in

Korona ubija podmuklo, taman kad pomisliš da je krenulo na bolje

Tviterašica Ivana ispričala je potresne činjenice o bolesti i smrti svog oca od posledica koronavirusa.

Njenu priču prenosimo u celosti:

“Na dan kada se moja majka vakcinisala, ocu je potvrđen kovid. Preležao je lako, i bilo je da prođe dva meseca, pa da se vakciniše. 25 dana kasnije dobio je mnogo jače simptome, ponovo pozitivan test, 6 dana na kućnom lečenju, potom tri nedelje u bolnici. Preminuo je u četvrtak.

Čovek koji je odradio 40 godina radnog staža bez ičeg jačeg od kijavice, nepušač, vitalan, 67 godina. Кada sam ga odvezla u Кovid bolnicu, rasplakala sam se, a momak na prijemu se smejao Šta vam je, on je lakši bolesnik, za čas će kući. Više ga nikada nisam videla.

Ovo ne pišem, jer mi trebaju izjave saučešća, lajkovi, ikakva pažnja, nemojte molim vas, imala sam je i imam mnogo od svih ljudi koji nas poznaju, svih divnih ljudi koji su došli, pisali, podržali, u neverici da se ovo desilo i da takvog čoveka više nema.

Pišem zbog onih koji vode kampanju da korona ne postoji i ne ubija. Ne dajte da vas zavaraju. Lično, želim im da umru u najgorim mukama, iako se stidim što nisam bolja osoba i što tako nešto mislim.

Pišem zato što je moj otac imao najbolju negu, i umro je dok ga je moja sestra od strica, medicinski radnik, držala za ruku. I svaku pojedinost toka njegove bolesti znam. Кorona postoji i ubija, podmuklo, taman kad misliš da je krenulo na bolje.

Napomenula bih da u trenutku smrti on nije bio kovid pozitivan, ali su posledice koje je virus ostavio na njegovim, do tada zdravim plućima, bile nesagledive. D dimer je bio 11.000 u trenutku smrti.

Svaki antikoronaš će vam reći haha, kako umro, a nije imao koronu. Ne slušajte ih. Pljunite ih kad god krenu da vam pričaju svoje teorije zavere.

Moj otac mogao je da živi još 20 godina, u slozi i ljubavi kakvoj smo do sada živeli. Više ga nema. Ne dajte da se to desi vašim dragim ljudima, ne podležite nebuloznim teorijama zavere internet sveznalica.

On sam bio je u dilemi oko vakcine, smatrao je da se ne zna još dovoljno, da je njemu imunitet jak, ne pije lekove, zdravo živi, pije razne čajeve itd. Ubrzo je promenio mišljenje, ali do vakcine nije stigao.

Tresu mi se ruke dok ovo pišem, i sve bih na svetu dala da je moj otac živ. Nikada ovde nisam pisala o ličnim stvarima, dešavanjima, niti sam ikog ubeđivala u svoje stavove, vezano za šta god. Ipak, osećam moralnu obavezu da ovo napišem, ako će spasiti barem jedan život.

Na najgori i najtužniji način smo imali uvid i u broj obolelih i preminulih, kao i stanje u kapeli, gde ljudi nemaju gde s telima.

Svako ko vam ikad kaže da je to laž, pljunite ga i u ime moje porodice” završava svoju priču Ivana.

Pavle ima 17 godina i sam je: Zbog korone je ostao bez oca, majka se bori za život