in

Pravili smo početničke greške, virus prilično predvidljiv

Šef katedre za imunologiju Univerziteta Arizona u Tusonu Janko Nikolić-Žugić kaže za RTS da se koronavirus ponaša prilično predvidljivo i ne veruje da ima još mnogo mesta da se menja. Na celom svetu pravljene su početničke greške, ocenio je profesor.

Janko Nikolić-Žugić, beogradski đak koji je krajem osamdesetih godina prošlog veka otišao u SAD, govorio je za RTS o epidemiološkoj situaciji u Srbiji i svetu, i rekao da ga od koronavirusa više izluđuju reakcije medija, čak i stručnjaka.

„Ono što su poruke, to je vrlo konfuzno. Sam virus mene nije preterano iznenadio, ni većinu imunologa i virusologa. To nije virus koji je došao s Marsa, to nije virus koji je napisao ponovo poglavlje virusologije i imunologije koje mi nismo znali. Virus se ponaša prilično predvidljivo“, objasnio je Nikolić-Žugić.

Međutim, kako je napomenuo, ono što se nikada nije desilo u poslednjih 100 godina jeste ovakva pandemija, mada se može uporediti sa epidemijom polija pedesetih godina.

„Imamo tu kakofoniju, imamo veliki broj mišljenja, naučnih, nenaučnih, polunaučnih, čak i naučnici koji se ne bave direktno virusologijom i imunologijom, lekari koji su iz drugih specijalnosti i te kako komentarišu šta se dešava. Oni, nažalost, ne razumeju sasvim koja su to pravila i o čemu se radi“, smatra Nikolić-Žugić.

Profesor ističe da su na celom svetu pravljene početničke greške. „Stvari koje smo jednom naučili ponovo smo morali da probamo, da vidimo da li smo stvarno naučili da li je to stvarno tako. Konkretno mislim na otvaranje i zatvaranje, nošenje i nenošenje maske, pranje ruku, dezinfekciju stvari koje smo kupili“, navodi Nikolić-Žugić.

Ocenjuje da je tim stvarima posvećivano mnogo više pažnje nego maskama, koje su, kako ističe, bile mnogo važnije i mnogo ključnije. „Pranje ruku je uvek važno, ne treba ga zapostaviti, ali nošenje maski je daleko iznad svega toga, dok nije bilo vakcine“, poručuje Nikolić-Žugić.

„Osnovna varijanta virusa se ponašala predvidljivo“

Ukazuje da se osnovna varijanta virusa, ona koja je izašla iz Vuhana, ponašala kompletno predvidljivo.



Izvor: RTS

„Bili smo sigurni da će taj virus mutirati u nekom momentu. Onog momenta kad su ljudi počeli da nose maske i da vode računa o distanci i kad je došlo do prvih zatvaranja, virus je mnogo manje osoba inficirao. Onda su u raznim društvima postojali pritisci da se otvore zbog ekonomije“, podseća profesor.

Problem je, dodaje, bio u tome što su ljudi „uleteli u tu priču“ da ne znaju ništa o koroni i da se virus ne može razumeti.

„Virus je RNK, kao i drugi RNK virusi radi ono što svi RNK virusi rade“, kaže Nikolić-Žugić i objašnjava da su to tri stvari: pokušaj da se brže širi, da izbegne početni imunološki odgovor domaćina i da pokuša da izbegne stečeni imunitet antitela.

Smatra da bi se, kada bi bolest imala posledice kao variola vera ili polio, svi ljudi vakcinisali.

„Nijedna vakcina nije 100 odsto efikasna. Postoje različiti nivoi. Vakcina protiv malih boginja je bila izuzetno efikasna, ali je to jedna izuzetno opasna vakcina, koju danas ne bi pravili. Slično je i sa vakcinom protiv žute groznice. Sve ove vakcine sada su daleko bezbednije“, navodi profesor.

Ističe i da sva istraživanja koja su objavljena do sada pokazuju da su ljudi koji su nakon vakcine imali ozbiljnije oblike bolesti ili su umrli, zapravo su imali ozbiljne defekte imuniteta i ranije.

„Ono što ne znamo, to je koliko su ljudi infektivni nakon što su dobili vakcinu“, dodaje Nikolić-Žugić i napominje da je te studije teže uraditi.

Upitan šta bi bila njegova prognoza i koliko ćemo se dugo još boriti sa ovakvim virusom, kaže da lično ne veruje da virus ima još mnogo mesta da se drastično menja.

„Delta varijanta je prilično uspešna varijanta koliko je mutirala. Ona je šest meseci išla eksponencijalno u Indiji, nešto kraće u Engleskoj, i onda je vrlo brzo i drastično opala“, navodi profesor.

Dodaje i da nivoi vakcinacije i te kako utiču na budućnost. „Mi smo sada u većini zemalja sveta na nekom nivou od oko 60 odsto kombinacije ljudi koji su zaraženi i koji su primili vakcinu. Nama po svim procenama treba 70 do 75 odsto izloženosti da bi taj imunitet krda bio dostignut i da pandemija više ne može da se širi na način na koji se širila“, navodi Nikolić-Žugić.

„Virus će se najverovatnije pretvoriti u neku vrstu novog gripa, u nešto sa čim živimo, gde nam može trebati buster vakcina na pet godina“, smatra profesor.

Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.