Čudan susret sa vanzemaljcima koji je sakriven od javnosti: Vazdušna borba peruanskog SU-22 sa NLO-om

Pilot lovca Su-22 peruanskog vazduhoplovstva doživeo je istinski „Dan nezavisnosti“ u stvarnom životu, kada je ispalio šezdeset četiri projektila od 30 mm na NLO kako bi ga „uništio“, međutim oni nisu imali nikakvog efekta na NLO.

Pre četrdeset godina, pilot Oskar Santa Maria Huerta pokušao je da obori misteriozni NLO, što je i dalje jedini dokumentovani slučaj pucanja vojne letelice na NLO.

Bilo je rano jutro 11. aprila 1980. godine, a 32-godišnji poručnik peruanskog vazduhoplovstva pripremao se za dnevnu vežbu u vazduhoplovnoj bazi La Jolla, koja je tada imala približno 1.800 vojnog i civilnog osoblja, 1.000 kilometara južno od peruanske prestonice.

Poručniku Huerti, osmogodišnjem pilotu, naređeno je da poleti svojim borbenim avionom ruske proizvodnje Suhoj-22, da presretne neobičan srebrnkasti predmet koji je uočen na kraju piste.

Objekat je bio udaljen pet kilometara, lebdeo je na oko 600 metara od zemlje i nije odgovorio na bilo koju poruku.

Nalazio se u ograničenom vazdušnom prostoru, bez dozvole, što predstavlja “ozbiljan izazov nacionalnom suverenitetu”, navodi penzionisani pukovnik u svojoj knjizi NLO: Svedočenja generala, pilota i vladinih zvaničnika.

Nakon poletanja, pukovnik Huerta popeo se na visinu od 2500 metara i napao NLO. „Dosegao sam potrebnu udaljenost i ispalio salvu od šezdeset i četiri metka od 30 mm koji su stvorili „vatreni zid“ u obliku konusa koji je obično uništavao sve što mu se našlo na putu“, napisao je.

„Samo jedna od ovih granata bi inače bila sposobna da uništi vozilo, ali nisu imale efekta na pomenuti objekat. Tada sam pomislio da će pući i da će iz njega početi da teku gasovi. Ali ništa se nije dogodilo. Činilo se da je projektile ovaj tzv. „balon“ upio i da nije zadobio nikakvu štetu.“

Zatim se objekat brzo vinuo u nebo, udaljavajući se od baze, nakon čega je pukovnik Huerta započeo poteru. Kada su stigli do grada Kaman, udaljenog 84 kilometra od baze, objekat se iznenada zaustavio, prisiljavajući ga da skrene u stranu. Okrenuvši se udesno na gore, pukovnik Huerta je pokušao da zauzme položaj za sledeći hitac.

„Počeo sam da mu prilazim dok mi nije bio u vidnom polju“, piše on. „Fiksirao sam metu i bio spreman za napad. Ali baš u tom trenutku, objekat se još jednom brzo popeo, izbegavajući napad. Ja sam ostao ispod toga; on je „osujetio napad“.

Pokušao je da ponovi isti manevar još dva puta i svaki put mu se predmet izmakao, poletevši nekoliko sekundi pre nego što je bio spreman da puca.

U jednom trenutku objekat se nalazio na nadmorskoj visini od 14.000 metara. Pukovnik Huerta odlučio je da napadne objekat odozgo kako ne bi mogao da napusti pogođeno područje, ali se objekat popeo na visinu od 19.200 metara, što je znatno premašilo karakteristike njegove letelice.

Kada mu je ponestalo goriva, shvatio je da ne može da nastavi napad i odlučio je da prileti bliže objektu kako bi ga bolje osmotrio. Tek kada je bio udaljen 100 metara, shvatio je o čemu se radi.

„Bio sam zapanjen kad sam video da balon uopšte nije balon. Bio je to objekat prečnika oko 10 metara sa sjajnom kupolom na vrhu, poput sijalice presečene na pola “, napisao je.

„Ispod je bila šira, okrugla, srebrnasta osnova koja je izgledala poput neke vrste metala. Nedostajale su sve tipične komponente aviona. Nije imao krila, nije imao mlazne motore, nije imao izduvne cevi, nije imao prozore, nije bilo antena itd. Nije imao vidljiv pogonski sistem.

U tom trenutku sam shvatio da ovo nije špijunski uređaj, već NLO, nešto potpuno nepoznato. Skoro sam ostao bez goriva, pa nisam mogao ni da napadnem, ni da upravljam svojim avionom, niti da napravim manevar velike brzine. Odjednom me je obuzeo strah. Mislio sam da sam gotov.“

Pukovnik Huerta uspeo je da dođe do aerodroma trošeći poslednju rezervu goriva „neprestano posmatrajući retrovizore, nadajući se da me ne prati“.

Po sletanju, objekat je ostao tamo gde ga je ostavio još dva sata. Pukovnik Huerta tvrdi da su predmet videli svi u bazi, od kojih su mnogi trebali da ga prijave. U dokumentu američkog Ministarstva odbrane iz juna 1980. godine pod nazivom „NLO u Peruu“ opisuje se incident, ali se samo navodi da je predmet nepoznatog porekla.

Sličan incident dogodio se 1976. godine kada je iranski general vazduhoplovstva Parviz Džafari pokušao da otvori vatru na NLO, ali je ustanovio da mu je oprema neispravna. Kao što se kasnije pokazalo, sa sistemom je sve bilo u redu, ali ga je NLO u datom trenutku onesposobio.

Webtribune.rs