in

Borba Amerike sa Kinom za supermoć na planeti

Slučaj Australije i nuklearne podmornice pokazuje da ima situacija kada strateške vrednosti i državna ideja mogu da budu iznad biznisa, jer uprkos stalnim primerima koškanja sa Rusijom, Vašington ipak jasno definiše Kinu kao dugoročnog takmaca za supermoć na planeti i u skladu sa tim želi da ojača svoje pozicije na Dalekom istoku.

Ovako vojni analitičar Aleksandar Radić komentariše novo, trilateralno bezbednosno partnerstvo SAD, Velike Britanije i Australije nazvano AUUKUS, kojim je predviđeno da Australija dobije svoju prvu nuklearnu podmornicu.

Na sporazum koji stranama omogućava da dele odbrambenu tehnologiju oštro je reagovala Francuska, jer je Australija prethodno imala dogovor o podmornicama s francuskom kompanijom „Naval grup“ vredan 90 milijardi dolara.

Borba Amerike sa Kinom za supermoć na planeti

Sagovornik Sputnjika objašnjava da treba imati u vidu da nije lako stvoriti uporište na velikom prostoru Dalekog istoka, a da je Australija prirodni saveznik Amerikanaca i Britanaca.

Pratite nas na mreži “Telegram” na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Ona jeste bila skrajnuta, ali je uvek bila disciplinovan saveznik. Australija je učestvovala i u Vijetnamskom ratu, bila je u Avganistanu, dekadama unazad ta zemlja je pokazala da sebe vidi kao deo zapadne civilizacije i u suočavanju sa rastom kineske moći očekivano je da će Australija naglo i brzo vojno da jača. Zato su podmornice sa nuklearnom pogonskom grupom, koje imaju mnogo veću autonomiju nego konvencionalne, potvrda da je taj proces već krenuo u punom zamahu“, navodi Radić.

Kina je, dodaje ovaj stručnjak, još ranije počela da gradi flotu koja treba da izađe na otvorena mora, pokazala je želju da ima nosače aviona, desantne brodove, velike ratne brodove koji će sa nosačima moći da čine udarne grupe i da projektuju kinesku vojnu moć daleko od njene teritorije.

„To je potpuno novi momenat, jer do sada nijedna sila nije mogla da se takmiči sa Sjedinjenim Američkim Državama u tom pogledu, pa je jačanje Australije bio jedini efikasan mehanizam kako bi Kina mogla da se ’stavi pod kontrolu‘ i da se uputi poruka Amerikanaca da ne žele da ih vide na morima“, ukazuje Radić.

Francuska samo može da gunđa

On smatra da je negodovanje Francuza zbog ovog savezništva Australije sa Amerikom i Velikom Britanijom prouzrokovano isključivo komercijalnim razlozima.

„Francuska može da gunđa zbog novca koji je sada otišao na neku drugu adresu, odnosno Amerikancima, ali će sve ostati na tome. Naime, ovo nije usamljen slučaj da unutar NATO-a postoji direktna konkurencija, ali ovde su strateški, politički i vojni razlozi iznad samog biznisa.

Francuzi i ostale članice NATO-a iz Evrope nemaju sposobnost da deluju samostalno i ne mogu da prikažu moć onako kako bi hteli i kako je to nekada bilo moguće u doba Hladnog rata, kada su imali zaokružen vojni potencijal.

Francuska, za razliku od nekih drugih zemalja, ima mnogo više artikala svoje vojne industrije koje želi da proda, ali oni su sada deo savezničkog lanca podele poslova u svim intervencijama i planovima koji se prave“, kaže Radić.

Uostalom, dodaje naš sagovornik, do sada se pokazalo da Francuzi umeju da se snađu kada iz političkih razloga ostanu bez posla, kao u slučaju ugovora o isporuci desantnih brodova ruskoj mornarici klase „Mistral“ 2014. godine, koji su u Rusiji trebali da imaju ulogu komandnih brodova flota.

„Tada je zbog krize u odnosima između NATO-a i Rusije bila zabranjena prodaja, a Francuzi su našli rešenje i prodali su te brodove Egiptu. Tako da ovde treba jasno razdvojiti interese Francuske da zaradi novac od izvoza naoružanja od ozbiljnosti pitanja sučeljavanja Kine i Sjedinjenih Američkih Država u nadmetanju za Pacifik i globalnu moć“, kategoričan je Radić.

Kina će reagovati

Prema rečima profesora Mitra Kovača, direktora Evroazijskog bezbednosnog foruma, Sjedinjene Američke Države preispituju odnose unutar NATO-a i koliko koja članica može doprineti njenim geostrateškim interesima bilo gde u svetu.

„Nakon gubitka Avganistana, Ameriku najviše interesuje Kina i kinesko strateško okruženje, pa je ovaj potez uzrokovan i željom da se u krug američkog strateškog partnerstva uključe najpouzdaniji saveznici. Otuda i ovaj sporazum sa Australijom i Velikom Britanijom, što govori da se taj ’hladnoratovski mentalitet‘ sada pomera prema granicama Kine, jer je ovo što je urađeno u Evropi, to pomeranje na Istok, došlo do zida, a NATO u Evropi ne može da konkuriše vojnoj moći Rusije.

Međutim, nema sumnje da će ovakva odluka vremenom uticati i na nivo poverenja i odnosa same Francuske prema NATO-u“, smatra Kovač.

On smatra da će Kina na ovaj potez SAD reagovati ubrzanim jačanjem svojih kapaciteta, kako pomorskih, tako i kopnenih.

Australija nije deo nuklearnog kluba

Činjenica da će Australija dobiti nuklearnu podmornicu ne čini je nuklearnom silom, objašnjava Aleksandar Radić, jer ta zemlja ne poseduje nuklearno oružje, što je preduslov da bi bila nuklearna sila.

„Podmornica će imati nuklearnu pogonsku grupu, odnosno motore koji je pokreću na nuklearno gorivo, što omogućava vrlo ekonomično i dugotrajno zadržavanje podmornice na zadatku.

U vojnom pogledu takva podmornica Australiji omogućava mnogo dugotrajnije i uverljivije prisustvo na moru, ali nije reč o sredstvu koje je nuklearna pretnja.

Naravno da nuklearna podmornica može da nosi i rakete sa nuklearnom bojevom glavom, ali Australija ih nema. Iako bismo mogli jednog dana, u budućnosti, zamisliti da kroz neki poseban ugovor Amerikanci kroz NATO stave Australiji na raspolaganje nuklearne bojeve glave ako zatreba, ta zemlja za sada nije deo nuklearnog kluba“, zaključuje vojni analitičar.

Na mreži “Telegram” možete pratiti sve naše vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima ili desktop računarima. Tamo možete otići ako kliknete  OVDE

Sandra Čerin (sputnik)