Koliko su alergije na hranu zapravo opasne?

Nacionalno Udruženje “Alergija i ja” je početkom 2021. godine pokrenulo je projekat “Hrana pod lupom”, u cilju razvijanja svesti o alergijama i intoleranciji na hranu radi poboljšanja kvaliteta života pacijenata.

Povodom Međunarodne nedelje razvoja svesti o nutritivnim alergijama i Međunarodnog dana celijakije, donosimo tekst u orginalu objavljen na sajtu Alergija i ja iz kojeg ćete saznati detalje o opasnostima alergije na hranu. Upozorenje: Često se prema njima ne odnosimo na adekvatan način. Nadamo se da će čitanje ovog teksta to promeniti.

Pročitajte i… Zdravstveni vodič: Kako da se izborite protiv alergijskog rinitisa?

Koja je najteža posledica alergije na hranu

Možda ste sumnjičavi kada vam neko kaže da ne sme da jede neku hranu zbog alergije, a vi mislite da je to sada pomodarstvo? Možda ste do sada mislili da su alergije prolazno stanje koje se javlja u proleće kod nekih ljudi i tera ih da malo češće kijaju?

Vreme je da čujete istinu. Na našu veliku žalost, alergije su ozbiljno, dugotrajno odnosno hronično, oboljenje, tačnije spektar oboljenja koja zahvataju različite organe i mogu imati i veoma teške simptome i posledice koje značajno umanjuju kvalitet života obolelih, a nekada vode do fatalnog ishoda.
Najteža posledica alergije je smrt.

Teška alergijska reakcija sa potencijalnim smrtnim ishodom, poznata i kao anafilaksa, javlja se češće nego što ljudi misle. Anafilaksa se najčešće javlja kod alergije na hranu, ubod insekta i lekove. Da li ste razmišljali o tome zašto vas lekar uvek pita pri prepisivanju terapije da li ste alergični na nešto? U mnogim ozbiljnim situacijama profesionalci u svom poslu postaviće vam ovo pitanje zato što je odgovor od životne važnosti!

Neopravdano umanjujemo ozbiljnost alergijskih reakcija

Ne samo osobe koje ne pate od alergija, već i one koje imaju neki oblik alergije ali se nikada nisu susreli sa anafilaksom – često ne shvataju ozbiljnost alergijske reakcije! Zbog opšteg porasta alergija na hranu kod dece, svi treba da se upoznamo sa značajem, simptomima, načinima prevencije i pružanjem prve pomoći kod anafilakse, jer je to način da naša deca budu bezbedna gde god da se nalaze, da roditelji budu manje pod stresom, da se ljudi sa alergijom osete priznati i prihvaćeni u društvu, ali može i da spasi život.

Bez brze lekarske intervencije, anafilaksija može dovesti do:

– Blokiranja disajnih puteva
– Srčanog zastoja
– Zastoja disanja
– Šoka

Svaka od ovih posledica može imati smrtni ishod.

Učestalost anafilaksije izazvane hranom varira u zavisnosti od prehrambenih navika stanovništva. Prema podacima Američke organizacije za istraživanje i edukaciju o alergijama na hranu (FARE), svake tri minute zbog alergijske reakcije na hranu jedna osoba završi u urgentnom centru.

Svake godine u SAD-u, 200.000 ljudi potraži hitnu medicinsku pomoć zbog alergijske reakcije na hranu. Broj hospitalizovane dece zbog alergije na hranu utrostručio se između kasnih 1990-ih i sredine 2000-ih godina.

Više od 40% dece sa alergijom na hranu i više od polovine odraslih sa alergijom na hranu doživelo je tešku alergijsku reakciju kao što je anafilaksa. Medicinske procedure za tretiranje anafilakse do koje je dovela alergija na hranu postale su učestalije za 380% između 2007. i 2016. godine.

Pročitajte i… Kalendar alergija: Evo kada će simptomi biti najjači

Anafilaksa je najprisutnija kod alergije na hranu

U izveštajima se javljaju podaci da alergija na hranu izaziva više od polovine svih teških anafilaktičkih epizoda kod italijanske dece koja se leče u odeljenjima za hitne slučajeve i za jednu trećinu do polovine slučajeva anafilaksije lečenih u odeljenjima za hitne slučajeve u Severnoj Americi, Evropi i Australiji. Dok je studija u Danskoj izvestila o prevalenciji 3,2 slučaja anafilaksije hranom na 100.000 stanovnika godišnje sa stopom smrtnosti od približno 5%.

Studije i istraživanja koja se uglavnom sprovode u Americi i Kanadi, pokazuju tendenciju rasta broja anafilaktičkih reakcija izazvanih alergijom na hranu, kao i broja hospitalizacija usled alergija na hranu kod male dece. Iako se smrtni slučajevi usled anafilaktičke reakcije i dalje smatraju retkim ishodom, zabrinjava podatak da se najveći broj smrtnih slučajeva javlja kod mlađih adolescenata.

Jedna studija koja je izučavala sve objavljene podatke o alergiji na hranu i anafilaksi u periodu dužem od 10 godina došla je do nekoliko bitnih zaključaka:

  • pod najvećim rizikom od fatalnog ishoda su mladi ljudi sa istorijom astme (loše kontrolisane), ranije poznatom alergijom na hranu, posebno na kikiriki i orašaste plodove;
  • u nekim zemljama kravlje mleko i morski plodovi i riba takođe postaju uobičajeni pokretači fatalnih reakcija;
  • odložena injekcija adrenalina povezana je sa smrtnim ishodima;
  • ali ni blagovremeni adrenalin sam po sebi često nije dovoljan.Međutim, sve ove faktore rizika treba posmatrati i u odnosu na postojanje različitih kofaktora (konzumacija lekova i/ili alkohola, povećana fizička aktivnost, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, akutna infekcija, stres i perimenstrualni status mogu smanjiti nivo tolerancije na alergene i pojačati anafilaktičku reakciju).

    14 najčešćih nutritivnih alergena

    Određeni faktori koji se odnose na same pacijente, a koji utiču na pojavu anafilakse i fatalnog ishoda su:
    – godine: kod odojčadi je povećan rizik jer je teško prepoznati simptome, a malo dete ne ume da ih artikuliše; kod tinejdžera i omladine taj rizik je povezan sa zanemarivanjem opasnosti, pa oni ne izbegavaju poznate uzročnike alergije i ne nose injekcije epinefrina sa sobom;
    – komorbiditeti: odrasli sa hroničnim oboljenjima poput astme i kardivaskularnih bolesti, zbog terapije beta-blokatorima i inhibitorima angiotenzin konvertujućeg enzima dolaze u povećan rizik;
    – poremećaji mastocita, uključujući mastocitozu, i teške atopijske bolesti, uključujući alergijski rinitis, takođe mogu povećati rizik od teške ili fatalne anafilaksije.

Preporuke za prevenciju alergije na hranu

Osobe koje znaju da su imale ozbiljne alergijske reakcije treba da nose medicinsku legitimaciju, kako bi ljudi koji se zateknu u njihovoj blizini u trenutku teške alergijske reakcije znali kako da reaguju i spreče teške posledice.
Takođe, ako ste u prošlosti imali ozbiljne alergijske reakcije, nosite uvek sa sobom lekove za hitne slučajeve (poput antihistaminika za žvakanje i injekciju epinefrina ili pribor za ubod pčela), koje primenjujete u skladu sa uputstvima svog lekara.

Ukoliko ste i sami imali iskustvo sa anafilaksom, možete ga podeliti putem sajta “Alergija i ja” i tako pomoći da što više ljudi sazna za ozbiljnost alergije na hranu i načine da se fatalni ishod spreči.

 

nicoletaionescu / iStock via Getty Ilustracija: limeart / iStock via Getty