in

Bescarinski sporazum sa Kinom – spas ili pretnja za domaće proizvođače

Izvoznicima vina, koji na carine i takse plaćaju 47 odsto, sporazum o slobodnoj trgovini otvara nove mogućnosti, dok pojedini privrednici smatraju da će ih dolazak kineske konkurencije na naše tržište potopiti

Naš izvoz u Kinu 2021. uvećan je sa 377 na 850 miliona evra. Istovremeno uvoz je povećan sa 3,57 na 4,45 milijardi evra. Najviše smo izvozili bakar, drvo, IKT usluge.

Na kineskom tržištu su se našli meso, duvan, voće i alkohol u vrednosti od 18,9 miliona evra, što je za 50 odsto više nego godinu dana ranije. Carine na prehrambene proizvode su od 10 do 35 procenata.

Najavljeni sporazum o slobodnoj trgovini može da otvori put izvozu naše robe na ovu dalekoistočnu destinaciju, ali i da zada glavobolju domaćim proizvođačima koji strahuju da neće moći da se izbore sa kineskom konkurencijom.

Milan Nastić, suvlasnik kompanije „BT vineri”, koja proizvodi i izvozi vina u Kinu smatra da je sporazum o slobodnoj trgovini fantastična stvar. On navodi da uvozna carina na vino u Kini trenutno iznosi 27 odsto i sa PDV-om i taksama izađe na 47 procenata. Ako bi se naši izvoznici oslobodili carine svakako bi srpska vina bila konkurentna na tom tržištu, jer Kinezi mere svaki cent koji daju.

– Čile i Australija su jedine države koje su imale nula odsto carine na vino. Australiji je ukinuta ta mogućnost i trenutno je samo Čile. Ako bismo se mi pojavili sa nultom carinom verujem da bismo uspeli tri do četiri puta da povećamo izvoz Srbije. Već sedam do osam godina izvozim u Kinu. Prošle godine smo izvezli 150.000 boca, što je 20 odsto ukupnog izvoza u ovu zemlju. Nezahvalno je pričati o podacima i licitirati sa milionima boca kada se govori o mogućnostima izvoza na kinesko tržište jer nije samo o carini reč. Da bi se probilo na to tržište potreban je marketing i promocija države kao proizvođača vina. Kinezi ni ne znaju da se na Balkanu proizvodi ovo piće – objašnjava Nastić.

Navodi da je kinesko tržište u ekspanziji. Oni imaju sopstvenu proizvodnju, ali je limitirana s obzirom na to da su planski ograničeni i pošto su shvatili da je zauzimanje zemlje vinogradima i čekanje da se vino napravi skup proizvod. Zato su orijentisani na uvoz iz Italije, Francuske, Španije, a mi smo prisutni u promilima.

Mirjana Đurić, iz „Fruškogorskih vinograda”, kompanije koja takođe izvozi vina u Kinu, kaže da bi eventualno potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa ovom zemljom omogućilo znatno povoljniji položaj za sve obuhvaćene proizvode iz Srbije, na kineskom tržištu koje je već postalo najvažnije, a svakako i najzahtevnije.

– Na kineskom tržištu smo prisutni još od 2016. i ova mera bi uticala da umnogome povećamo izvoz vina u NR Kinu, s obzirom na to da bi ukupna carinska i druga opterećenja bila znatno manja. Samo smanjenje dažbina nije dovoljno, ali je preko potrebno da proizvodi iz Srbije budu bolje pozicionirani – napominje Đurićeva.

Sa druge strane, Dragoljub Vukadinović, predsednik „Metalca” smatra da potpisivanje takvog sporazuma nije dobro za privredu Srbije, jer mi ne možemo da konkurišemo tako velikoj ekonomiji. Prema njegovim rečima, Kina ima ogromno tržište i cenovno je pretnja za Evropu i ceo svet.

– Njihovi proizvodi su najmanje 30 do 40 odsto niži od domaćih. Oni će zatvoriti i ovo malo privrede što radi u Srbiji. To je kao da vas neko stavi u džak i treba da vas bije a vi ne možete da otvorite ruke da se branite. Kina je najveća svetska ekonomija sa nenormalnom produktivnošću i novim tehnologijama. Cene materijala su daleko niže nego ovde. Ceo svet se brani od Kine, a mi joj širom otvaramo vrata. Država bi trebalo da zaštiti privredne grane koje bi mogle da budu ugrožene tim sporazumom, a da omogući izvoz određenih prehrambenih proizvoda – navodi Vukadinović.

Toplica Spasojević, vlasnik ITM, kaže da će ovaj sporazum pomoći kineskim firmama da se lakše odluče da otvore svoja predstavništva u Srbiji, da ovde proizvode i izvoze u EU i Rusiju, pod uslovom da ti proizvodi budu 51 odsto srpska komponenta. Taj deo sporazuma je koristan i za Srbiju ukoliko želi da privuče investiture, što će podstaći zapošljavanje i doprineti rastu BDP-a.

– Drugi aspekt je trgovina. To će njima pomoći da lakše prodaju svoje proizvode na srpskom tržištu, ali možda i da oštete neke naše proizvođače. Ovaj sporazum će samo delimično da pomogne našim firmama da izvoze tamo jer mi u konkurenciji sa Kinom nemamo mnogo šansi, kao što ih ni ceo svet nema. Interesantna su im naša vina i verovatno će se pojaviti još nešto specifično za njih poput malina i kvalitetne, izbrendirane hrane koja može da izdrži transport – napominje Spasojević. Dodaje da ovaj sporazum ima političku i ekonomsku dimenziju i koristan je kada izađemo pred stranog investitora i pokažemo da imamo sporazume o slobodnoj trgovini sa Kinom, Rusijom, Turskom…

Pošto srpska privreda neće imati ravnopravan tretman on predlaže da se izuzmu neki proizvodi kao što je urađeno u slučaju sporazuma sa Rusijom.

– Sve što mi proizvodimo može da bude ugroženo, pa i svi investitori iz EU, koji su ovde otvorili fabrike od hemijske industrije, tekstilne, do proizvođača kablova. Kinezi će nas da koriste kao nosač aviona. Ne kažem da je sporazum u startu loš, samo bi trebalo povesti računa i zaštititi neke privredne grane za koje imamo interes – smatra Spasojević.

Zvonko Jovanović, osnivač „Sirana Jovanović” iz Smedereva, koji proizvodi sireve premijum kvaliteta, navodi da je sporazum sa Kinom izuzetno dobra stvar i otvara mnogo mogućnosti.

– Kina je interesantno tržište. Mi kao mali proizvođači sami tu ništa ne možemo da uradimo, zato država mora da pomogne. Privredna komora bi mogla aktivno da se uključi i da skrene kineskim partnerima pažnju koji naši proizvodi zaslužuju da budu izvezeni. Kinezi su možda čuli za italijanski parmezan sa tradicijom dugom nekoliko decenija, a mi koji smo u klasi tih proizvoda, za njih smo nepoznanica – objašnjava Jovanović.

Rade Ljubojević, vlasnik kompanije „Sirogojno” koja izvozi smrznuto voće kaže da u Kini još nisu prodavali svoje proizvode, ali smatra da je svaki sporazum o slobodnoj trgovini dobro došao.

– Da li bismo izvozili na to tržište zavisi od njih. Kina je veliki proizvođač voća. Kineskih jagoda i malina ima dosta u Evropi. Ali svakako će taj sporazum probuditi interes da pokušamo – napominje Ljubojević.

Srđan Pavlović, osnivač kompanije „Pavle” koja proizvodi dečju obuću smatra da će tekstilna industrija ovim sporazumom dobiti ozbiljnu konkurenciju. Uvoz tekstilnih proizvoda je u 2020. iznosio 115,5 miliona evra i znatno je veći nego prethodne kada je bio svega 19 miliona.

– Naši troškovi rada su veći nego kod Kineza i mi nikako nismo konkurentni. Bescarinski uvoz može žestoko da pogodi tekstil i obućarstvo – navodi Pavlović.

Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE

Marijana Avakumović (politika.rs)