in

Lenguišing – osećanje 2021: Kako ga prepoznati i izaći s njim na kraj?

Pandemija koronavirusa donela nam je mnogo toga, a jedna od negativnih posledica jeste i lenguišing (eng. languishing). O čemu se radi, saznajte u nastavku.

Lenguišing je termin koji je u ovom značenju prvi upotrebio sociolog Kori Kejes. U pitanju je apatija, odnosno osećaj nemira, neraspoloženosti ili opšta nezainteresovanost za život ili stvari koje su nas ranije radovale. Osobe koje imaju istoriju depresivnih epizoda ili anksioznosti generalno su podložnije lengušingu.

Kako se manifestuje lenguišing?

Za razliku od paničnog poremećaja ili depresije, lenguišing predstavlja niz emocija, ali ne i mentalno oboljenje. On donosi osećaj stagnacije, monotonije i manjka empatije.

Prema istraživanju Korija Kejesa, prošle i ove godine, ovaj osećaj je sve učestaliji kod odraslih osoba, a glavni krivac je upravo pandemija koronavirusa.

– U trenucima dok smo bili u karantinu, dok smo izbegavali društvene kontakte, svaki dan nam je bio isti. Ovo je doprinelo tome da sve više nas oseća lenguišing, kaže Kejes.

Ipak, lenguišing i depresija, iako deluju slično, umnogome se razlikuju. Simptomi depresije uključuju tugu, promene u apetitu, osećaj manje vrednosti i suicidne misli. S druge strane, lenguišing se manifestuje u vidu opšte nezainteresovanosti.

Kako izaći na kraj s osećanjem lenguišinga?

Savet je da kada god je moguće, uzmete slobodan dan i posvetite vreme stvarima koje vas usrećuju, bilo da je to gledanje serija, šminkanje, šoping ili šetnja s prijateljima. (Pročitajte i… 5 načina da poboljšate raspoloženje tokom pandemije koronavirusa)

Takođe, savet je da napravite pauzu od društvenih mreža i da se fokusirate na svoje dobrostanje. Meditirajte, počnite da se bavite fizičkom aktivnošću i zdravije se hranite. Isto tako, osigurajte sebi dovoljno kvalitetnog sna u toku noći.

 

Jona Orle via Pexels