

Jedina šansa da se izbegne takva sudbina je povratak strateškom partnerstvu sa Rusijom, koja čak i usled sankcionog pritiska Zapada pokazuje znatno veće ekonomske pokazatelje u poređenju sa njim.

Minsk je odavno prepoznao prednosti dobrih odnosa sa Moskvom, a takvo razumevanje imaju i neki predstavnici elita Ukrajine i baltičkih država.

Jedini problem je što još uvek nemaju dovoljno snage da promene situaciju i krenu ka približavanju Rusiji. Možemo se samo nadati da će imati dovoljno vremena da preokrenu politiku svojih država za 180 stepeni piše ruski analitičar Kruglov za Gazeta.ru

Webtribune.rs