in

„Skok“ kome ni nebo nije granica

Neobično izazovna životno – sportska priča Nataše Kovačević imaće filmsku premijeru 7. septembra u beogradskoj Kombank dvorani, saopšteno je na konferenciji za medije na kojoj su, dokumentarno ostvarenje predstavili glavna junakinja i scenarista Aleksandar Miletić.

„Skok“ je iskreno emotivna priča o jednoj, usudom sudbine, prerano prekinutoj košarkaškoj karijeri, bolu, gubitku i, pobedi beskrajne volje i energije.

Datum svečane projekcije nije slučajno odabran, ako je već globalna epidemija uticala da filmsko ostvarenje ne ugleda svetlost dana početkom 2020. s obzirom da
se poklapa sa osmom godišnjicom u Mađarskoj, kada je košarkaška reprezentativka doživela tešku saobraćajnu nesreću, posle koje joj je amputirana potkolenica.

Nekadašnja srpska reprezentativka je bila jača, ne samo od velikog gubitka, već je ušla u anale svetskog sporta kao jedinstven primer povratka u profesionalnu ligu, sezonom u Crvenoj zvezdi. Celuloidna priča je svojevrsni zapis „skoka“, koji se ne može izmeriti nijednim basket parametrom.

Da sva deca skaču

Na dan beogradske premijere, Fondacija „Nataša Kovačević“ pokreće i humanitarni projekat „Da sva deca skaču“, sa ciljem da se deci do 15 godina, sa sudbinom sličnoj junakinji „Skoka“, obezbede aktivne proteze, koje bi ima pružile priliku za normalan život. Ovaj projekat počinje na košarkaškom terenu, koji će 7. septembra biti postavljen na Trgu Nikole Pašića, ispred Kombank dvorane. Svaki koš najmlađih, donosi određenu sumu novca, za nabavku savremenih ortopedskih pomagala.

Moj povratak na teren je bio primer da su granice u životima ponekad samo one koje sami sebi postavimo. To je bio i glavni motiv da se napravi film. On priča o snazi prijateljstva, podršci porodice, ali najviše o volji i želji da se ne poklekne pred izazovima. To je i pokušaj da se pošalje snažna poruka o presudnom uticaju upornosti, vedrog duha i ljudi koji nas okružuju. Ako je moja sudbina potpalila iskru bar u jednom srcu, koje je u istoj ili sličnoj situaciji, onda je sve vredelo,“ rekla je Kovačevićeva za Sport klub.

Idejni tvorac, scenarista i producent „Skoka“, koji već četvrt veka piše o sportu na stranicama „Politike“, priznao je:

Nataša je fenomen, ono što me je uvek privlačilo u mojoj osnovnoj profesionalnoj vokaciji. Ona se posle svega vratila na parket, osvojila nacionalni trofej, što je nezabeležno u modernoj istoriji sporta. Jednostavno, pomerila je granice. Ovaj film je i pouka svima nama kako da u životu prihvatimo neke neminovne stvari, koje nam se u najmanju ruku ne dopadaju. Ali i primer da u ovom gramzivom svetu i dalje postoji solidarnost i humanost. Jer, Natašin podvig ne bi bio moguć da nije bilo onih koji su spremni da pomognu. Solidarnost nije kada vam pomažu najbliži, već oni koji te nikada nisu videli u životu,“ sugerisao je Miletić na veliko (finansijsko) angažovanje KS Francuske u fazi nabavke specijalne proteze, koja je obezbedila nastavak bavljenja košarkom.

Najlepši dan u životu

Dokumentarac „Skok“ potpisuje tandem Ivica Vidanović – Aleksandar Miletić u produkciji Sinesporta, a uz podršku Filmskog centra Srbije, KSS, KSF, resornih minstarstava obe zemlje, ambasade Francuske u Beogradu… Na premijeru u glavnom gradu (niška je 8. septembra) dolaze i Žan Pjer Sjuit i Goran Radonjić, predsednik i direktor francuske košarkaške federacije.

Inače, dugogodišnji sporstki novinar Saša Miletić, čijim je filmom o Borislavu Stankoviću, upriličeno sećanje na dugogodišnjeg generalnog sekretara FIBA, već uveliko sprema još jedno ostvarenje za veliko platno. „Najlepši dan u životu“, filmsku priču o 29. maju 1991. i evropskoj tituli fudbalera Crvene zvezde.

Poput Feniksa, bivša velika srpska košarkaška nada (ćerka Natalije Bacanović, trofejne jugoslovenske reprezentativke), odigrala je najtežu i najlepšu sezonu povratka, demonstrirajući da je nemoguće moguće, pa okrenula novi list u karijeri. Pored toga što je marketing menadžer u KSS, počasni je ambasador i tehnički delegat u Međunarodnoj košarkaškoj federaciji.

Izvor : SK

Ovaj film je i poslednji osvrt na jedno poglavlje mog života, jer sam danas usmerena na druge stvari, pre svega, da pomognem i napredujem. Mirno more ne čini iskusnog mornara, a moje iskustvo je pokazalo da je važno padati napred, dočekati se na ruke, nastaviti dalje, ne dozvoljavajući sebi da razmišljamo o onome „šta bi bilo, da je bilo“. O tome nisam mislila ni u trenutku nesreće, u kojoj su dve osobe izgubile život, a ja bila svesna ozbiljnosti lične situacije. Ali, priznajem, da mi je najteži momenat, tokom rada na „Skoku“ bio povratak u okolinu Đera, gde se dogodila tragedija. Ali, najvažnije je istrajati,“ podvukla je Nataša Kovačević.