in

Šta nas očekuje iduće godine?

Pandemija kovida-19 mogla bi iduće godine da počne da popušta i postupno se pretvori u endemsku bolest poput drugih sa kojima čovečanstvo živi, ako se ne oduži zbog velike nejednakosti u dostupnosti vakcina i pojave opasnijih sojeva virusa.

I dok se zemlje pripremaju za suočavanje s novim zabrinjavajućim sojem virusa, a Evropa se bori sa zimskim talasom pandemije, zdravstveni stručnjaci smatraju da ju je iduće godine moguće ukrotiti.

Svo znanje i alati koji su potrebni da bi se virus stavio pod kontrolu postoje. Dostupne su velike zalihe bezbednih i efikasnih vakcina i nove metode lečenja.

coronavirus

Ali ne zna se da li ćemo doneti potrebne teške odluke ili dopustiti pandemiji da nastavi da hara i time možda utaba put daleko goroj situaciji.

„Putanja ove pandemije je u našim rukama“, rekla je nedavno novinarima Maria Van Kerkhove, glavni stručnjak SZO za ovu krizu.

„Da li možemo da dođemo do faze da 2022. širenje bolesti stavimo pod kontrolu? Apsolutno”, rekla je i dodala:

„To smo već mogli da učinimo, ali nismo”.

Godinu dana nakon što su se na tržištu pojavile prve vakcine, u svetu je primenjeno više od 7,5 milijardi doza. A do juna bit će proizvedeno skoro 24 milijarde doza, više nego dovoljno za sve ljude na planeti.

Ali manjak vakcina u siromašnim zemljama i otpor nekih da se vakcinišu nacije čine ranjivima dok novi, zarazniji sojevi virusa poput delte izazivaju talas za talasom zaraze.

Tako i dalje imamo prizore intubiranih pacijenata u pretrpanim bolnicama i duge redove ljudi koji traže kiseonik za svoje najdraže.

Prizori improvizovanih lomača u Indiji, kojom hara deltasoj virusa, najbolje ilustriraju ljudsku cenu pandemije.

Službeno, u svetu je umrlo više od 5,1 miliona ljudi, premda SZO smatra da je stvaran bilans verovatno dva do tri puta veća.

Deo inventara

Dve godine pošto se virus prvi put pojavio u Kini, zemlje još balansiraju između otvaranja i ponovnog uvođenja restrikcija.

Antivakserski protesti potresaju niz zemalja u Evropi, ponovno epicentru pandemije, usred novih zaključavanja i najava obavezne vakcinacije.

Uprkos takvim scenama, mnogi stručnjaci ukazuju da će faza pandemije uskoro završiti.

Smatraju da covid neće u potpunosti nestati, nego će postati većinom kontrolisana endemska bolest s kojom ćemo naučiti da živimo, poput gripa.

Postaće „deo inventara“, rekao je Endrju Nojmer, epidemiolog na Kalifornijskom univerzitetu u Irvinu.

Glavni američki stručnjak za zarazne bolesti Entoni Fauči rekao je takođe da bi nas vakcinacija širih razmera uskoro trebalo dovesti do tačke u kojoj bi se kovid „mogao povremeno pojavljivati u pozadini, ali neće dominirati kao sada”.

Međutim, problem je velika nejednakost u dostupnosti vakcina.

Gotovo 65 odsto ljudi u zemljama sa visokim prihodima primilo je bar jednu dozu vakcine, ali samo nešto više od sedam odsto u zemljama s niskim prihodima, pokazuju UN podaci.

Smatrajući da je to moralno nedopustivo, SZO poziva bogate zemlje da ne daju buster doze  potpuno vakcinisanim osobama dok najranjiviji ne dobiju prvu dozu, ali uzalud.

Zdravstveni stručnjaci naglašavaju da dopuštanje bolesti da se neobuzdano širi u nekim područjima dramatično povećava izglede za pojavu novih, opasnijih sojeva virusa koji će ugroziti ceo svet.

Te bojazni došle su još više u fokus zbog prošlonedeljne pojave omikrona, novog zabrinjavajućeg soja koronavirusa prvi put identifikovanog na jugu Afrike.

SZO upozorava da ona predstavlja „visoki rizik” na globalnom nivou, premda se još ne zna da li je zaraznija, opasnija ili da li bolje izbegava zaštitu od vakcina od prethodnih sojeva.

„Niko nije siguran dok svi ne budu sigurni”, ponavlja direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus od početka pandemije.

Gautam Menon, profesor fizike i biologije na Univerzitetu Ašoka u Indiji, slaže se da je u interesu bogatih zemalja da i siromašnije zemlje dobiju vakcinu.

„Bilo bi kratkovido pretpostavljati da će rešiti problem ako vakcinišu samo sebe”, rekao je.

Dvostruka pandemija?

Ako svet ne reši tu nejednakost, stručnjaci upozoravaju da bi najgore moglo tek doći.

Jedan scenaro iz noćne more po SZO predviđa da se pandemiji kovida dopusti da nekontrolisano besni novim i sve opasnijim sojevima, a drugi virus koji prenose komarci poput zike izazove paralelnu pandemiju.

Pometnja, dezinformacije i migracijske krize izazvane begom iz područja s puno komaraca smanjili bi poverenje u vlasti i nauci, zdravstveni sistemi bi se urušili i nastupio bi politički haos.

To je jedan od nekoliko „mogućih“ scenarija, rekao je direktor SZO za krizne situacije Majkl Rajan i dodao:.

„Scenario dvostruke pandemije posebno zabrinjava jer sada imamo jedan virus koji je izazvao pandemiju i mnoge druge koji čekaju u redu“.

SZO poziva zemlje da potpišu međunarodni ugovor o borbi protiv pandemija kako bi se pripremile i sprečile buduće krize.

Nezavisno od toga kako se bude razvijala situacija sa kovidom, ovo sigurno nije poslednji opasni patogeni virus sa kojim će se svet susresti, zaključuju stručnjaci.