in

Tata je dobio klostridiju i koronu u KCS, žalio se na uslove

Porodica preminulog T. K. javila se portalu N1 sa tvrdnjama da je uz neophodnu terapiju, na Šestom odeljenju Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije, dobio i dve infekcije – klostridiju i koronavirus. Kćerka preminulog, M. K. žali se i na uslove u kojima je njen otac lečen u ovoj bolnici, kao i na nemar i odsustvo empatije lekara koji su lečili njenog oca. Odgovore KCS na pitanja koja smo im poslali pre više od nedelju dana o ovom slučaju još nismo dobili.

Klostridija u KC Niš

„Moj otac je bio onkološki pacijent na hemoterapiji. Pre izvesnog vremena hospitalizovan je, zbog trombocitopenije, na Šestom odeljenju Klinike za pulmologiju, KCS-a. Primio je transfuziju trombocita i otpušten iz bolnice 28. januara. Dva dana nakon toga, 30. janura, utvrdili smo da je pozitivan na klostridiju, analizom stolice u privatnoj laboratoriji“, navodi M. K. za portal N1.

Nakon toga, kako ističe M. K, njen otac testiran je na Infektivnoj klinici na kovid 19 i rezultat je bio pozitivan.

“Istog dana je primljen na Kovid odeljenje bolnice Dr Dragiša Mišović. Obavestili smo Kliniku za pulmologiju o stanju mog oca, jer je očigledno tamo dobio i klostridiju i koronu. On je 8. februara preminuo. Mislim da nikakve reakcije na to što smo im rekli nije bilo, a kamoli mera koje su dužni da sprovedu”, rekla nam je kćerka preminulog.

Ona je ispričala da je njen otac morao da bude hitno primljen zbog trombocitopenije jer mu je poslednja, šesta hemoterapija oborila krvnu sliku.

M. K. se žali da je problem od samog prijema na Kliniku za pulmologiju bila komunikacija porodice sa osobljem – lekarima i sestrama, a da je zbog pandemije dodatna otežavajuća okolnost bilo to što nisu mogli da posete oca u bolnici, niti da lično dođu do lekara.

“Čuli smo se s tatom svaki dan više puta, odlazili smo da mu odnesemo šta treba. Išli smo ispod prozora da nas vidi sestra, moj suprug, ja… Odemo da mu mašemo da mu bude lakše. Strašno je što nema poseta, sve mu je padalo teško i osećao se odbačenim. Zato smo stalno ‘visili’ ispod prozora i pričali telefonom”, kaže M. K.

Dodaje da se otac u telefonskim razgovorima žalio da ih lekari retko obilaze, a i ostali pacijenti iz sobe, sa kojima je M. K. komunicirala telefonom su joj to potvrdili. Žalili su se i na higijenu na odeljenju i preneli joj, kako kaže, da “čistačica uđe jednom u tri-četiri dana da očisti sobu”. Ističe i da joj je jednom prilikom otac rekao da su pacijenti sami molili da oni dezinfikuju sobu, te da su “iskamčili malo alkohola za čišćenje”. Otac joj je preneo i da je hrana koju dobijaju loša, ali da mu je svejedno jer inače ne može da jede.

M. K. je, ističe, više puta pokušavala da stupi u kontakt sa lekarima, ali da joj se samo dva puta javio doktor koji je hteo da kaže nešto o stanju pacijenta, dok su ostali pozivi završavani šturim odgovorima.

Zato je, navodi M. K, jednog dana i pokušala da uđe na odeljenje, ali ju je portir sprečio i to rečima da ne može jer “gore ima korone”.

“Bila sam u šoku kada mi je to rekao – na odeljenju pulmologije, gde se uglavnom leče pacijenti sa kancerom, ima korone? Posle se portir brzo ispravio kada je shvatio šta je rekao i onda izgovorio – vidite da vlada korona”, priča M. K.

“Tata je iz bolnice izašao 28. januara. Čim je izašao prvo je imao zatvor, pa je onda krenulo sa retkim stolicama. Žalio se da mu je muka, videli smo da ne može da funkcioniše, stalna muka i trčanje u wc…”, navodi naša sagovornica.

Posle toga, porodica odlučuje da uradi analizu stolice i to čini, nakon čega je u privatnoj laboratoriji utvrđeno da ima klostridiju.

“Moja sestra ga je odmah spakovala u auto, odvela kod dežurnog lekara koji mu je prepisao antibiotik i probiotik. Potom počinje da dobija temperaturu, nije mogao da hoda koliko je bio iscrpljen”, navodi M. K.

Odvode ga na Infektivnu kliniku gde testom utvrđuju da je pozitivan i na koronavirus kao i da sve ukazuje da ima upalu pluća, a porodica posle toga uspeva da ga smesti u bolnicu Dr Dragiša Mišović, gde je T. K. 8. februara i preminuo.

“U bolnici Dragiša Mišović vodili su računa o njemu, bio je i izdvojen zbog klostridije, uradili su sve da mu pomognu, ali organizam nije mogao da se izbori”, kaže sagovornica N1.

Ona naglašava i da karcinom pluća, od kojeg je njen otac bolovao nije rastao, da se smanjivao i da je hemoterapija koju je primio poslednju trebalo da bude i zadnja i da je kasnije bolest samo trebalo pratiti na tri meseca. Dodaje da nije imao metastaze i da je fizički dobro izgledao pre odlaska na pulmologiju KCS.

M. K. priča da je posle toga više puta zvala lekarku na pulmologiji koja je lečila njenog oca i da je pitala kako je mogla da dozvoli da se pacijenti sa karcinomom pozaražavaju bakterijom, ali i koronom.

“Znam da je klostridija nezgodna i da se dešava pacijentima koji uzimaju antibiotike, ali mislim da su u ovom pitanju problem osnovi higijene”, kaže M. K, i navodi da joj je lekarka rekla da je upravo upotreba antibiotika razlog infekcije klostridijom i da je negirala da su uslovi na odeljenju uzrok bolesti. Takođe joj je, kako ističe, rekla i da se korona u toj sobi pojavila tek kada je njen otac otpušten iz bolnice.

M. K. tvrdi i da su joj lekari preneli da kada se korona pojavi “samo zatvore tu sobu”. “Kao da je korona osoba, pa ne može da izađe iz sobe”, žali se M. K.

Dodaje i da je kasnije od nadležnih na odeljenju u telefonskim pozivima čula da im je žao zbog njenog oca, ali da su lekari govorili da se i njima u porodici dešavalo da im najbliži preminu od korone koju su dobili u bolnici.

T. K. je, navodi njegova kćerka, u maju 2021. dobio dijagnozu kancera pluća, a u julu te godine počeo je sa hemoterapijama. Imao je nepununu 71 godinu kada je preminuo.

U otpusnoj listi sa pulmologije, koju nam je dostavila, navedeno je da se T. K. otpušta sa klinike uz savet da nastavi terapiju, a nigde nije navedeno da ima koronu ili klostridiju.

Sa druge strane, u dokumentima koje je dobila posle smrti oca iz bolnice “Dr Dragiša Mišović”, navedeno je da je imao upalu pluća, kovid i klostridiju.

“U dokumentima se navodi i da je preminuo 8. februara, da su pokušane mere reanimacije, ali da pomoći nije bilo. Dan ranije, dok su ga stavljali na neinvazivni respirator, što je veoma stresno, sestra na odeljenju mi je dala da s njim razgovaram telefonom, da bih ga smirila. Rekla sam mu da ne paniči i da se bori…Sestra mi je tada rekla da su mom ocu grunule suze na oči i da mu je puls skočio na 140′. Uznemirio se, ali bar je poslednji put čuo nekog od porodice. Nadam se i da je tada shvatio da smo uz njega, da nije sam i izopšten”, priča M. K.

Ona posle svega kaže da ne planira da tuži bolnicu i lekare jer “svi jedni druge pokrivaju” i da, kako kaže, “vrana vrani oči ne vadi”. Ističe da bi to možda i učinila da misli da ima šanse da istera pravdu.

Razloge zbog kojih je sa nama podelila svoju priču ovako objašnjava:

“Mi smo svesni da oca nećemo vratiti. Poenta priče je da se povede više računa u svim bolnicama. Znam da je sistem razoren zbog korone ali mora da se uvede red, da se više savest uključi i da se iskaže malo empatije lekara…”, kaže M. K.