admin
Od posledica infekcije koronavirusom, u jeku epidemije, u julu 2020. godine, preminuo je Nebojša Erić iz Novog Sada. Zbog sumnje da je u Kliničkom centru Vojvodine nesavesno lečen, njegova sestra Mirela Erić, inače i sama lekarka, podnela je prošle godine krivičnu prijavu protiv te ustanove. Komentar na ove optužbe iz Kliničkog centra nismo dobili ni posle više od mesec dana, a novosadsko tužilaštvo juče je odbacilo krivičnu prijavu. Bez obzira na to, doktorka Erić kaže da će se žaliti i da je u ovom i ostalim slučajevima potrebna objektivna istraga.
Erić za N1 kaže da je njen brat primljen u KC Vojvodine sa obostranom upalom pluća i sumnja da on tada nije dobio adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Kroz osam dana je preminuo. Na pitanje zašto sumnja na nesavesno lečenje, kaže:
„Za preživljavanje pacijenata u jedinicama intenzivnog lečenja od izuzetne važnosti je dobra organizacija, kao i formiranje multidisciplinarnih, uigranih timova. Pacijenti koji su smešteni u jedinicama intenzivnog lečenja moraju biti pod stalnim nadzorom lekara raznih specijalnosti. Nažalost, u timu nije bilo pulmologa. Niti jednom nije konsultovan. Za svo vreme boravka mog brata u jedinici intenzivnog lečenja, nije konsultovan niti pulmolog, niti radiolog, niti hematolog“, kaže doktorka.
Na pitanje kako zna da je tako kaže – „na osnovu medicinske dokumentacije“.
„Nažalost, kod mog brata preskočene su neke terapijske metode, preskočeni su lekovi i primat je data intubaciji. Nije dobio kortikosteroide kada je trebalo, a u vreme kada je moj brat hospitalizovan, u primeni je bio odgovarajući protokol lečenja, i u njemu je jasno navedeno da se kortikosteroidi daju pacijentima u cilju zaustavljanja progresije bolesti, kao i izbegavanja mehaničke ventilacione terapije“, objašnjava dr Erić.
Naglašava da je isto tako navedeno da se kortikosteroidi daju u cilju izbegavanja citokinske oluje. „Nažalost, kod njega su kortikosteroidi dati tek dan pred smrtni ishod“, kaže doktorka.
Ona je istakla da su mu kortikosteroidi dati u 18 sati uveče, u četvrtak, 9. jula kada je već bilo kasno. „Reanimacija pacijenta je već bila započeta, i tada je i dobio prvu dozu kortikosteroida, kada je već bilo kasno za sve“, dodaje.
Dr Erić je u krivičnoj prijavi navela je da je njen brat intubiran kada mu je zasićenost krvi kiseonikom bila 92 procenta.
„To je izuzetno čudno, pošto iz medicinske dokumentacije se vidi da je u timu bio jedan anesteziolog, znači, navodi se svakodnevno dva ili eventualno tri lekara, jedan koji se navodi je bio ili lekar opšte prakse ili specijalizant, a jedan od članova tima bio je anasteziolog. Anesteziolozi su se smenjivali, prema onome što mogu videti iz medicinske dokumentacije svaka 24 sata“, navodi Erić.
Prema njenim rečima, u protokolima je lepo i jasno navedeno da odluku o intubaciji treba da donese multidisciplinarni tim lekara, da se intubacija preduzima samo kada se iscrpe ostale metode lečenja. „Naravno, intubacija se ostavlja negde za kraj, zato što je nažalost jasno da pacijenti koji su intubirani imaju izuzetno malu stopu preživljavanja“, kaže.
„U trenutku kada je moj brat intubiran zanima me sa kim se konsultovao taj anesteziolog, da bi doneo tako važnu i ozbiljnu odluku, tako tešku odluku i koje terapijske mere i lekove je primenio da do intubacije ne dođe, da bi bila izbegnuta“, ističe Erić.
Problematično kod priključivanja na respirator je i da li je pacijent dao saglasnot da se priključi. „Ja kao lekar, mnoge kolege me znaju, uopšte nisam bila obaveštena. Mora postojati neki kontiunitet u lečenju pacijenta, neki plan“, dodaje.
„Nažalost, nisam mogla dobijati nikakve informacije, informacije koje sam dobijala kada se neko uopšte i javi od tih kolega bile su veoma šture, veoma, oprečne nepotpune. Stekla sam utisak da su ti lekari sa kojima razgovaram mladi, neiskusni i izbegavali su bilo kakva podpitanja, bilo kakvo proširivanje priče, u dve reči odgovore i to je to…“, priča doktorka.
Upitana da li je kasnije uspela da dođe do odgovora od kolega, kaže:
„Nažalost, jako je teško dobiti informacije. One retke kolege sa kojima sam uspela da razgovaram na tu temu kad sam pitala zašto nije dobijao kortikosteroide, rečeno mi je – greška u prepisivanju i šta bi bilo kad bi bilo. Rečeno mi je od jedne koleginice da je sve preduzeto za mog brata, pa čak i više nego za druge pacijente. Ne znam na osnovu dokumentacije šta je to više preduzeto“, kaže.
Njen slučaj, kako dodaje, nije usamljen budući da je kontaktirala ljude koji su izgubili članove uže porodice i mnogi sumnjaju. „Sve priče su vrlo slične i za očekivati je da bude još ovakvih slučajeva“, navodi Erić.
Iako je, kako kaže svesna da svog brata ne može da vrati, kao ni ostale porodice svoje voljene, ako se dokaže da se dešavaju takvi propusti to treba da nam posluži kao pouka, da naučimo iz grešaka, da se više ne ponavljaju. „Moramo da shvatimo koliko je ljudski život neprikosnoven i važan“, naglasila je.