in

Znakovi da ne unosite dovoljno masti u organizam i kako to promeniti

Telo nam i te kako signalizira da li mu prija naš način života i ishrane, a ovo su znakovi da ne unosite dovoljno masti u svoj organizam.

Masti već neko vreme imaju lošu reputaciju. Međutim, ma šta da ste čuli, konzumiranje masti nas neće udebljati, sve dok ih unosimo umereno. Zapravo, masti su esencijalni deo izbalansirane ishrane i potrebne su kako bi se odvijali brojni procesi u našem telu. Ne unošenje dovoljne količine ovih nutrijenata dovodi do brojnih zdravstvenih problema. Ali hajdemo redom.

Zašto su nam potrebne masti u ishrani?

Neke od ključnih uloga koje masti imaju su:

  1. Apsorbovanje vitamina poput vitamina A, D, E i K. Bez masti, telo ih ne apsorbuje i ne koristi.
  2. Matsi utiču na pravilno funkcionisanje očiju i mozga.
  3. Masti igraju ključnu ulogu u zaceljivanju rana.
  4. Ovi nutrijenti takođe utiču i na proizvodnju hormona.
  5. Masti su i izbor energije.
Vrste masti

Trans masti

Našem telu nisu potrebne ove masti, a prevelika konzumacija dovodi do rizika od oboljenja, srčanog udara i dijabetesa tipa 2. Ove vrste masti nalaze se u: procesuiranoj hrani (krekeri, kokice iz mikrotalasne, smrznuta pica…), pecivima i kolačima i tortama, prženoj hrani (kao što su krofne, mekike, pomfrit), u margarinu.

Zasićene masti

Najviše ovih masti ima u namirnicama životinjskog porekla (meso, jaja, mlečni proizvodi).  Savet je da unosimo manje od 10% dnevnih kalorija u vidu zasićenih masti, jer je prevelika konzumacija povezana s rizikom od srčanih udara.

Monozasićene masti

Monozasićene masti, prema istraživanjima, smanjuju nivo lošeg holesterola u krvi, a samim tim smanjuju i rizik od srčanih oboljenja i srčanog udara. Namirnice u kojima se nalaze ove masti su biljna ulja (maslinovo, susamovo…), orašasti plodovi (bademi, kikiriki, orasi, indijski oraščić), puteri od orašastog coća (kikiriki puter, bademov puter), avokado.

Polizasićene masti

Naše telo ne može samo da napravi polizasićene masti, pa su nam zato one potrebne, iz hrane. U pitanju su esencijalne masti, kao što su omega 3 masne kiseline. One sprečavaju rizik od srčanih oboljenja, smanjuju krvni pritisak i štite nas od tahikardije. Omega 3 masnih kicelina ima u masnoj ribi (sardine, losos, haringe), ostrigama, čija semenkama, orasima…

Kada smo se podrobno pozabavili mastima, vreme je da naučimo kako nam telo pokazuje da ne unosimo dovoljno ovih nutrijenata.

Pročitajte i… Namirnice bogate zdravim mastima

Znakovi da ne unosite dovoljno masti

Manjak masti u organizmu je redak kod zdravih osoba koje imaju izbalansirane obroke. Ipak, neke osobe su u riziku, a to su pojedinci s poremećajima u ishrani, osobe sa kolektomijom, pojedinci koji imaju upalu creva, cističnu fibrozu ili im se ishrana zasniva na ekstremno malim unosom masti.

Usled ne unošenja masti naše telo zapravo počne da pati od manjka vitamina A, D, E i K, a to dovodi do:

  • noćnog slepila
  • sterilnosti
  • otečenih desni
  • suve i beživotne kose
  • gubitka zuba
  • bola u mišićima
  • depresije
  • dermatitisa
  • čestih bolesti
  • sporog zarastanja rana
  • gubitka kose
Koliko masti unositi u toku dana?

Ishrana koja se bazira na 2500 kalorija- do 97 g masti dnevno
Ishrana koja se bazira na 2000 kalorija- do 66 g masti dnevno
Ishrana koja se bazira na 1500 kalorija- do 50 g masti dnevno

Stručnjaci savetuju da masti unosite najviše iz maslina i maslinovog ulja, semenki i orašastih plodova, avokada, a da tu i tamo konzumirate i namirnice životinjskog porekla.

 

BONDART/iStock/Getty Images Plus via Getty Images