in

Ovde je problem što ljudi nemaju šansu, improvizujemo i fingiramo život

Već dugo na našim TV ekranima nema običnih ljudi, njihovih neobičnih priča, nema njihovih sudbina, važno je postalo nešto drugo, kaže novinarka i voditeljka Rada Đurić. A da nam je dobro, kaže – nije. “Znam da mojoj generaciji nije dobro, ali se ona pomirila da joj nije dobro. Ostavili smo u amanet mladim generacijam da se snalaze”, rekla je Đurić u Novom danu na N1.

Autorka emisije „Da sam ja neko“ u novoj sezoni, koja će se emitovati na TV N1 od 20. septembra, nastavlja da priča sa ljudima i o ljudima koji su nekom neko, ali i sa onima koji su neko sami sebi ili su to postali drugima, a da to nisu ni znali.

Treba nam, kaže, predah od teških političkih priča.

„Kada sam ja pokušavala da pronađem način kako će neki ljudi kojih nema u javnom prostoru, a to su uglavnom obični ljudi, obično-neobični, jer nijedan običan čovek neće pred kamere tako lako, ja se nadam da im malo pomognem da ispričaju o onome što ih muči, tada je i bila zamišljena emisija – i meni je bio potreban taj predah“, rekla je Đurić.

Gledanost je bila dobra, navodi.

„Što samo znači da smo podelili sudbinu. Ipak smo mi prošli svašta i sigurna sam da smo našli put do tih ljudi koji su prošli svašta. Mi ili živimo u prošlosti, ili živimo u budućnosti, vrlo neizvesnoj, jer vrlo slutimo da je ta budućnost ulepšana. Mislim da je ljudima potreban neki sadržaj gde će oni biti bitni i gde će njima slični biti bitni“, naglasila je Đurić.

Na žalost, dodaje, već dugo u javnom prostoru na našim TV ekranima nema ljudi i njihovih priča.

Govoreći o najjačim utiscima iz epizoda koje je radila do sada, Đurić kaže da „ne postoji osoba s kojom je pričala a da je nije iznenadila“.

„Svako od njih je probudio u meni interesovanje, rado bih se družila, slušala savete, tražila pomoć, otišla u kafanu s mnogima od njih. Deda Rada je priča koja je neprevaziđena, jer je to ozbiljan čovek koji vam pokazuje koliko u zivotu sve može biti vrlo jednostavno, da svaki san može biti ostvariv. Ali, ono što bih ja kao ideju emisije izdvojila, bio je razgovor u dahu, jedan na jedan, sa prodavcem spomenika, koji je i prodavac i menadžer i čovek koji 50 godina pravi te spomenike na buvljoj pijaci u Požarevcu. Svi gosti su na svoj način fenomenalni, govore koliko je toga što mi ne čujemo u jednom malom životu“, naglasila je Rada Đurić.

Na pitanje koliko bi im bilo drugačije da nam je politika drugačija, Đurić kaže:

„Ovde je problem što ljudi nemaju šansu, ne zato što su bolji ili lošiji od ostatka sveta, nego zato što veruju u sistem, i uvek su verovali, i žele da žive u zemlji koja će biti uređena tako da svako ima svoju šansu. Na žalost, to se nikad nije napravilo, i to jeste najveći problem. To jeste suština. Ljudi samo traže slično pravo. A mnogi su pronašli način kako da u njihovom malom životu ostanu za sebe autentični“.

Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić kazala je u ponedeljak za N1 da se nada da će izbori biti sa barem minimalno fer i demokratskih uslova ili ih neće biti. U međuvremenu su SSP, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Ne davimo Beograd, Zajedno za Srbiju i Pokret za preokret sačinili tekst „konačnog Sporazuma učesnika međustranačkog dijaloga“ i poslali ga evroparlamentarcima u Brisel, pozivajući se na njihov Nacrt radnog dokumenta pripremljen za sledeću rundu međustranačkog dijaloga. Lider DS-a Zoran Lutovac je izjavio da on još od 2018. zastupa stav da izbora nema ako nisu pošteni. Ako se raspišu lažni izbore, oni će, kaže, raspisati proteste.

„Lično mislim da ljudi nisu spremni za tu vrstu pobune. To ne znači da sam ja u pravu. Zašto? To da li im je dobro, šta je dobro, ne znam. Mojoj generaciji nije dobro, ali se ona pomirila da joj nije dobro. Ostavili smo u amanet ostalim generacijama da se snalaze, a mladi hoće da žive danas, neće da žive juče i neće da žive naš život“, kaže.

I dodaje: dijalog se ovde pogrešno shvata.

„Jedan čovek mi je, kad smo pokušavali da snimimo priču, rekao: ‘Ja dijalog vodim samo u krugu svojih prijatelja, onog trenutka kada se pojavi jači, tu više nema dijaloga, onaj drugi se povlači’. Ova sezona je zamišljena upravo da proveravamo zaboravljene reči: demokratija, dijalog, stid i sram, da definišemo te reči, da se setimo da one postoje“, navodi Đurić.

„Svi se kunu da rade u ime naroda“

O ekološkom protestu, Đurić kaže samo – da ne veruje da bilo ko od nas ne voli svoju zemlju.

„Ja ne verujem da neko ne voli ovu zemlju, ja volim, hoću da živim ovde, da li je normalno da mi stalno u životu stavljamo nešto ispod što bi moralo da bude iznad, a da se svi toliko kunemo da mi to radimo u ime naroda. Ajde da se vratimo i pročitamo spisak zaboravljenih reči“, rekla je Đurić.

Što se tiče samog ekološkog ustanka, kaže: „Videla sam da u nedelju, kada sam gledala protest, da ću razgovarati s makar tri ili četiri osoba iz Nedeljica i Pranjana. Ja želim da ti ljudi, ukoliko žele da pričaju sa mnom, se čuju, jer oni su neko, znaju tačno šta brane i u šta veruju“.

„Ja sam bila tamo, bila sam na Ceru, imala sam jednu epizodu s pčelarima, to je obiljna epizoda, oni su dobili od države subvencije, na stotine hiljada evra, to su naše pare, jer se ispostavilo da je to najkvalitetniji med. Bilo šta da se desi u tom ekosistemu, to više neće da postoji. Zamislite koliko je to loša strategija… Problem je što onog momenta kad se tamo otvori rudnik, kad se naruši ekosistem, biće nam jasno šta nas čeka u budućnost kada je reč o životnoj sredini“, naglašava Đurić.

Komentarišući pisanje štampe o kovid propusnicama, Đurić je iskrena – ta tema je postala umarajuća.

„Ne možemo da kažemo da problem u komunikaciji nam se događa u poslednje vreme, mi ni ranije nismo umeli da razgovaramo. Ja sam prestala da pričam o tome, ja sam se umorila od deljenja po svakoj osnovi u ovoj zemlji, ne želim da to bude tema koja će da podeli mene i moje prijatelje. Neki od njih su se razboleli, neki su na žalost otišli, strah mnogih je neopisiv. Kad pričam s njima, ja to osećam kao – strah od smrti, do bolesti i od bede“, rekla je Đurić.

Infektolog Vladimir Ilić izjavio je za jedne novine da „nije kriva korona, nego mi i država“.

„Tu se slažemo potpuno. Ja mislim da mi i dalje improvizujemo, sad je pitanje da li samo mi, ali prošlo je godinu dana, a mi i dalje improvizujemo. Mi i inače improvizujemo i fingiramo život“, navodi.

Za nju je vakcinacija „prirodna stvar“.

„Ja sam se vakcinisala među prvima, i nemojte me pitati zašto, meni je to prirodno. Ali mogu da razumem zašto neko govori da neće da se vakciniše, jer čuješ hiljadu i jednu priču… To su te neko priče koje, ako neko ne izađe da objasni, onda učestvuje u tome“, zaključila je Đurić.