in

Da li i kada raditi testiranja na antitela, koji testovi su najpouzdaniji…

Marija Gnjatović sa Instituta za primenu nuklearne energije izjavila je za N1 da je važno da se testiranje na kovid drži pod kontrolom i koriste kvalitetni seritifikovani testovi. Prema odluci Vlade, test za kovid propusnice, bilo da je antigenski ili na prisustvo antitela radi se samo u laboratorijama u državnom vlasništvu koje su akreditovane. Gnjatović kaže da se sa tom odlukom slaže, jer uzimanje uzorka, kada se uradi neprofesionalno, može da dovede do lažnih rezultata i stvaranja lažne sigurnosti da smo bezbedni.

Ona je u „Danu uživo“ N1 rekla i da što se tiče zelenog sertifikata, kao i kovid propusnica oduvek mogao da se unese samo rezultat dobijen u državnim laboratorijama, kako za antitela, tako i za antigenske testove. Gnjatović kaže da privatne laboratorije i dalje mogu da rade testiranje i na antitela i ispitivanje antigenskim testom, ali takvi rezultati se nikad nisu unosili u zeleni sertifikat. Dodaje da je ona za to da se to pravo proširi i na privatne laboratorije, pod uslovom da se koriste kvalitetni, od EU sertifikovani testovi i da ih izvode osobe koje su obučene za to.

Istakla je da ne može da komentariše odluku države da se prihvataju testovi samo iz državnih laboratorija i dodala da zna da se u većini laboratorija u zemlji koriste kvalitetni testovi.

„EU je formirala radnu grupu da kontroliše kvalitet testova i postoji spisak odobrenih testova. Većina laboratorija takve testove koristi. Ne bih mogla da komentarišem odakle odluka Vlade da važe samo testovi iz državnih laboratorija“, istakla je Gnjatović.

Upitana šta je sigurnije, uraditi antigenski ili test na antitela, ona kaže da ta dva testa daju potpuno različite informacije. Antigenski se koristi da dokaže da li smo trenutno inficirani i on je pouzdan u samo prvih sedam dana od pojave simptoma. Pored toga, najveći broj testova ima osetljivost oko 80 osto i mogu se „desiti propuštanja“ posebno kod asimptomatskih slučajeva, rekla je Gnjatović.

Kada su u pitanju testovi na antitela, ona su dokaz da smo nekada bili izloženi virusu i koriste se i da pokažu da smo preležali kovid. Dr Gnjatović kaže da je veliki broj ljudi prošao infekciju, a da nije u radio PCR test, pa su išli na jeftiniju varijantu da dokažu pristustvo antitela i ona jesu dokaz da će te osobe biti mnogo ređe nosioci virusa, budući da se reinfencije retko dešavaju i ti ljudi jesu zaštićeni.

Izvor : N1

Upitana da li su testovi na antitela validni i da je bilo raznih mišljenja i preporuka lekara da ih ne bi trebalo raditi, Gnjatović kaže da što se tiče prirodne infekcije, odnosno zaražavanja koronavirusom, jasno da antitela ukazuju da je ta osoba zaštićena, budući da su reinfekcije retke. Kaže i da količina antitela posle preležanog kovida zavisi i od toga koliko su bili ozbiljni simptomi, a da ozbiljnija klinička slika izaziva veći broj antitela.

Ona je rekla i da posle vakcina antitela u proseku traju oko šest meseci i da je kod svih vrsta vakcina to vrlo slično.

Ukazuje i da su odgovori organizma na vakcine individulani i po dužini trajanja antitelnog odgovora i zaštite koju pružaju.

Gnjatović je naglasila da je sigurno da kombinacija prirodne infekcije i vakcine daju dobru i dugotrajnu zaštitu.

Prirodni imumitet stečen pre vakcinacije pruža dugotrajnu zaštitu, a vakcinacija samo pojačava i produžuje odgovor. Isto je i kad se vakcinišemo pa preležimo kovid, kaže Gnjatović.

Ona je naglasila i da će kod nekih osoba vakcina stvoriti potpunu zaštitu a kod nekih se neće stvoriti takav imunitet da potpuno spreči infekciju, ali će svaka vakcinisana osoba razviti blažu kliničku sliku nego da nije vakcinisana. To, dodaje pokazuju i podaci iz bolnica. Vakcine jesu jedini načini da izađemo iz ovog talasa epidemije, kaže.