in

Zašto pacijenti u Srbiji dobijaju lek protiv kovida sa upustvom na turskom i kineskom?

Često se postavljaju pitanja ovih dana o antiviralnim lekovima koji se dobijaju u kovid ambulantama, jer je i dalje mnogo toga nejasno. Pa da ponovimo: Kineski lek moćan protiv kovida, ima ga u Srbiji , ali nije za svakoga.

Lek Favipiravir bi trebalo da deluje tako da sprečava razmnožavanje virusa u organizmu i zato je važno da ga pacijenti uzimaju u prvih pet dana od početka simptoma.

Ima rizika od primene, ali je korist izgleda veća. Od neželjenih efekata, najčešće su digestivne smetnje, poremećaji krvne slike, parametara funkcije jetre i bubrega.

SZO je u početku bila rezervisana prema upotrebi favipiravira, ali je kasnija meta-analiza devet kliničkih ispitivanja u vodećem naučnom časopisu Scientific Reports pokazala da je efikasan.

Poboljšanje kliničke slike tokom prvih sedam dana hospitalizacije bilo je značajno češće kod pacijenata na Favipiraviru u poređenju sa kontrolnom grupom. Takođe, moguće je da ima povoljno dejstvo na uklanjanje virusa iz organizma (obeskličavanje) kao i na potrebu pacijenata za kiseonikom.

U Srbiji se ovaj lek u tabletama primenjivao isključivo u bolnicama do kraja marta 2021 godine, kada je 11. verzijom Protokola za lečenje kovid pacijenata omogućeno da lek propišu i lekari u kovid ambulanti upravo da bi pacijenti što pre mogli da ga koriste.

I to oni koji su leče u kovid ambulantama, sa potvrđeno pozitivnim antigenskim ili PCR testom. Pacijenti dobijaju na ruke neki „nepoznat lek sa čudnim imenom“ i treba da potpišu da su lek preuzeli.

Koristi se tako što se prvi dan pije 2×8 tableta, a posle 2×3 tablete,na prazan stomak, ukupno pet dana. Dakle, reč je o antivirusnom leku iz Kine. Zapravo, ovaj lek se inicijalno proizvodio u Japanu i korišćen je kao lek protiv gripa.

Zatim su Kinezi otkupili licencu i sva prava, tako da je sada to njihov lek. Zanimljivo je da se ovaj lek nikada nije nalazio u protokolu za lečenje kovid pacijenata u Japanu.

Proizvodi se i u Turskoj, a našim pacijentima se daje pod imenom: Favira.

Pacijenti su zbunjeni jer su dobili uputstvo na turskom jeziku!

„Za lekom je pre toga vladala velika potražnja, jer su iz Turske stizale vesti da se pokazao dobrim u lečenju koronavirusa. Kad je stigao do sarajevskih apoteka prodavao se po ceni od 298 KM. Dok nije zabranjen“, javljaju sarajevski mediji.

Imamo informacije da je i manjim gradovima u Srbiji lek mogao da se dobije samo „preko veze“ ili „na crno“!

Može i u jednoj poznatoj beogradskoj apoteci koja prodaje deficitarne lekove i to po ceni od 10.000 dinara!

Kratkoročno, ovi lekovi mogu biti hepatotoksični i nefrotoksični. Zato bi, po ozdravljenju, trebalo uraditi kompletan laboratorijski pregled koji uključuje funkciju jetre i bubrega.

Nažalost, dugoročni neželjeni efekti za sada nisu poznati.

Lek se ne sme davati licima mlađim od 18 godina, kao ni trudnicama i dojiljama zbog dokazanog teratogen dejsta na životinjama.

Takođe se preporučuje uzdržavanje od seksualnih odnosa za vreme uzimanje leka i još 5 dana posle, a u narednih nekoliko meseci (3-6) korišćenje pouzdane kontracepcije.

A onda je 15.12 2021. godine u Srbiju stigao „najbolji i najskuplji“ lek protiv kovida koga je naciji „ordinirao“ lično predsednik Vučić.

Takođe je zamolio lekare da propisuju baš ovaj lek Molnupiravir jer je najbolji i najefikasniji naročito kod Omikron soja, da je Srbija jedna od prvih zemalja koja je kupila taj lek, da ga proizvodi američka kompanija MSD, da je kupljeno 11.500 doza, da je jako skup, da se takođe daje u prvih 5 dana bolesti pacijentima sa lakšom ili umereno teškom kliničkom slikom i velikim faktorima rizika da razviju teži oblik bolesti.

Naravno, predsednik je prekršio nekoliko zakona ovim svojim gestom.

Na to smo navikli. Ali je jako važno da lekari u kovid ambulantama decidirano objasne pacijentima štetna dejstva ovog leka koja su sasvim slična onima koji važe za favivipavir. I da ga ordiniraju po strogo utvrđenim indikacijama.

Dakle, ne mlađima od 18 godina, ne trudnicama niti onima koji planiraju potomstvo u narednim mesecima.

Takođe, dodatan oprez je potreban kod pacijenata koji imaju većih problema sa jetrom i bubrezima.

Ostaje nejasno zašto neki pacijenti dobijaju i dalje favipivavir, a mnogo ređe molnupiravir. Verovatno da prvog ima mnogo više!?

Znači,ako vam se preporuči neki od ovih lekova, pitajte da li možete dobiti molnupiravir?

Zato što je savremeniji, efikasniji, komforniji, bolji lek. Molnupiravir, po navodima proizvođača, ublažava tok bolesti kovid 19, a uzimanjem leka ubrzo posle pojave simptoma, rizik od odlaska u bolnicu ili smrti od infekcije koronavirusom smanuje se za 50 odsto. I ovaj lek se pije pet dana 2x 4 tablete.

U Srbiju je 7.2 2022 stigao Paxlovid, najsavremeniji antivirusni lek za lečenje kovid 19 infekcije, kako je saopštilo MZ Republike Srbije.

Evropska agencija za lekove (EMA) je 27. jaunara odobrila pilulu „Paxlovid“ američke kompanije Fajzer za lečenje odraslih pacijenata sa lakom i umerenom formom bolesti koja ne zahteva dodatnu primenu kiseonika i koji imaju faktore rizika da razviju tešku formu bolesti.

To su pacijenti koji imaju neku pridruženu bolest: dijabetes, gojaznost, pacijenti sa hroničnim bolestima kardiovaskularnog sistema, bubrega, jetre, aktivni maligniteti.

Ovaj oralni lek proizvodi komapnija Fajzer, a klinička ispitivanja su pokazala efikasnost od skoro 90% u prevenciji hospitalizacija i smrti kod pacijenata sa visokim rizikom.

Paxlovid je antivirusni lek „uskog spektra“, što znači da nije kao antibiotik da deluje na više bakterija. Primenu ovog leka treba započeti u okviru prvih pet dana od pojave simptoma.

Lek Paxlovid sadrži dve komponente : ritonavir i nirmatrelvir i upravo time se objašnjava njegovu efikasnost u lečenju lakših i umereno teških oblika bolesti.

Nirmatrelvir deluje tako što smanjuje sposobnost Sars-Cov-2 virusa (koji izaziva kovid 19) da se umnožava u telu dok ritonavir produžava njegovo dejstvo i omogućava mu da ostane duže u organizmu u koncentracijama koje utiču na umnožavanje virusa.

Ritonavir ima sposobnost da spreči prevremenu razgradnju pojedinih lekova u jetri i osigurava da aktivna antivirusna susptanca bude delotvorna u organizmu u dužem vremenskom periodu.

Nažalost, nije sve tako idealno. Broj lekova sa kojima se Paxlovid ne sme davati ili će se davati uz veliki oprez je jako veliki.

Radna grupa Ministarstva zdravlja, na čijem je čelu dr Goran Stevanović, odlučila da se prve količine ovog leka distribuiraju u tercijarne ustanove gde će se odlučivati o daljoj primeni.

Jedna komponenta leka – ritonavir, zbog načina metabolisanja u organizmu ima značajan potencijal da stupa u interakcije sa mnogobrojnim lekovima što bi moglo da dovede do neželjenih efekata ili da umanji dejstvo pakslovida.

Ritonavir je poznat od ranije, koristi se u lečenju HIV-a, a Američka agencija za hranu i lekove (FDA) navodi da on može da poveća toksičnost određenih lekova ako se paralelno upotrebljava.

Na spisku lekova koji ne bi trebalo da budu korišćeni sa ritonavirom nalaze se lekovi koji se koriste za lečenje: angine pektoris, poremećaja srčanog ritma, bronhijalne astme i HOBP, pojedinih mentalnih obolenja, uvećane prostate,
i drugih bolesti.

FDA takođe navodi da pakslovid ne može biti upotrebljen nakon neposrednog prestanka primene određenih lekova, ali i suplemenata među kojima su i oni na bazi kantariona koji se inače prodaju bez recepta za ublažavanje simptoma depresivnog stanja.

Iz navedenih razloga je, na nivou Ministarstva zdravlja dogovoreno da se odluke o propisivanju ovog leka donose na tercijarnom nivou.

Ova odluka je podržana protokolom lečenja broj 13 koja je uvrstila pakslovid u lečenje kovid pacijenata. Uz to je naveden poduži spisak lekova koji ne smeju da se koriste u isto vreme sa pakslovidom.

Pacijentima neće biti omogućen pristup leku bez konsultacije sa lekarom.

U sprovednim kliničkim studijama lek je bio ispitivan na pacijentima zaraženim delta sojem. Ali, poznajući mehanizam dejstva pakslovida koji ne zavisi od spajk proteina, realno je očekivati dobru efikasnost i protiv omikron i drugih sojeva.

Vakcinacija je najvažnija

Jedini lek za zaustavljanje epidemije je vakcinacija, kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou. Sve dok postoji i jedna osoba u kojoj virus može da mutira, infekcija može buknuti i doći do bilo koje tačke na zemlji.

Koronu nećemo iskoreniti, ali mi možemo postati otporniji vakcinacijom, nakon čega će ostati manje prostora za nove mutacije.

Važno je naglasiti da nijedan lek nije zamena za vakcinu i da je u medicini najvažnija preventiva. Mi se borimo za to da se ljudi vakcinišu i da uopšte ne dođu u fazu da moraju da koriste bilo koji lek.

Zbog toga je SZO kao jedan od od svojih osnovnih ciljeva navela ravnomerniju i pravedniju raspodelu vakcina siromašnim zemljama i sprovođenje vakcinacije na 70 % svetske populacije tokom 2022. godine.

U Južno Afričkoj  Republici je vakcinisano oko 20%, a na teritoriji Afrike svega oko 10% stanovništva. Zato se u tim delovima sveta javlja najviše mutacija virusa Sars-Cov2.

Autor: Prim. dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti Članica Saveta UPK

Znakovi da ste možda bili zaraženi omikronom, a da niste znali