in

Dejan Šoškić i Milojko Arsić: Srbija nije ni po jednom parametru “ekonomski tigar”

Srbija nije ni po jednom parametru “ekonomski tigar”, slažu se Dejan Šoškić, bivši guverner Narodne banke Srbije i profesor Ekonomskog fakulteta, i Milojko Arsić, glavni urednik ekonomske publikacije “Kvartalni monitor”.

“Pritom, ne proglašavaju zemlje same sebe ekonomskim tigrovima, nego ih tako često označavaju mediji koji se bave ekonomskim analizama, banke, međunarodne institicije. To što neko sam sebe proglasi za ekonomskog tigra, to apsolutno nije relevantno”, kaže Arsić. “Srbija nije ni izbliza tu gde se vrlo često po ocenama nekih političara nalazi”, dodao je Šoškić.

Da li je Srbija „ekonomski tigar u regionu“? Ako pitate predstavnike vlasti, ne samo da smo lideri u regionu, već smo apsolutni prvaci i u Evropi.

Međutim, ako se detaljnije pogledaju podaci međunarodnih finasijskih institucija, Srbija se i ne kotira baš najbolje. Prema podacima Svetske banke, naša zemlja je za poslednjih osam godina bila tek četvrta u regionu po ukupnom privrednom rastu.

Poznavaoci prilika kažu da ekonomski rezultati Srbije nisu toliko impresivni i da je privredni rast u poslednjih 10 godina, ne samo ispod proseka EU, već i ispod regionalnog proseka. Jesu li onda priče o Srbiji kao apsolutnom ekonomskom lideru regiona preterane?

Da li se brojke kojima se vlast diči drugačije tumače za političke potrebe? Fabrikuju li se izveštaji o ekonomskom rastu i napretku zarad predstojećih izbora?

„To da je Srbija ‘ekonomski tigar’ ne stoji uopšte i to je poznato svima koji prate zvaničnu statistiku, bilo domaću, bilo međunarodnu.

Makroekonomska politika daje jasne podatke o tome kolike su stope privrednog rasta u raznim zemljama. Srbija se vrlo loše kotira u grupi sličnih zemalja u Evropi, posebno od 2012. godine. I ‘Kvartalni monitor’ je objavio analizu od 2012. do 2016. godine. gde se kaže da je Srbija imala najnižu stopu privrednog rasta u grupi sličnih zemalja u Evropi, a to su istovremeno zemlje koje bi trebalo da rastu brže, jer su manje razvijene, gde postoji kapacitet rasta“, kazao je šoškić u Novom danu na N1.

Tako da priča da je Srbija ekonomski vrlo uspešna, kako kaže, nije vezana za realne činjenjice.

„Ona je imala nekih godina kada je imala malo bolje stope privrednog rasta, kao 2018. i 2019. ali treba se podsetiti da od 2000. do 2008. godine, Srbija je imala godina kada je imala i duplo veće stope rasta pa tada niko o tome nije pričao. Srbija nije ni izbliza tu gde se vrlo često po ocenama nekih političara nalazi“, naglasio je Šoškić.

Milojko Arsić objašnjava ko su zapravo „ekonomski tigrovi“:

„Terminom ekonomski tigar se obično označavaju zemlje koje su u periodu od dve ili tri decenije imale vrlo visoke stope privrednog rasta, među najvišima u svetu, ne u regionu, među 4-5 zemalja. Ekonomski tigrovi su Tajvan, Singapur, Južna Koreja, u Evropi možda Irska. Iz centralno-istočne Evrope kandidati za ekonomske tigrove su zemlje poput Slovačke, Poljske, neke baltičke zemlje, ali ih još uvek niko nije proglasio ekonomskim tigrovima“, kaže Arsić.

I dodaje – ne proglašavaju se same „tigrovima“.

Ne proglašavaju zemlje same sebe ekonomskim tigrovima, nego ih tako često označavaju mediji koji se bave ekonomskim analizama, banke, međunarodne institicije. To što neko sam sebe proglasi za ekonomskog tigra, to apsolutno nije relevantno. Nas niko ne zove ekonomskim tigrom, osim što sami sebe tako zovemo“, navodi Arsić.
Prema njegovim rečima, Srbija u poslednjih 8-9 godina nema neke karakteristike ekonomskog tigra.

„Mi smo do 2016. bili najsporiji po rastu među zemljama centralne i istočne Evrope, do 2019. smo bili pretposlednji u grupi od nekih 14-15 zemalja, koje uključuju zemlje centralne i jugoistočne evrope i baltičke zemlje. Kada uključimo i 2020. godinu, kada je naša zemlja imala manji pad u odnosu na druge zemlje, onda se naša pozicija popravlja, ali tu smo negde ispod proseka te grupe zemalja“, objašnjava Arsić.

BDP po glavi stanovnika – problematična mera

To što se vlast često hvali rastom Bruto domaćeg proizvoda (BDP) po glavi stanovnika, prema rečima Arsića, nije za pohvalu.

„Bolji je plasman kada se posmatra BDP po glavi stanovnika, ali to je posledica toga što kod nas pada broj stanovnika više nego u drugim zemljama, pa to i nije tako baš dobar rezultat. Uobičajeno je da se posmatra BDP po stanovniku kada broj stanovnika raste, a kada broj stanovnika opada, onda je to malo problematična mera privrednog napretka“, izjavio je gost N1.

Profesor Šoškić dodaje da to navode u svojim izveštajima i rejting agencije.

„To je čak i jedna od rejting agencija navela kada je dala relativno povoljne ocene o privrednim kretanjima u Srbiji. Oni su naveli da će doći do daljeg rasta BDP po glavi stanovnika, ali su takođe rekli – ne zbog visokih stopa bruto rasta, već zbog pada broja stanovništva, to je, ja bih rekao, za svaku zemlju vrlo ozbiljan problem“, navodi Šoškić.

On kaže i da periodu kada neka zemlja postaje „ekonomski tigar“, prethodi period investiranja.

„I to vrlo ozbiljnog investiranja. Nivo investicija treba da bude najmanje 25 posto BDP-a. Srbija je daleko od toga. Srbija je od 2012. pa do 2016. godine imala čak pad učešća investicija ispod 17 odsto. Nedostaju nam mnogo veće investicije u domaćem privatnom sektoru, i zbog toga su prognoze o budućem rastu neutemeljene. Investicije koje se finansiraju iz budžeta nisu dovoljne“, naglasio je Šoškić.

„Subvencije za inovacije, a ne za motanje kablova“

Govoreći o subvencijama koje država daje stranim investitorima, Arsić kaže da se – ulaže u pogrešne.

„Kada govorimo o ukupnim investicijama, domaćim i stranim, kod nas su strane direkte investicije relativno visoke, veće nego u drugim zemljama centralne i istočne Evrope, tu smo u samom vrhu. Poslednje dve, tri godine povećane su i domaće državne investicije, ali su domaće privatne investicije niske, a one su osnovni pokretač privrednog rasta. I ne bi trebalo da se zasnivaju na subvencijama, ni domaće, ni strane, već treba da postoji ono što se zove – dobar privredni ambijent – da su uslovi poslovanja dobri za sve, a ne samo za neku grupu preduzeća“, kaže Arsić.

Potrebno je, dodaje, da se ukinu i razne administrativne barijere.

„Da ravnopravno svi domaći investitori konkurišu u poslovima sa državom, da nema privilegovanih domaćih investitora, da neki nisu često pod kontrolom inspekcija, a drugima se gleda kroz prste. Treba da postoje jednostavna, dobra pravila poslovanja za sve“, dodaje.

A subvencije bi, prema rečima Arsića, trebalo da se daju preduzećima koja uvode neke inovativne tehnologije koje se šire na ostatak privrede.

„Ili ako bi se dogodila velika strana investicija koja bi mogla da pokrene neku domaću privredu. Subvencije koje se odnose na radno-intenzivne delatnosti, poput motanja kablova, tekstilne industrije, gde su plate male, a investicije stranaca su male… Takve firme se lako zatvaraju“, ocenio je Arsić.

Na pitanje koliko smo daleko od takvog dobrog poslovnog ambijenta, Šoškić kaže:

„Daleko smo i mislim da to najbolje prepoznaju domaći privrednici. Činjenica da oni su spremni manje da ulažu nego što bi bilo prirodno i potrebno za ubrzanje privrednog razvoja, je dobar opis onoga u kakvom je stanju naš poslovni ambijent. U sebi ima više komponenti i o tome slušamo stalno. Neke od njih su da je vladavina prava na niskom nivou, percepcija korupcije je na visokom nivou… u svakodnevnoj realnosti znanje i vrednoća su stavljeni u drugi plan“, naglasio je Šoškić.

VIDEO:

(n1)