Da li je kineska genetička ekspanzija opasna, koja je uloga Srbije i “Vatrenog oka”

Dok je veći deo Evrope bio zaključan u aprilu 2020, u Beograd je sleteo avion sa poklonom iz Kine – portabl laboratorijom “Vatreno oko” koja može da otkrije koronavirus iz sićušnih genetskih fragmenata koji patogeni ostavljaju iza sebe.

I to je, kako piše Vašington post, bila najmanja od njenih sposobnosti.

„Vatreno oko ne samo da je bilo izvanredno u razbijanju genetskog koda za viruse, ali i za ljude, sa mašinama koje mogu da dešifruju genetske instrukcije sadržane u ćelijama svake osobe na Zemlji, prema njegovim kineskim pronalazačima. Krajem 2021. godine, dok je pandemija i dalje besnela, srpski zvaničnici su objavili da rade sa kineskom kompanijom na pretvaranju laboratorije u stalni objekat, sa planovima za prikupljanje i čuvanje čitavih genoma, ili genetskih uzoraka građana Srbije.

Srpski naučnici bili su oduševljeni, kao i premijerka Ana Brnabić, odavši hvalu Kini što je Srbiji baš dala „najnapredniji institut za preciznu medicinu i genetiku u regionu“.

Ipak, kineske laboratorije „Vatreno oko“, od kojih je veliki broj doniran ili prodat stranim zemljama tokom pandemije, privukle su pažnju zapadnih obaveštajnih službi, usred narastajućih tenzija zbog kineskih intencija.

Neki analitičari vide velikodušnost Kine kao deo globalnog pokušaja da se iskoriste novi izvori veoma vrednih podataka o ljudskoj DNK u zemljama širom sveta.

Taj napor prikupljanja podataka, koji je u toku više od decenije, uključivao je kupovinu američkih genetičkih kompanija, kao i sofisticirane hakerske operacije, kažu američki i zapadni obaveštajni zvaničnici.

Ali nedavno je dobio neočekivani podsticaj od pandemije koronavirusa, što je stvorilo mogućnosti kineskim kompanijama i institutima da distribuiraju mašine za sekvenciranje gena i izgrade partnerstva za genetička istraživanja na mestima gde je Peking ranije imao mali ili nikakav pristup, rekli su zvaničnici.

Usred pandemije, laboratorije „Vatreno oko“ bi se brzo širile na četiri kontinenta i više od 20 zemalja, od Kanade i Letonije do Saudijske Arabije, i od Etiopije i Južne Afrike do Australije. Nekoliko, poput beogradske, sada funkcionišu kao stalni centri za genetsko testiranje.

„Kovid-19“, rekao je jedan viši analitičar američke obaveštajne službe koji pomno prati kineski biotehnološki sektor, „bila su vrata“.

Kina poriče da je na neprimeren način stekla pristup genetskim podacima

Portparol Ambasade Kine u Vašingtonu Liju Pengju odbacio je svaki nagoveštaj da su kineske kompanije na neprimeren način stekle pristup genetskim podacima.

On je istakao da su laboratorije „Vatreno oko“ pomogle mnogim zemljama da se izbore sa opasnom pandemijom i nastavljaju da igraju ključnu ulogu u skriningu za rak i druge bolesti.

BGI grupa, kompanija sa sedištem u Šenženu koja je stvorila „Vatreno oko“, kazala je da nema pristup genetskim informacijama koje je laboratorija u Beogradu prikupila.

Međutim, američki zvaničnici primećuju da je BGI odabrao Peking za uspostavljanje i upravljanje Kineskom nacionalnom bankom gena, ogromnom i rastućom državnom riznicom koja sada uključuje genetske podatke izvučene od miliona ljudi širom sveta.

Pentagon je prošle godine zvanično naveo BGI kao jednu od nekoliko „kineskih vojnih kompanija“ koje posluju u Sjedinjenim Državama, a procena američkih obaveštajnih službi iz 2021. povezala je kompaniju sa globalnim naporima Pekinga da se dobije još više ljudske DNK, uključujući i iz SAD.

Američka vlada je takođe stavila na crnu listu kineske podružnice BGI zbog navodnog pomaganja u analizi genetskog materijala prikupljenog unutar Kine kako bi pomogla vladinim akcijama protiv etničkih i verskih manjina u zemlji. BGI je u izjavi za Vašington post okarakterisao akcije SAD protiv kompanije kao donet4e „pod uticajem dezinformacija“ i rekao da BGI Grupa „ne toleriše i nikada neće biti umešana u bilo kakvo kršenje ljudskih prava“.

„Ništa u BGI Grupi nije u državnom vlasništvu ili pod državnom kontrolom, a sve usluge i istraživanja BGI Grupe pružaju se u civilne i naučne svrhe“, saopštila je kompanija.

Vašington post piše da je „težnja Pekinga da zbriše DNK širom planete povremeno izazivala kontroverze, pogotovu posle Rojtersove serije iz 2021. o aspektima projekta“.

Geni kao biološko oružje

Kineski akademici i vojni naučnici takođe su privukli pažnju debatom o izvodljivosti stvaranja biološkog oružja koje bi jednog dana moglo ciljati populacije na osnovu njihovih gena. Genetski zasnovano oružje stručnjaci smatraju dalekom perspektivom, u najboljem slučaju, a čini se da su neke rasprave podstaknute zvaničnom paranojom o tome da li Sjedinjene Države i druge zemlje istražuju takvo oružje.

Zvaničnici američke obaveštajne službe veruju da se globalni napor Kine uglavnom svodi na to da pobedi Zapad ekonomski, a ne vojno. Ne postoje javni dokazi da su kineske kompanije koristile strani DNK iz drugih razloga osim naučnih istraživanja.

Kina je najavila planove da postane svetski lider u biotehnologiji do 2035. godine i smatra da su genetske informacije – koje se ponekad nazivaju „novo zlato“ – ključni sastojak naučne revolucije koja bi mogla da proizvede hiljade novih lekova.

Ako pobedi u tehnološkoj trci, Kina će dobiti značajnu ekonomsku i stratešku polugu protiv svog glavnog rivala, Sjedinjenih Država, rekla je Ana Puglisi, bivša glavna nacionalna kontraobaveštajna službenica američke obaveštajne zajednice za istočnu Aziju.

„Upravo smo na pragu da počnemo da shvatamo i otkrivamo šta rade geni“, rekla je Puglisi, sada viša saradnica u Centru za bezbednost i nove tehnologije Univerziteta Džordžtaun.

„Ko god stigne prvi, kontrolisaće mnogo zaista neverovatnih stvari. Ali postoji i potencijal za zloupotrebu”, dodala je.

U kineskom strateškom planu da postane glavna globalna sila 21. veka, nekoliko oblasti je značajnije od borbe da se postane gospodar ljudskog genoma.

„Napravljeno u Kini 2025“

Peking je 2015. objavio svoj plan „Napravljeno u Kini 2025“, u kojem je biotehnologija navedena kao glavni cilj za vladine investicije i stub ekonomske budućnosti zemlje. Godinu dana kasnije, kao korak ka ispunjenju te vizije, vladajuća Komunistička partija pokrenula je program vredan devet milijardi dolara, namenjen da Kina postane globalni lider u genetskim naukama, počevši od ogromnih napora da se prikupi i analizira ljudski DNK.

U to vreme, otkriće alata za uređivanje gena, kao što je CRISPR, budilo je nadu u nove lekove protiv raka i moguće tretmane naslednih bolesti koje su dugo smatrane neizlečivim. Uz velike investicije u ovoj oblasti, Kina je nagovestila da namerava da se takmiči i pobedi u međunarodnom takmičenju, kako bi na tržište izbacila nove lekove i terapije zasnovane na genima.

„Ako Kina može da postane jedini ili glavni snabdevač važnog novog leka ili tehnologije, ona će dobiti polugu“, kaže visoki zvaničnik američke obaveštajne službe koji pažljivo prati kineski biotehnološki sektor.

Taj zvaničnik je, kao i drugi, želeo da ostane anoniman kao uslov da bi razgovarao o osetljivim procenama kineske strateške putanje.

„Ako Kina dobije kritičnu masu podataka – i ako budu u stanju da analiziraju i iskoriste podatke – mogu da kooptiraju budućnost“, naveo je.

Nije lako doći do te kritične mase podataka, jer ne može bilo koja DNK. Da bi razvila lekove za globalno tržište, Kini su potrebni veoma različiti izvori genetskih informacija, zajedno sa istorijatom pojedinačnih pacijenata, koji pružaju kritičan kontekst, kažu istraživači. Dakle, početkom prošle decenije, Kina je počela pojačano da nabavlja takve zapise.

Kompanija Complete Genomics iz San Hozea i američki lider u tehnologiji sekvenciranja gena, 2013. godine je kupila BGI Group, kinesku kompaniju koja se ranije zvala Peking Genomics Institute, za 118 miliona dolara. U to vreme, BGI je bio u procesu uspostavljanja Kineske nacionalne banke gena, kojom bi upravljao u ime Pekinga kao prvim skladištem genetskih informacija na nacionalnom nivou u zemlji.

Takođe je bila podržana gotovinskom infuzijom od 1,5 milijardi dolara iz Kineske razvojne banke, kako bi podstakla njenu potragu da postane globalni konkurent na rastućem tržištu opreme za genetsko sekvenciranje.

BGI je, u izjavi za The Post, rekao da se njena korporativna porodica bavi „globalno priznatim naučnim istraživanjima” u skladu sa „svim potrebnim zakonima i propisima” i pružila je ključnu pomoć zemljama koje se bore protiv Kovid-19 i drugih zdravstvenih kriza.

„Verujemo u transparentno, kolaborativno istraživanje i otvoreno deljenje rezultata“, rekao je BGI.

„Ovaj pristup, sproveden u skladu sa globalnim naučnim i etičkim standardima, podržao je naš rad od Projekta ljudskog genoma 1999. godine i doveo je do velikog napretka u nauci o životu, kao i boljem razumevanju biodiverziteta i sveta oko nas“, dodao je.

BGI-jeva akvizicija kompanije Complete Genomics pozicionirala je kompaniju kao globalnog igrača na visoko konkurentnom tržištu za tehnologiju sekvenciranja gena. BGI je kupio patente za mašine za sekvenciranje DNK američke firme i ubrzo počeo da proizvodi i prodaje opremu preko novoosnovane kompanije koja ostaje deo BGI porodice.

Do 2019. godine, kroz poslovna partnerstva i kupovinu akcija, skoro dvadesetak kineskih kompanija steklo je prava na genetske podatke i drugu privatnu evidenciju američkih pacijenata, prema izveštaju za 2019. koji je pripremila Komisija za ekonomsku i bezbednosnu reviziju vlade SAD i Kine.

Strahovanja SAD

Tokom istog perioda, američki službenici za sprovođenje zakona su pratili pokušaje hakovanja u koje su bile uključene kompanije sa velikim količinama genetskih podataka. Optužnica Ministarstva pravde iz 2019. optužila je kineske operativce za ilegalni pristup bazama podataka pacijenata u četiri američke kompanije. Veruje se da su hakeri izvukli privatne zdravstvene podatke, uključujući informacije o DNK, više od 80 miliona Amerikanaca, prema tužiocima.

Strahovanje od kineske zloupotrebe DNK podataka izazvalo je reakciju u Severnoj Americi i Evropi poslednjih godina.

BGI, čiji proizvodi uključuju popularni komplet za neonatalni genetski skrining pod nazivom NIFTI, koji se prodaje u više od 50 zemalja, našao se pod lupom zbog zabrinutosti da bi Kina mogla da iskoristi privatne zdravstvene informacije miliona trudnica.

Norveški nacionalni savet potrošača prošle godine je izdao upozorenje ženama koje koriste testove, navodeći rizik da bi kineska vlada mogla da pristupi privatnim informacijama. Zdravstveni zvaničnici u Nemačkoj i Sloveniji takođe su rekli da istražuju potencijalnu zloupotrebu podataka iz neonatalnih testova od strane Kine. BGI kaže da kompanija nije zadržala nikakve lične podatke sa NIFTI testova niti je prenela u Kinu.

Pandemija je kineskim biotehnološkim firmama pružila neočekivanu priliku. U januaru 2020, manje od mesec dana nakon što su kineski zvaničnici prijavili prve bolesti od novog koronavirusa u Vuhanu, Kina, BGI Group se uključila u rane napore da dešifruje ceo genom onoga što je postalo poznato kao SARS-CoV-2. U roku od nekoliko nedelja, BGI bi brzo nastavio sa komercijalnim testovima za novi virus, a Kina bi donirala milione svojih testnih kompleta zemljama širom sveta.

Takođe u januaru 2020. godine, usred brzog širenja virusa širom planete, BGI je predstavio novi prenosni objekat za testiranje na koronavirus, nazvan Huo-Ian na mandarinskom – „Vatreno oko“ na engleskom. Ime je izvedeno od mitskog kineskog kralja majmuna koji je mogao da progleda kroz maske da bi uočio prevarante u kraljevskoj palati.

Tokom narednih meseci, BGI bi proizveo oko 100 laboratorija u različitim konfiguracijama. Vizuelno najupečatljivije su „vazdušne laboratorije“, koje se nalaze u omotaču od mekane plastike koja se može brzo naduvati – poput skoka na mesec na dečijoj zabavi. Unutrašnjost laboratorija je opremljena sofisticiranim mašinama napravljenim za ono što kompanija naziva „detekcija nukleinskih kiselina visoke propusnosti“. Izveštaj akcionara kompanije opisuje laboratoriju kao sistem „sve u jednom“ koji takođe „gradi genetsku računarsku platformu u oblaku kroz sveobuhvatnu upotrebu velikih podataka“.

BGI je rekao da je sofisticirana oprema u skladu sa verom kompanije u „otvoreno deljenje naučnih alata i otkrića“ kako bi se obezbedile „najveće koristi za celo čovečanstvo“. Ali izveštaj američko-kineske komisije za ekonomski i bezbednosni pregled iz 2020. ponudio je oštriju procenu svrhe laboratorija Fire-Eie:

„Ove laboratorije“, navodi se u izveštaju, „pružaju kineskim istraživačima heterogene genetske podatke koji služe kineskim ambicijama da dominiraju tržištem biotehnologije.

Dolazak Vatrenog oka u Srbiju

Dolazak prvog srpskog „Vatrenog oka“ u aprilu 2020. propraćen je tolikom pompom kolika je mogla da se napravi u zemlji u striktnom karantinu.

Neki od najviših lidera balkanske zemlje izašli su u hirurškim maskama da dočekaju kineske diplomate i da se zvanično zahvale Pekingu na pružanju ključne pomoći. Srbija je dobila dve laboratorije, a još dvadesetak zemalja, uglavnom u Africi i na Bliskom istoku, dobilo bi najmanje jednu.

„Dobili smo podršku i pomoć Kine u medicinskom materijalu, stručnjacima, tehnologiji i iskustvu od prvog dana borbe protiv koronavirusa“, rekla je Brnabić, premijerka Srbije, predstavnicima BGI-a nakon što su laboratorije stigle u aprilu. „Bez kineske pomoći, ne bismo mogli da dobijemo bitku.

Srbija, sa oko sedam miliona stanovnika, na kraju je prijavila 18.000 smrtnih slučajeva od kovid-19. Stopa smrtnosti bila je na najvišem nivou među zemljama u svetu, ali nešto bolja od mnogih njenih balkanskih suseda. Srpski zvaničnici i poslovni lideri su u više navrata izražavali svoju zahvalnost Kini, uključujući ogromne bilborde u glavnom gradu sa rečima „Hvala, brate Si“, aludirajući na kineskog lidera Si Đinpinga.

Mereno u evrima, pomoć Evropske unije Srbiji tokom pandemije daleko je premašila kinesku, ali ne pro-EU. Bilbordi su nikli u gradu koji još uvek gaji duboku ogorčenost zbog NATO bombardovanja glavnog grada tokom rata oko Kosova pre dve decenije, podseća Vašington post.

Do jeseni 2021. pandemija je počela da bledi. Ali u decembru je Srbija objavila da je, uz pomoć Kine, pretvorila beogradsku laboratoriju u stalni objekat za genetsko testiranje. Oprema je premeštena na periferiju prestonice, a kineski i srpski zvaničnici ponovo su se okupili da bi otvorili „Srpski centar za sekvenciranje i bioinformatiku genoma“, prvu laboratoriju u zemlji koja se specijalizovala za dešifrovanje celih genoma ljudskih subjekata. Oprema će biti kineska, rekli su zvaničnici, a BGI će obezbediti kineske stručnjake koji će pomoći u postavljanju laboratorije i obuci njenog osoblja.

Laboratorija u Beogradu se ne ističe. Zauzima mali prostor unutar sveže ofarbane trospratne poslovne zgrade u pretežno stambenoj zoni, nekoliko milja od gradskih univerziteta i komercijalnog centra. Srpska zastava i nenaglašen znak najavljuju prisustvo laboratorije na srpskom i engleskom jeziku. Usamljeni stražar je nedavno letnje večeri oterao nepozvane posetioce sa natkrivenog trema.

Jelena Begović, srpska naučnica koja je nadgledala laboratoriju „Vatreno oko“ u prve dve godine, nedavno je unapređena da vodi Ministarstvo nauke Srbije. Ona je odbila zahtev za intervju, a njen kabinet nije odgovorio na zahtev za obilazak objekta. Begović je, u javnim komentarima o preuređenoj laboratoriji, rekla da je Srbija nametnula stroge standarde bezbednosti i privatnosti i sledila „odgovorne” smernice o razmeni podataka.

BGI je, u izjavi za The Post, rekao da je laboratorija „u vlasništvu i pod upravom Srbije, a ne BGI“, i dok kompanija obezbeđuje opremu, znanje i obuku, „nema pristup podacima“. Ipak, u prošlogodišnjem saopštenju za javnost BGI izgleda da sugeriše barem ograničen aranžman za deljenje podataka tokom faze pokretanja beogradske laboratorije. Da bi se obezbedila kontrola kvaliteta, „lokalni (beogradski) tim se pored sa rezultatima sekvenciranja koje etablirani tim na drugoj lokaciji proizvodi“, kaže se. U Srbiji ne postoje drugi centri za sekvencioniranje celog genoma.

Ubrzo nakon otvaranja privremene beogradske laboratorije, Begović je takođe priznala da je deljenje podataka sa BGI sastavni deo partnerstva Srbije sa kineskom kompanijom.

„Informacije su danas ponekad vrednije od zlata“, rekla je Begović na upit medija.

„U tom smislu, ovo je za njih i izvor informacija o ovom regionu“, dodala je.

Korporativni dokumenti BGI iz 2022. godine potvrđuju da je kompanija „ugrabila priliku“ tokom pandemije da „proširi globalni sistem usluga precizne medicine“ svojom mrežom laboratorija „Vatreno oko“.

U izveštaju akcionara navedene su laboratorije među 350 inostranih partnerstava koja su obezbedila „napredne platforme za istraživanje genoma i mogućnosti bioinformatičke analize širom sveta“.

Neke od laboratorija koje je obezbedio BGI i njegova dobrotvorna podružnica, Fondacija Mamut, bile su privremene: Saudijska Arabija je 2022. postavila mesta za testiranje u Meki pre hodočašća na hadž, a etiopski zvaničnici su instalirali laboratoriju Vatreno oko na terminalu na Adis Abeba aerodromu.

Ostali sporazumi su izgledali trajniji, pošto su laboratorije postale pripojene istraživačkim centrima u Letoniji, Južnoj Africi, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Srbiji.

Mapiranje DNK

U martu 2023. zvaničnici UAE su objavili Nacionalnu strategiju genoma koja ima za cilj mapiranje DNK svakog emirata, koristeći opremu za genetsko sekvenciranje koju je isporučio BGI. Saopštenja za štampu u kojima se opisuje nekoliko prekomorskih partnerstava BGI Grupe navela su ih kao istinska zajednička ulaganja sa vlasništvom „50-50“ ili „strateškom“ saradnjom na istraživanju.

Zvaničnici američke obaveštajne službe rekli su u intervjuima da imaju ograničen uvid u to kako BGI rukuje informacijama o DNK dobijenim u inostranstvu, uključujući i da li genetski podaci iz laboratorija Vatreno oko na kraju završavaju u kompjuterima kineske vojske ili obaveštajnih službi.

Ono što se zna je da su partnerstva kao što su laboratorije Vatreno oko „izvor (genetskih) podataka o sekvenciranju“ i da su podaci „dostupni Komunističkoj partiji Kine i Narodnooslobodilačkoj vojsci“, rekao je američki analitičar specijalizovan za Kineske biotehnološke politike.

„Genetske informacije Kina smatra obaveštajnim bogatstvom“, rekao je analitičar.

Kineski zakon jasno navodi da kineska vlada može pristupiti svim informacijama prikupljenim korišćenjem BGI mašina. Zakon o nacionalnoj obaveštajnoj službi usvojen 2017. predviđa da su kineske firme i građani zakonski obavezni da dele vlasničke informacije dobijene u stranim zemljama kad god se to zatraži.

Od 2019. Kina je takođe revidirala pravni okvir koji reguliše sopstvene ogromne genetske resurse, redefinišući ih kao strateški nacionalni resurs i strogo ograničavajući pristup stranim entitetima iz razloga koji uključuju nacionalnu bezbednost. Prema sadašnjem kineskom zakonu, stranim subjektima je zabranjeno da prikupljaju genetski materijal u zemlji ili da premeštaju takve resurse u inostranstvo.

U Letoniji, gde je podružnica BGI otvorila lokalnu filijalu za prodaju usluga genetskog sekvenciranja, zvaničnici domaće bezbednosne agencije upozorili su kupce da budu oprezni i da ne budu pod uticajem uveravanja kompanije o zaštiti privatnosti podataka.

„Kineske kompanije iz privatnog sektora su u velikoj meri pod kontrolom kineske vlade i od njih se zahteva da sarađuju sa kineskim vlastima, uključujući specijalne službe, kada je to potrebno“, navodi se u saopštenju letonskog Biroa za zaštitu ustava za The Post.

Odbijajući da razgovara o konkretnim podacima kompanije, biro je rekao: „Aktivnost kineskih kompanija u Letoniji povezana je sa obaveštajnim rizicima. Stoga su takve kompanije pod pažnjom službi bezbednosti.

Grupe za građanske slobode su dokumentovale sistematske kineske kampanje za nasilno prikupljanje biometrijskih podataka od stanovnika provincija sa velikom populacijom Tibetanaca i Ujgura, dve manjinske grupe koje su bile žrtve organizovane kineske represije.

Počevši od 2017. godine, policija je tražila uzorke krvi, kao i skeniranje dužice i otiske prstiju od svih odraslih stanovnika zapadne provincije Sinđijang, navodi Human Rights Watch. Sinđijang je dom za 12 miliona pretežno muslimanskih Ujgura. Slična kampanja pokrenuta je 2020. u autonomnom regionu Tibeta, izvestila je grupa.

Kina: Nemamo genetski modifikovano biološko oružje i ne planiramo ga

Kampanje prikupljanja DNK citirale su i Trampova i Bajdenova administracija u svojim akcijama stavljanja kineskih biotehnoloških kompanija na crnu listu u poslednje tri godine. U martu je američkim kompanijama zabranjeno da posluju sa dve podružnice BGI – BGI Research i BGI Tech Solutions – zbog potencijala za „skretanje na kineske vojne programe“, navodi se u saopštenju Ministarstva trgovine – tvrdnja koju kompanija odbacuje.

Kineska ambasada je u izjavi za Post navela da su sankcije „još jedan primer da Sjedinjene Države izmišljaju izgovore i koriste sva sredstva da potisnu kineske kompanije”.

Izdvajanje etničkih manjina je namerno, kažu grupe za ljudska prava. U rukama kineskih policajaca, biometrijski podaci su moćno sredstvo za identifikaciju ljudi koji se smatraju potencijalnim izazivačima problema. DNK uzorci mogu povezati osumnjičene sa protestima ili pomoći policiji da locira članove porodice koji bi mogli biti podvrgnuti pritisku zbog ponašanja rođaka.

„To je deo arhitekture društvene kontrole i veoma je efikasan alat za psihološki pritisak“, rekao je Iv Moro, belgijski računski biolog koji piše o zloupotrebi veštačke inteligencije i genetskih podataka od strane vlada za nadzor ili represiju. „Bilo da je baza podataka DNK efikasna, postoji strah koji je izazvan masovnim primenom ove tehnologije.

Kineske oružane snage takođe pokazuju povećano interesovanje za genetske nauke.

Kina kaže da nema genetski modifikovano biološko oružje i ne planira da ga stvori. Ali istaknuti vojni zvaničnici su javno tvrdili da je oružje zasnovano na genetici neizbežno.

Godine 2017, ažurirana verzija autoritativne publikacije vojne strategije Univerziteta nacionalne odbrane kojim upravlja Narodnooslobodilačka vojska dodala je odeljak o biološkom ratu koji naglašava važnost „specifičnih etničkih genetskih napada“ u budućem ratu – ideja koju od tada ponavlja nekoliko kineskih vojnih naučnika u kontekstu odvraćanja.

„To može biti precizan, ciljani napad koji uništava rasu, ili određenu grupu ljudi, ili određenu osobu, Njegova potencijalno ogromna ratna efikasnost može doneti ekstremnu paniku ljudskim bićima“, navodi se u tekstu koji je u martu 2020. objavio u državnim medijima Kang Jaovu, vanredni profesor na univerzitetu. „Ima visok tehnološki sadržaj, nisku cenu i veliku pretnju“, istakao je.

Da li genetika može da postane buduće oružje?

Da li genetika može postati osnova za buduće oružje ostaje predmet nagađanja. Mnogi stručnjaci veruju da biološko oružje koje bira mete na osnovu njihovog DNK sastava danas nije tehnički izvodljivo i možda neće biti mnogo godina, ili možda decenija.

Američka studija iz 2021. koju su sproveli američki stručnjaci za oružje zaključila je da je interesovanje Pekinga za genetsko oružje delimično vođeno percepcijom da bi Kina bila posebno ranjiva ako njeni protivnici prvo razviju tehnologiju. U poređenju sa drugim zemljama – a posebno sa Sjedinjenim Državama – stanovništvo Kine je uglavnom homogeno, sa više od 90 odsto njenih ljudi koji su etnički Han Kinezi.

„Čini se da Kina prepoznaje sopstvenu ranjivost na genetsko ciljanje“, pišu autori „Naučne procene rizika od sistema genetskog oružja“ iz 2021. godine, koju je objavio Džejms Martin centar za studije o neproliferaciji u Montereju, Kalifornija. Studija navodi da su američki vojni zvaničnici takođe „zabrinuti zbog mogućnosti genetskog oružja“ i preduzeli su studije, uključujući izveštaj Nacionalne akademije nauka iz 2020, kako bi procenili da li je zemlja u opasnosti.

Američki zvaničnici i stručnjaci priznaju neizvesnost o krajnjim namerama Kine. Za sada, kroz gomilanje velikih količina DNK podataka, Peking stvara sredstvo koje može koristiti u budućnosti — kao ekonomski resurs, ili možda na druge načine. Ciljevi kompanija koje pribavljaju podatke „često udobno, a ne nužno slučajno, usklađeni su sa nacionalnim i globalnim ciljevima Pekinga“, rekla je Elsa Kanija, istraživač specijalizovan za kinesku vojnu strategiju i nove tehnologije i pomoćni viši saradnik u Centru za novu američku bezbednost, vašingtonski tink-tenk.

„BGI se pozicionirao kao nacionalni centar gravitacije za masovno prikupljanje informacija o nacionalnoj genetici i genomici“, rekla je Kanija.

„I veruje se da su ta vrsta biopodataka – od strane Komunističke partije Kine, Pekinga, kineskih kompanija poput BGI – potencijalno strateški korisni“, ocenila je.