in

Istoričarka tvrdi: Elitne škole nacističke Nemačke, radile po programima britanskih privatnih škola

Istoričarka Helen Roše napisala je prvu opsežnu istoriju nacističkih elitnih škola, poznatih kao “Napola”. Oslanjajući se na istraživanje sprovedeno u 80 arhiva, u šest zemalja, kao i na svedočenja više od 100 bivših učenika.

Iton i Harov su među onima kojima su se nemački pedagozi divili 1930-ih i 1940-ih. Elitne škole nacističke Nemačke, koje su osnovane za obuku budućih vođa Trećeg Rajha, koristile su britanske privatne škole poput Itona i Harova kao svoje uzore, otkriva nova knjiga.

Između 1934. i 1939. vladao je haos recipročne razmene između britanskih i nemačkih škola, sa dečacima iz najprestižnijih britanskih privatnih škola koji su dugo vremena provodili u Napolasu.

Vladari hiljadugodišnjeg Rajha

Helen Roše, koja je vanredna profesorka na Univerzitetu Durham, rekla je je da su vlasti želele da uče od britanskog sistema, nadajući se da će stvoriti superioran model za svoje sopstvene škole.

Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE

Dok su britanske privatne škole obrazovale “vladare vekovnog britanskog carstva”, predviđeno je “da Napola obučava vladare “milenijumskog Rajha”.

Prve tri Napole napravljene su 1933. godine kao rođendanski poklon Hitleru, i to je delo tadašnjeg pruskog ministra kulture Bernarda Rasta. Do kraja rata bilo je 40 Napola, uključujući četiri za devojčice.

Istraživanje Rošeove pokazalo je da su Napolini dečaci bili mnogo efikasniji u političkoj indoktriniranju učenika od, na primer, Hitlerovih mladića. To je bilo zato što su deca nastavu pohađala još kao mala i bila su veoma razdvojena.

To su bila teška mesta. Jedan od svedoka Rošeove je opisao režim u Napoli Rugen u Putbusu. Jedna uobičajena muka na prijemnom ispitu, ispričala je tada osoba koja je bila svedok, da teraju desetogodišnje neplivače da hodaju 80 metara duž mola i skaču sa daske za skok u vodu dubine tri metra na Baltičkom moru.

“Mi stariji smo ih vadili iz vode. Niko ne bi trebao da okleva! Plivači su morali da skoče kroz prozor na trećem spratu u ćebe. Svako ko je oklevao mogao je da ode kući”, tvrdila je osoba koja je svedočila.

Naučili kako se radi u Engleskoj

Količina školskih razmena otvara oči. Između 1935. i 1938. Oranienstein Napola, na primer, učestvovala je u razmeni sa Vestminsterom, “Sent Pol Tonbridž, Dauntsi Bingli” školom u Jokširu.

Direktori i učitelji bi se sjajno zabavljali na razmeni iz Šuzberija, Dauntsiija i Boltona. Održani su i sportski turniri s a Etonom, Harovom, Vestminsterom, Vinčestreom, Šuzberijem, Bredfildom i Breinstonom.

“Idealni ishod programa bio bi da učenici i osoblje Napole nauče kako se stvari rade u Engleskoj, a zatim koriste to znanje za poboljšanje vlastitih obrazovnih tehnika, rekao je Roše, koji istražuje Napola više od decenije.

Napola dečaci koji su učestvovali u razmenama smatrani su “kulturnim ambasadorima” za “”novu Nemačku”.

Rošeova je rekla da su mnogi britanski dečaci i majstori bili impresionirani onim što su videli u Nemačkoj, iako su se stavovi promenili kako su se odnosi pogoršavali.

“Ovaj program razmene možemo da vidimo kao mikrokosmos za uopštenije stavove britanske javnosti srednje i više klase prema nacionalsocijalističkom režimu. Nisu u potpunosti uvereni u ciljeve i ideale Trećeg Rajha, ali su ipak spremni da daju nemačkim kolegama prednost sve dok nacistička ratobornost nije dosegla svoj fatalni vrhunac, kazala je Rošeova.

(avaz)