in

Istraživanja dokazuju korist od vakcinacije nakon oporavka od kovida-19

Kada naš imunski sistem dođe u kontakt sa SARS-CoV-2 koronavirusom, on se bori i proizvodi antitela. Sličan imuni odgovor izazivaju vakcine protiv koronavirusa. Međutim, još uvek postoji malo dostupnih podataka o snazi i izdržljivosti imunološke zaštite.

Tim koji predvodi profesora Karsten Vacl iz Lajbnicovog istraživačkog centra za radno okruženje i ljudski faktor Instituta za istraživanje rada (IfADo), u saradnji sa Maks Plank institutom za molekularnu fiziologiju (MPI) i Klinikum Dortmund, sada je bio u mogućnosti da detektuju visok nivo neutralizujućih antitela kod testiranih osoba čak i 300 dana nakon infekcije koronavirusom originalnom varijantom koronavirusa, piše Science daily.

Nakon potpune vakcinacije, oporavljene osobe su pokazali nivoe antitela oko pet puta više od onih koji su vakcinisani bez prethodne infekcije. To bi pružilo mnogo bolju zaštitu od teškog oblika bolesti u slučaju nove infekcije drugim varijantama koronavirusa.

Našu imunološku zaštitu obezbeđuju dva sistema koja rade ruku pod ruku. Kada je inficiran virusom, imunski sistem reaguje tako što proizvodi antitela koja mogu da spreče virus da inficira dalje ćelije. Istovremeno, takozvane T-ćelije ubice mogu da prepoznaju strane komponente virusa i tako unište već inficirane ćelije.

Tokom imunološke reakcije, antitela se stalno poboljšavaju i konačno su “skrojena” za patogena. Količina ovih neutralizujućih antitela pokazuje koliko dobro telo može da se bori protiv nove infekcije.

Jedinstvena saradnja između biohemičara, imunologa, kliničara i zdravstvenog odeljenja Dortmunda

“Kada je izbila pandemija koronaviusa, nas kao imunologe je naravno zanimalo kako se naš imunski sistem brani od koronavirusa. Zato smo zajedno sa kolegama sa Instituta Maks Plank i bolnice u Dortmundu razvili pouzdan sistem testiranja za otkrivanje neutralizirajućih antitela”, kaže direktor IfADo-a Karsten Vacl.

On dalje objašnjava “da  je potreban odgovarajući “mamac”, da bi ciljano mogla da se izvuku antitela iz krvi”.

Jedna od glavnih meta imunskog sistema je šiljasti protein, koji virus koristi da se veže za ljudske ćelije, a zatim ih inficira.

“Uspeli smo da proizvedemo deo ovog proteina, tačnije područje koje se spaja sa ćelijom, u visokoj čistoći u epruveti”, kaže  Jan-Erik Hofman, šef proizvodnje proteina u MPI Dortmund.

Sa ovom tačnom kopijom i uzorcima krvi iz “Klinikum Dortmund”, istraživači u IfADo-u su uspeli da razviju pouzdan i smislen sistem za detekciju antitela na koronavirus.

U bliskoj razmeni sa zdravstvenim odeljenjem u Dortmundu i bolnicom u Dortmundu, naučnici su koristili ovaj sistem da sprovedu studiju sa oko 140 volontera iz jedne zdravstvene ustanove u Dortmundu sa nekoliko dokumentovanih slučajeva infekcije SARS-CoV-2 na početku pandemije.

Pet puta veći nivo antitela nakon vakcinacije kod oporavljenih pacijenata

Efikasne količine neutralizujućih antitela protiv šiljastog proteina mogu se otkriti kod skoro svih osoba koje su bile pozitivne na SARS-CoV-2. Čak i nakon 300 dana, nivoi antitela jedva da su se smanjili kod tri od četiri ispitanika.

Međutim, testirane osobe su zaražene originalnom varijantom koronavirusa i izmerena su neutralizujuća antitela protiv originalnog spajk proteina. Kao što znamo, virus je sada evoluirao na takav način da imunitet na originalni virus trenutno nudi znatno manju zaštitu.

Zbog toga su istraživači takođe istraživali efekat vakcinacije sa vakcinama kompanija  AstraZeneka i Bajontek na imunski sistem.

Naučnici su došli do zapanjujućeg rezultata.

Nakon potpune vakcinacije, oporavljene testirane osobe razvile su do pet puta više neutralizirajućih antitela od vakcinisanih osoba bez prethodne infekcije. Ovo bi takođe trebalo da obezbedi bolju zaštitu od trenutnih varijanti.

“Sada postoji nekoliko studija o imunskom odgovoru nakon kovida-19. Naša studija se razlikuje od ove po tome što smo imali uzorke krvi pre i od prvih nedelja pandemije. Tako da smo tačno znali da li je testirana osoba već zaražena ili ne. Pored ovih nepristrasnih podataka, izuzetan je i dug period proučavanja od skoro godinu dana”, kaže Vacl.

On dodaje da su se “pravila igre  u međuvremenu promenila, naravno, jer postoje nove varijante poput omikrona”.

Međutim, važno je znati koliko dugo imunitet zapravo traje, jer to može da zaštiti i od teškog oblika bolesti u slučaj nove infekcije sa drugim varijantama koronavirusa.

Vacl kaže da trenutno takođe koriste zajednički razvijene testne sisteme za proučavanje imunskih odgovora na vakcine protiv kovida-19 i njihovu zaštitu od različitih varijanti koronavirusa.

“Ova studija je odličan primer uspešne interdisciplinarne saradnje koja ne samo da donosi važne naučne nalaze, već je i veoma relevantna za društvo“, naglašava dr Bernhard Šaf, direktor Odeljenja za pneumologiju i infektivne bolesti na “Klinikum Dortmund”.

Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.