in

Naučnik sa INEP-a o memorijskom imunitetu, kovid terapiji, antitelima i vakcini

Svesni smo da se srećemo sa novim virusom iz porodice koronavirusa koji je našao način da se veoma uspešno proširi u humanoj populaciji. U poslednje dve godine, naučnici širom sveta su detaljno proučili kako se ovaj virus prenosi, kako ulazi u ćelije i kakvu kliničku sliku daje.

Kako naš imunski sistem odgovara na virus i zašto je ovaj virus toliko uspešan u humanoj populaciji, zašto se tako brzo raširio su samo neka od pitanja na koja za N1 odgovara naučni saradnik sa Odeljenja za imunologiju i imunoparazitologiju Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) dr Sergej Tomić.

Zašto je ovaj virus toliko uspešan?

„Koronavirusi imaju razvijene mehanizme kako da zaobiđu imunski odgovor. U sastavu strukturnih proteina virusa koji se prepisuju sa virusne RNK, nalaze se i mali proteini koji inhibiraju interferonski odgovor kod domaćina”, kaže dr Tomić.

Kako napominje dr Tomić, ovo ne radi samo SARS -CoV-2, rade i drugi koronavirusi, ali ovaj je vrlo potentan i uspešan, obzirom da se vezuje za široko rasprostranjen receptor u našem organizmu.

„Naš imunski sistem kada prepozna virus, prvo odgovara visokom produkcijom interferona. Naučni radovi objavljeni u časopisu ‘Nature’, pokazali su da se kod pacijenata zaraženih virusom gripa javlja nagli skok interferona, malih signalnih molekula u našem imunskom sistemu, i to u prva tri dana, dok kod pacijenata sa COVID-19 interferonski odgovor kasni čak desetak dana ili se uopšte ne pojavljuje. Dakle, izostaje taj prvi i najvažniji alarmirajući signal našeg imunskog sistema da je virus prisutan”, kaže dr Tomić.

Sa druge strane, dodaje, i dalje je prisutna stimulacija imunskog sistema, ali one druge grane, koja podstiče nespecifičnu upalu.

„Na taj način naš imunski sistem dobija jednu zbunjujuću poruku, počinje da produkuje brojne inflamatorne citokine i bori se na način koji nije svrsishodan u eliminaciji virusa. Ovakav fenomen, neadekvatnog imunskog odgovora se dešava kod određenog broja ljudi, i kod njih se ispoljava teža klinička slika“, objašnjava on.

Iako je loš imunski odgovor češći kod gojaznih osoba ili onih koji uzimaju imunosupresivnu terapiju, nema generalnog pravila.

„Činjenica je da i mladi ljudi, sportisti, mogu da dožive fatalan ishod kao posledicu zaražavanja virusom. Ne zna se kod koga će taj ‘smrtonosni trik’ virusa da upali“, zapaža dr Tomić.

Šta su pokazala istraživanja kad su u pitanju pacijenti sa kovidom-19?

„Inicijalna istraživanja smo započeli još u martu 2020. kada je kod nas registrovan prvi slučaj, i zahvaljujući Ministarstvu prosvete nauke i tehnološkog razvoja, koje je podržalo studiju, i u saradnji sa timom vrhunskih lekara iz KBC Zemun, smo ispitivali imunski odgovor kod pacijenata sa različitim stepenom bolesti. Ono što smo identifikovali jeste da kod pacijenata sa teškom kliničkom slikom dolazi do velikog nakupljanja takozvanih mijeloidnih supresorskih ćelija. Ove ćelije se u organizmu inače diferenciraju u zrele mijeloidne ćelije koje su sposobne da pokrenu T- ćelijski odgovor, a koji je najvažniji u eliminaciji virusa“, objašnjava naš sagovornik i dodaje:

„Međutim, kod pacijenata sa težom kliničkom slikom ne dolazi do potpune diferencijacije mijeloidnih ćelija i one postaju imunosupresivne, parališu efikasan imunski odgovor i direktno doprinose inflamaciji i daljem razvoju bolesti“, zaključci su i studije objavljene u časopisu “Frontiers in Immunology“.

„Neposredno pre izbijanja epidemije u Srbiji, Fond za nauku nam je odobrio projekat koji upravo bavi mijeloidnim supresorskim ćelijama u autoimunskim bolestima, te smo bili u prilici da stečeno znanje brzo primenimo i u novonastaloj situaciji“, kaže dr Tomić.

Terapija

„Terapija koja bi bila usmerena na regulaciju mijeloidnih supresorskih ćelija bi najverovatnije pomogla oporavku i smanjenju smrtnosti kod ovakvih pacijenata”, kaže dr Tomić i dodaje da su interesantni novi lekovi koji su analozi nukleotida, a koji deluju tako što direktno ometaju replikaciju virusa.

„U našim ispitivanjima smo pokazali da neki od tih analoga imaju potencijal, ne samo da direktno spreče replikacijue virusa, već i da modulišu funkcije mijelidnih supresorskih ćelija“, kaže doktor.

Kako naglašava naučnik „za sve su neophodna dalja istraživanja koja mogu da se sprovedu samo kroz dobru finansijsku podršu i saradnju sa ekspertima iz različitih oblasti“.

„Jedan od dobrih primera je nedavno ispitivanje koje podržalo Ministarstvo nauke i zdravlja, a koje je sprovedeno u saradnji imunologa INEP-a, imunologa iz Amerike (prof. dr. Milan Basta), i timom vrhunskih lekara iz KBC ‘Dr Dragiša Mišović’ predvođenih prof. dr. Predragom Stevanovićem. U projektu je ispitivana primena intravenskih imunoglobulina (preparata obogaćenih antitelima iz seruma zdravih ljudi) u terapiji pacijenata sa težim oblikom kovida-19. Smatra se da ovi imunoglobulini deluju pre svega kao čistači, i da u toku davanja infuzije uklanjaju inflamatorne komponente koje doprinose pogoršanju bolesti“, ističe dr Tomić.

Kako objašnjava naučnik, ovde ideja nije da se direktno nacilja virus, već da se izvrši imunomodulacija na sistemskom nivou i na taj način spreči ta disfunkcija imunskog odgovora u kovidu-19.

„Inicijalni rezultati studije na manjem broju pacijenata su obećavajući, a deo rezultata je prikazan na Evropskom kongresu imunologa (ECI2021), koji su inače organizovali članovi Društva imunologa Srbije (ISoS) i Društva imunologa Turske (TSI). Ovakva terapija se još uvek ne primenjuje kod pacijenata, a nadamo se da će nakon objaviljvanja rezultata u recenziranom časopisu pomoći da se unaprede protokoli za lečenje pacijenata sa težim oblikom Kovida-19 kod nas i svetu“, naglašava dr Tomić.

Studija praćenja vakcinacije u Srbiji

Projekat čiji se deo takođe sprovodi u INEP-u (a u kom učestvuju i eksperti sa Medicinskog fakulteta u Beogradu i Instituta “dr. Milan Jovanović Batut”), je studija praćenja vakcinacije nakon četiri tipa vakcine, koliko ih ima u Srbiji a koji je podržan od strane Ministarstva nauke i zdravlja.

„Razvili smo fenomenalne metode za praćenje antigen-specifičnog T i B ćelijskog, kao i humoralnog imunskog odgovora nakon infekcije ili vakcinacije, a koje nam omogućavaju da uvidimo neke stvari koje do sada nismo mogli samo na osnovu merenja antitela“, kaže naučnik.

On primećuje da ljudi „manično mere nivo antitela, a nema dovoljno naučnih podataka koji bi rekli šta određeni nivo antitela znači za zaštitu organizma“.

„Većina seroloških testova na tržištu mere humoralni odgovor na ukupne ili pojedinačne komponente virusa, ali nema podataka koja frakcija tih antitela je neutrališuća, odnosno, koja je funkcionalna i koja nas štiti. U tom smislu trebalo bi istaći činjenicu da imunski odgovor na viruse uključuje i T ćelije, koje su zapravo i najvažnije u odbrani organizma od ovog patogena“, kaže dr Tomić.

Imunska memorija

Osnovne grane imunskog sistema su urođeni i adaptivni (stečeni) imunski sistem.

„Svojstvo imunske memorije poseduje samo adaptivni imunski sistem, odnosno T ćelije i B ćelije. Dve osnovne podgrupe T ćelija su pomoćničke CD4 T ćelije i citoksične CD8 T ćelije. Za antivirusni odgovor ključnu ulogu imaju CD8 T ćelije koje mogu da prepoznaju zaraženu ćeliju bilo gde u organizmu i ubiju tu ćeliju, odnosno ubijaju sam rezervoar replikacije virusa“, kaže naučnik i dodaje:

„Virus nakon ulaska epitelnu ćeliju koristi njenu mašineriju da bi se umnožio, ali naše ćelije sve novosintetisane proteine prikazuju i na površini, što je svojevrstan sistem kontrole kvaliteta. Upravo te proteine mogu da prepoznaju one CD8T ćelije koje su prethodno selektovane i edukovane od strane urođenog imunskog sistema“, kaže dr Tomić.

Dodaje da urođeni imunski sistem poseduje sve mehanizme za uklanjanje patogena, bez obzira koji je tip patogena u pitanju i uvek deluje na isti način.

„Nedavni podaci pokazuju da urođeni imunski sistem može posedovati i jedan poseban vid imunske memorije, odnosno može bolje da reaguje ako je prethodno bio izložen različitim patogenima, što je opisano kao fenomen treniranog imuniteta. Ponekad urođeni sistem nije dovoljan da nas zaštiti i potrebna mu je pomoć adaptivnog imunskog sistema koji je mnogo efikasniji u uklanjanju patogena” objašnjava naš sagovornik i dodaje da pri svakom sledećem susretu sa istim patogenom adaptivni imunski sistem može mnogo efikasnije, brže i specifičnije da ukloni patogen koji je prisutan“, kaže Dr Tomič za N1.

Značaj vakcine

„Vakcina je najefikasnija i najeftinija alatka za formiranje specifične imunske memorije. Memorijske T i B ćelije formirane nakon preležane infekcije opstaju više od 6 meseci u cirkulaciji (Dan i sar 2020, Science), a slično se očekuje i za vakcine koje se primenjuju u Srbiji, što potvrđuju i naši preliminarni podaci”, kaže naučnik za N1.

Dodaje da vakcinacijom edukujemo naš imunski sistem da brzo i efikasno reaguje pri ponovnom susretu sa virusom.

„Vakcina ne može da nas zaštiti od virusa, to samo može socijalna distanca i lična zaštita, ali može da nauči imunski sistem kako da se bori protiv njega. Sama činjenica da postoje memorijski limfociti će smanjiti verovatnoću da virus dâ pogrešan signal imunskom sistemu blokirajući interferonski odgovor. To se dešava kod onih ljudi koji nisu prokuženi, odnosno nikada nisu iskusili virus, ili njegove delove kroz vakcinaciju“, kaže naučnik.

Kako navodi dr Tomić, vakcinacijom se skraćuje period neophodan za punu aktivaciju adaptivnog sistema i pruža šansu vakcinisanoj osobi da brzo odreaguje na virus i efikasno ga ukloni.

„Vakcinacija je ključno oružje koje će nam pomoći da izađemo iz ove epidemije, pored mera zaštite i socijalne distance“, zaključuje dr Tomić.