in

Neko promaši dva puta, čuje se „vodi ga kući“

Gost podkasta Uručenje bio košarkaški trener Vladimir Vukoičić. Osim o iskustvu u Kini, radu sa mlađim kategorijama, Fajnal-foru Evrolige i svojim počecima u FMP, govorio je i o svom angažmanu u Crvenoj zvezdi.

Vukoičić je preuzeo crveno-bele 2012. godine, kada je na klupi nasledio Milivoja Lazića, a u aprilu naredne godine, nakon poraza od Mege napustio je klub sa Malog Kalemegdana.

Da li je Crvena zvezda bila najveći izazov u karijeri?

„Da, jeste definitivno, to je bio moj najveći izazov u karijeri. Nikad nije bilo zgodno, naravno, ali to je ona godina kada se praktično pompezno najavilo da je to godina kada se ulazi u Evroligu. To je godinu dana ili dve nakon što se dogodila ta reorganizacija, spajanje. Najavljivalo se da je to to, Zvezda sledeće godine u Evroligi. Međutim, te godine i Evroliga prvi put menja standard. Do te 2012. ili 2013. tri ekipe sa prostora Jadrana su igrale u Evropi, predstavnik Slovenije, to je bila obično Olimpija, prestavnik Hrvatske, pre Cibona, Zagreb, a onda Cedevita preuzima primat, a u Srbiji je to obično bio Partizan. Do te godine tri tima, a onda se najavljuje sledeće godine dva tima, pobednik regularnog dela i osvajač ABA lige idu u Evroligu. Cela ABA liga gubi prava na te nacionalne prvake“, rekao je Vukoičić:

„Ja sam došao početkom sezone, kada je bilo 0-2. Napravio se već neki pritisak, da mi moramo da uradimo nešto neverovatno. Šta je 0-2? Nije ništa, ali opet 0-2 sa nekom negativnom energijom i nekim pritiskom… Ja neiskusan, nikada nisam kao igrač prošao igranje za velike timove. Svašta sam doživeo i pozitivno i negativno, nekada vam aplaudiraju, nekada vređaju ali sve u nekom sportskom, normalnom stilu. Odjednom si tu, sada odjednom nisu ni svi ‘tvoji’. Tada sam shvatio koliko je teško raditi u tim velikim sistemima. Mi vodimo 20 razlike, svi ti aplaudiraju, pevaju, sve je sjajno, vodiš dobru ekipu. Međutim, uvek ima negde neki nezadovoljan koji traži, što ne igraj ovaj, što ne igra onaj… Neko promaši dva puta, čuje se ‘vodi ga kući’. Moj sin je tada doživeo neprijatna iskustva, imao je nepunih šest godina, još je ponekad odlazio na te utakmice onako naivno da gleda. Dete došlo, Pionir grmi, akustičan, malo je i porastao, pa razume ono što čuje. Verovali ili ne, on od tada nije poželeo više uživo da gleda utakmice koje ja vodim. Ostavilo mu je neki negativan utisak“.

Kompletan intervju sa Vladimirom Vukoičićem pogledajte na jutjub kanalu Uručenja.