in

Kako i zašto dolazi do nje i kako rešiti problem

Inkontinencija odnosno nevoljno oticanje urina kod žena mnogo je češći problem nego što se obično misli. U vezi s tim i dalje postoji određena vrsta stigme – teško nam je da se požalimo na inkontinenciju i otvoreno govorimo o njoj. U intervjuu koji sledi, ovaj problem rasvetljava, i ukuzuje na moguća rešenja, dr Nikola Matavulj, ginekolog.

Priredila: Jasmina Ubiparip

Ovaj intervju donosimo u saradnji sa privatnim zdravstvenim sistemom Acibadem Bel Medic.

  • Postoje li podaci o tome koliko žena pati od inkontinencije?

Da. Naravno. I jedno od mojih prvih iznenađenja je upravo vezano za masovnost ove pojave. Smatra se da na globalnom nivou preko 420 miliona ljudi pati od urinarne inkontinencije (setimo se da SAD imaju oko 330 miliona stanovnika), od čega su tri četvrtine – žene. Dakle nevoljni gubitak urina je dominantno ženski problem. Statistika kaže da je oko 12% svih žena starijih od 20 godina globalno inkontinentno za urin. Imajući ove informacije u vidu, moje pravo iznenađenje je bilo koliko malo žena zapravo traži pomoć u svakodnevnoj lekarskoj praksi.

Nevoljno umokravanje nije životno ugrožavajuće stanje, ali je dokazano stanje koje u velikoj meri narušava i umanjuje kvalitet života, vodeći, kroz restriktivan stil života, u samoizolaciju i začarani krug različitih depresivnih simptoma. Zbog nedovoljne svesti o prisutnosti ovog problema, odnosno neinformisanosti, ali i zbog osećaja stida i srama osoba koje pate od nevoljnog mokrenja, nažalost, zaista postoji stigmatizacija ove teme u društvu.

  • Koje vrste inkontinencije postoje?

Razlikujemo više formi nevoljnog mokrenja. Kada isključimo sva ona stanja koja mogu sekundarno da dovedu do urinarne inkontinencije, u praksi najčešće susrećemo: stres urinarnu inkontinenciju (SUI, gubitak urina prilikom kijanja, kašljanja, smejanja, i drugih svakodnevnih aktivnosti), zatim urgentnu inkontinenciju urina (koja se manifestuje iznenadnom, neodložnom potrebom za uriniranjem, koja ne može da se kontroliše) i mešovitu urinarnu inkontinenciju, kao kombinaciju prethodne dve.

  • Koji uzroci dovode do inkontinencije?

U biti stres urinarne inkontinencije su povrede tkiva karličnog dna, i već je jasno da su žene, zbog oštećenja tokom trudnoće i porođaja, nažalost, dominatno pogođene ovim stanjem. Kako su ove strukture estrogenski zavisne, jasno je da će problem sa godinama starosti biti sve prisutniji, što statistika i potvrđuje.

Urgentna inkontinencija je funkcionalni poremećaj, koji nastaje zbog prevelike osetljivosti mišića mokraćne bešike, inače odgovornih za skladištenje i toleranciju određene količine urina. Dolazi do preuranjenih, nevoljnih kontrakcija bešike, i mokraća otiče bez kontrole, uvek iznenadno, i bez uticaja nekog spoljašnjeg faktora kao što je fizički abdominalni pritisak kod SUI. Često se dešava i noću, i učestalija je kod muškaraca.

  • Šta žene mogu preduzeti kao prevenciju, da do inkontinencije ne dođe?

Okosnica je jačanje muskulature karličnog dna. Ovde navodimo Kegelove vežbe i razne metode fizikalne medicine. Kegelove vežbe su lake, ali literaturni podaci kažu da ih 40 % žena radi pogrešno. Postoji nekoliko pravila. Potrebno je da bešika bude prazna. Vežbe mogu da se rade u sedećem ili ležećem položaju. Kontrakcija treba da bude postepena i da traje na početku 3-5 sekundi, ali je jako bitno i da opuštanje mišića traje isto toliko. Cilj je da ovo vreme produžimo na 10 sekundi. Ultimativni cilj je 10 kontrakcija za redom. Vežbe se rade tri puta tokom dana. Dodatni benefiti Kegelovh vežbi su višestruki, pomažu ukoliko postoje bolni seksualni odnosi, bolni pregledi kod ginekologa. Žene koje redovno vežbaju mišiće karličnog dna lakše doživljavaju orgazam, povećava se prokrvljenost sluznice vagine, povećava se produkcija žlezda koje vlaže sluzokožu.

Pročitajte i… Uz Kegelove, probajte i hipopresivne vežbe za mišiće karličnog dna, a evo i zašto

  • Da li izmene u ishrani mogu biti korisne kao prevencija?

Neke životne navike imaju doprinoseći efekat u simptomatologiji. Izazivanjem iritacije mokraćne bešike, urinarnu inkontinenciju mogu da pogoršaju alkoholna i gazirana pića, kofeinski napici, veštački zaslađivači. Isti efekat imaju energetska pića, neki čajevi. Citrusno voće nije preporučljivo osobama koje pate od urinare inkontinencije. Treba izbegavati namirnice kao što su narandža, grejpfrut, ali i paradajz. Gojaznost, odnosno visok indeks telesne mase, u jasnoj je i nedvosmislenoj korelaciji sa incidencom svih poremećaja karličnog dna. Brojne studije su pokazale da se stepen, ili ozbiljnost inkontinecije urina, sa redukovanjem telesne težine takođe smanjuje. Tako da izmene u ishrani koje promovišu zdravo telo i idealnu telesnu masu mogu da pomognu.

  • U kakvoj vezi inkontinencija može biti sa spadom odnosno prolapsom materice?

Etiologija prolapsa genitalnih organa i etiologija stres urinarne inkontinencije je slična, rizikofaktori su praktično isti, dok je urgentna urinarna inkontinencija često posledica ponavljanih vaginalnih operativnih zahvata koji su imali za cilj korekciju prolapsa. Tako da su inkotinencija (svi njeni tipovi) i poremećaji statike karličnog dna uzajamno vrlo povezani.

Anatomski, genitalni i urinarni sistem su jako bliski, dalje, oni imaju i zajedničko embrionalno poreklo. Dakle, na malom prostoru karlice i njenog izlaza susreću se završni delovi digestivnog i urinarnog sistema organa zajedno sa delom genitalnih organa. U odmaklom stadijumu prolaps ginekoloških organa može da ometa uobičajenu funkciju drugih susednih organa, odnosno mokraćne bešike, uzazivajući između ostalog i urinarnu inkontinenciju.

  • Koliko je važno da se osoba koja oseća simptome inkontinencije što ranije obrati svom lekaru?

Dinamika poremećaja je spora, žena se polako navikava i odlaže tretman, čineći sebi neuslugu. U odmaklim stadijumima, posle operativnog lečenja, literatura navodi češće recidive. Jasno je da je problem jako čest. Pravovremena dijagnoza i adekvatan savet mogu da odlože radikalnije oblike lečenja.

  • Na koje sve sve načine inkontinencija može tretirati?

U početnim stadijumima uvek je zgodno pokušati sa konzervativnim tretmanom. Već je bilo reči o Kegelovim vežbama. Pored metoda fiziklane medicine i topikalne terapije estrogenima kada to nije kontraindikovano, postoje i posebna pomagala koja se postavljaju u vaginu kako bi se omogućila potpora materici ali i uretri (specifični pesari), nažalost teško dostupni na našim prostorima. Urgentna komponenta se leči medikamentozno, ali i lokalnim ubrizgavanjem botoksa u mišiće mokraćne bešike. Konačno, za stres urinarnu inkontinenciju postoji i operativni tretman.

Operacija se izvodi u regionalnoj ili opštoj anesteziji, kroz tri jako mala i sakrivena reza. Efekat je trenutan – neposredno posle hirurškog tretmana problem je rešen. Krajnji rezultat je potpuna ponovna kontrola nad mokrenjem tokom više godina nakon operacije, što drastično poboljšava kvalitet života žene, koja je sada slobodna, aktivna i zdrava.

Dmitriy Sidor / iStock via Getty